Trećina populacije na udaru smrtonosnih vrućina

01 AUG 2017
Autor:
Medicicom

Izvor slike: http://edition.cnn.com/

 

Najnovije istraživanje Univerziteta Havaji daje šokantne prognoze: 2003. je toplotni talas u Evropi odneo oko 70.000 života, 2010. je toplotni talas u Moskvi bio fatalan za 10.000 ljudi – a to je tek početak ako se ovaj trend nastavi, kažu istraživači.

Prema najnovijem istraživanju Univerziteta Havaji objavljenom u časopisu Nature Climate Change, do 2100. godine 74% svetske populacije biće izloženo smrtonosnim toplotnim talasima ako emisija gasova staklene bašte nastavi da raste po istoj stopi kao do sada. Čak i ako se emisija ovih gasova značajno smanji, 48% svetske populacije biće zahvaćeno ovim klimatskim promenama. Kamilo Mora, profesor geografije na Fakultetu za društvene nauke Univerziteta Havaji i vođa istraživanja, kaže: „Imamo sve manje izbora za budućnost. Kada je o toplotnim talasima reč, naše opcije su između loših i veoma loših. Mnogo ljudi na svetu već plaća visoku cenu toplotnih talasa, pa iako će se to verovatno nastaviti, moglo bi biti mnogo gore ako se emisija gasova staklene bašte značajno ne smanji. Ljudski organizam može da funkcioniše do temperature od oko 37 stepeni. Toplotni talasi stoga predstavljaju veliki rizik za ljude, jer toplo vreme, uz visoku vlažnost vazduha, može da podigne telesnu temperaturu i dovede do stanja koje ugrožava zdravlje i život“.

Trećina populacije na udaru smrtonosne vrućine

Tim istraživača predvođenih prof. Morom sproveo je obimnu analizu, od 1980. godine do danas, i otkrili više od 1900 smrtnih slučajeva na lokacijama širom sveta usled visokih temperatura vazduha. Analizom klimatskih uslova i tačnih datuma kod 783 smrtonosna ishoda usled visoke temperature, istraživači su otkrili prag iznad kojeg su temperature i vlažnost vazduha postajali smrtonosni. Povećava se broj oblasti na našoj planeti gde taj prag prelazi 20 ili više dana godišnje i pretpostavlja se da bi se porast nastavio čak i ako bi došlo do značajnog smanjenja gasova staklene bašte. Trenutno, oko 30% svetske populacije je izloženo takvim smrtonosnim vremenskim uslovima svake godine.
Brojni primeri, poput onog iz 2003. kada je toplotni talas u Evropi odneo oko 70.000 ljudi, ili iz 2010. kada je toplotni talas u Moskvi bio fatalan za 10.000 ljudi, ili iz 1995. kada je toplotni talas u Čikagu usmrtio 700 ljudi, samo su najdrastičniji primeri rizika koji po život imaju toplotni talasi.

Međunarodna grupa istraživača i studenata, u istraživanju koje je koordinisao Univerzitet Havaji, analizirala je više od 30.000 relevantnih naučnih izdanja i identifikovala 911 naučnih radova sa podacima o 1949 studija slučaja za gradove ili regione u kojima je smrt ljudi dovođena u vezu sa visokim temperaturama. Iz ovih slučajeva dobijeni su datumi za 783 smrtna slučaja zbog toplotnih talasa u 164 grada raspoređenih u 36 zemalja (najveći broj je zabeležen u zemljama u razvoju koje se nalaze na srednjim geografskim širinama (između 30. i 60. stepena severno i južno od ekvatora). Neki od gradova pogođenih toplotnim talasima su: Njujork, Vašington, Los Anđeles, Čikago, Toronto, London, Peking, Tokio, Sidnej, Sao Paulo.

 

mesta zahvaćena toplotnim talasom

Izvor slike: http://www.climatecentral.org/

 

Kombinacija vlažnosti i toplote posebno opasna

Kada su analizirali klimatske uslove za ove gradove, istraživači su otkrili zajednički prag iznad kojeg su temperature i vlažnost vazduha postali smrtonosni. U saglasnosti za čovekovom termalnom fiziologijom, porast relativne vlažnosti vazduha, čak i pri nižim  temperaturama, uticala je na smrtonosne ishode.
„Pronalaženje praga posle kojeg klimatski uslovi postaju smrtonosni je, iako zastrašujuće, važno sa naučne tačke gledišta“, kaže Farah Pauel, diplomac Univerziteta Havaji i jedan od koatuora istraživanja. „Ovaj prag nam sada omogućava da identifikujemo uslove koji su opasni po ljude. A pošto je sve bazirano na dokumentovanim slučajevima ljudi širom sveta, to čini ovo istraživanje kredibilnijim i značajnijim. Ono što je zastrašujuće jeste to koliko su već česti smrtni slučajevi usled toplotnih talasa.“
Veb aplikacija koju prati tekst omogućava da se za svako mesto na Zemlji izračuna broj dana tokom godine kada će temperatura i vlažnost vazduha preći smrtonosni prag. Naprimer, do 2100. godine predviđa se da će Njujork imati oko 50 dana sa temperaturama i vlažnosti vazduha koje će preći ovaj prag. Iste te godine, broj smrtonosnih dana u Sidneju će biti 20, a u Los Anđelesu 30, dok će celo leto biti opasno u Orlandu i Hjustonu.

Ignorisanje Pariskog sporazuma – pogrešan korak

Istraživanje je takođe otkrilo da će najveći rizik za ljudski život od toplotnih talasa biti u tropskim oblastima. U ovim oblastima su temperatura i vlažnost visoki tokom cijele godine, dok je na većim geografskim širinama ovaj rizik izražen samo tokom ljeta.
„Zagrijavanje na polovima je jedan od simbola klimatskih promjena koje su u vezi sa emisijom gasova staklene bašte“, kaže koautor istraživanja, Ijan Koldvel sa postdoktorskih studija. „Naše istraživanje pokazuje da zagrijavanje u tropima predstavlja veći rizik za ljudske živote. Sa već visokim temperaturama i vlagom u ovim predjelima, čak i malo zagrevanje dovodi do smrtonosnih uslova.“

„Klimatske promene dovode čoveka do tačke sa koje je opasno i teško vratiti se ako se emisija gasova staklene bašte ne shvati ozbiljno“, kaže prof. Mora. „Akcije poput povlačenja iz Pariskog sporazuma predstavljaju korak u pogrešnom pravcu koji će neizbežno odložiti rešavanje problema, iako nemamo vremena za gubljenje.“

 

Izvor teksta: cnn.com

 

Naši partneri

Pročitajte još...

14 SEP 2017 Autor: Medicicom

Zanimljivosti o vatrenim igricama u krevetu