‘Venus’ by Diego Velazquez, 1599-1660
Jesu li žene sklone da ne vole svoje telo... i zašto? Čemu stid, sram i nesloboda?
Ljubav prema telu je, prema zakonu polarnosti ženskog i muškog, ženski deo u nama, naša majka. Od odnosa s majkom u najranijem detinjstvu zavisi koliko volimo sebe, svoje telo, posebno one delove koji nas čine ženom s jakim ženskim principom čija suština je – predavanje. To je osnov i drugih sposobnosti kao što su otvaranje, primanje, prihvatanje… ulogе suprugе, ljubavnice, majke, činа rađanja, dojenja.
Sreća rađanja
U trenucima poslije po(rađanja) majka i dete potpuno su ispunjeni opijatima koje su proizveli njihovi organizmi, što dovodi do besprekornog uspostavljanja veze i zavisnosti između njih. Na taj sveti čin danas se u skladu s vremenom u kojem živimo često gleda kao na medicinski problem, čime se još više doprinosi odvajanju čoveka, a u ovom kontekstu pre svega žene od svoje suštine, od života i time – od Jedinstva.
Jeste li imali sreću da prisustvujete rađanju deteta i doživite onaj trenutak neposredno posle rađanja, kad majka, do sekundu pre toga mučena neopisivim bolovima, ugleda svoje novorođenče i uzme ga u naručje... S njenog lica nestaju svi tragovi porođajnih muka kao da ih nije ni bilo i ono se pretvara u najsrećnije lice, božanski lepo, blaženo, ispunjeno zahvalnošću, sve je prošlo i završilo se – srećno. Zanimljivo je da se neposredno posle porođaja, kao i pri orgazmu, odvijaju procesi koji u mozgu oslobađaju depoe tzv. hormona sreće i njihovih transmitera (endorfina, oksitocina, serotonina, dopamina i drugih), koji se munjevitom brzinom, uglavnom putem krvi, šire kroz telo majke koje podrhtava od sreće...
Koliko je važan seksualni čin?
Samim postojanjem smrt izaziva neophodnost seksualnosti. Ona raskrinkava vlastitu prola-znost. Par koji rađa decu zna da će deca nad- živeti svoje roditelje. Time što rađaju dete, oni mu prave i ustupaju mesto.
Rođenje je usko vezano za seksualnost, a seksualnost opet za život i smrt. Rezultat modernih tehnologija i takozvani savremeni pogled na svet i život doveli su nas do toga da živimo u vremenu pripitomljene seksualnosti. Mi smo je ukrotili i od silovite bujice napravili kanal kojim voda gotovo da više i ne teče, jer hoćemo potpuno da je držimo pod kontrolom. Time smo je, naravno, sasvim lišili kako njene veličine, tako i njenih posledica.
U današnjem svetu, kao i u politici, dominiraju poremećen sistem vrednosti, gramzi- vost i strah. I to ne nekakav mali strah, nego onaj suštinski, pra-strah, ne strah od smrti, nego strah od života, dakle, strah od žene – majke – pramajke. Onaj isti strah koji je do- veo do veličanja junaštva na bojnom polju i istovremenog nipodaštavanja i omalovažavanja vrednosti žene i majke.
Danas smo učesnici i svedoci razvoja te dinamike koja je u prošlom veku stvorila uslove za nastanak pokreta za emancipaciju žena, za seksualnu revoluciju itd.
Izvor slike: http://humansarefree.com/
Da li danas muškarci žive u hotelu žena?
Upravo kulminacija obespravljenosti žene dovodi do pobune i borbe za ravnopravnost. Ali borba se ponovo vodi na „bojnom polju“ patrijarhalne kulture i jang-energije, dakle, istim sredstvima i strategijama kao i oni protiv kojih je usmerena! I tako žena na jednoj strani dobija bitku, ali istovremeno kao da sa svakom dobijenom bitkom gubi rat. Takozvanom emancipacijom dobija prividnu ravnopravnost, a njome i nove zadatke, nove obaveze. Dobija pravo na obrazovanje i pravo na posao, čime postaje i sve samostalnija. Ali ne napušta staru, iskonsku ulogu žene i majke koja se stara o porodici, brine o deci, rađa, daje i time produžava život. Istovremeno postaje žrtva svoje sopstvene „emancipacije“. Jer sada ima dvostruku ulogu: ulogu „muškarca“, čija je zapravo tradicionalna uloga da se stara za materijalno preživljavanje porodice, i svoju staru ulogu, ulogu žene.
Kao posledica toga, muškarac i otac sve više se oseća nepotrebnim u vlastitoj porodici i živi gotovo istim životom u HOTELU ŽENA. Jer, iz velike ljubavi, žena vrlo rado sve preuzi- ma na sebe. Trči na posao, s posla kući, dajući se do poslednjeg daha, do potpune iscrpljenosti. I što je njeno davanje veće, muškarac se nesvesno oseća sve više zapostavljenim i nepotrebnim, tražeći spas na poslu, u sitnijim ili krupnijim avanturama, alkoholu...
Žena ima ključ u svojim rukama
Kako to prevazići? Tako što će žena deo odgovornosti predati muškarcu, ocu zajedničke dece. Time će muškarcu vratiti deo dostojanstva i osećanja da je bitan za porodicu, a sebi omogućiti da ima više vremena za sebe.
Biti žena predstavlja danas sve veći izazov. Ona danas mora da se prilagodi jang-princi- pu, puna akcije, napetosti, stresa, intenziteta, i da bude čvrsta poput muškarca (ili njegovog muškog dela koji bi trebalo da bude čvrst i pro- doran), da se uspešno probija. Istovremeno bi morala i da uživa u svojoj ženstvenosti, nježnosti i mekoći. Za mnoge to ostaje u domenu neostvarenih želja i snova. Često i zbog toga što se olako zaboravlja, ili je potisnuta svesnost o tome, da je za nastajanje ženskih osećanja i seksualnosti neophodno hraniti ženstvenost, a to ne ide baš tako lako i spontano i po sebi razumljivo u jang-okruženju.
Tome u prilog idu i neprirodno stvorene iskrivljene slike o ženskoj seksualnosti, koje vladaju kao opšteprihvaćene u našem društvu kojim dominiraju muškarci (muška energija).
Resting Model, 1839 by Constantin Hansen. Courtesy Ny Carlsberg Glyptotek, Copenhagen/Wikipedia
Koreni seksualnosti - Kako su žene izgubile svoju seksualnost?
Koreni ženske seksualnosti nalaze se s one strane našeg polarnog postojanja, tamo gde razum nema pristupa, logičko razmišljanje prestaje da važi, a naučene slike o tome kako bi trebalo da izgleda ženstvenost, ženska seksualnost ili orgazam – nestaju poput mehura od sapunice. Potencijal ženstvenosti bio je i ostaje misterija koja se ne može opisati rečima, ona mora da se oseti i doživi, baš kao i poredak ljubavi.
Uspešne žene u današnjem društvu su najčešće one koje su se potpuno prilagodile muškom principu, one imaju vrlo razvijen proračunati razum, ekstrovertnu ličnost, izraženu sposobnost analitičkog mišljenja, dovoljno stručnog znanja...
Toliko muških osobina može se razvijati samo nauštrb suštinske ženstvenosti. I tako polako ali sigurno žena koja ne samo što se prema kvalitetima svoje ženstvenosti ne od-odnosi s mnogo ljubavi, predanosti i odlučnosti,nego ih vrlo često i nipodaštava i odriče ih se –kao da nema prava da bude ženstvena, seksualna,da istinski uživa i da se potpuno prepusti I preda – gubi kontakt s korenima svoje ženstvenosti i pristup svojoj ženskoj snazi. Bez svojih ženskih korena žena se oseća nesigurnom i praznom i mora da traži zamenu u spoljašnjem, u bleštavilu površnosti (poput one u holivudskim filmovima), što je navodi da se odluči da vodi površan život u spoljašnjim dražima, analitici, razumu. Jin – ženski princip – prebacuje se u neživljenu mogućnost i time u podsvesnu senku, neostvarenu čežnju koja se ponekad pojavikao zračak nade, da bi uglavnom splasnula pre nego što bi se i pojavila.
Njen prvi korak ka svojim ženskim korenima je u ljubavi prema sebi i prihvatanju sebe onakvom kakva jeste.
Kako zavoleti sebe?
Opšte je rasprostranjeno mišljenje da je egoistično voleti sebe.
Jedna od elementarnih dostignuća poretka ljubavi je mogućnost da ponovo naučimo
da volimo sebe – sa svim što nam pripada – svoje lepe i one manje lepe strane, ono na šta smo ponosni, ali i ono što nam smeta i sa čim ne želimo da se suočimo. Tek kada zavolimo sebe možemo voleti i drugog i prepustiti se da nas i drugi vole, takve kakvi jesmo I kako sebe spoznajemo i volimo. A to se najbolje uči u primarnoj porodici.
Ako smo tu lekciju života propustili ili za to nismo imali prilike, poredak ljubavi pruža nam jednostavne alatke za to. Kada sagledamo oca, sa svime što njemu pripada, s njegovom sudbinom, sa svime što je za njega vezano, s njegovim roditeljima, i sve to u njemu zavolimo – a time i njega, i na taj način u potpunosti integrišemo i zavolimo svoga oca, koji hteli mi to ili ne boravi u nama – nalazimo se već na pola puta ljubavi prema sebi. Ona druga polovina vezana je za majku. Kada zavolimo majku onakvu kakva jeste, sa svim onim što je za nju vezano, njenu sudbinu, njenu porodicu, kada je zavolimo kompletnu,bez jedne jedine predrasude, pa time i nju ina taj način u potpunosti integrišemo i zavolimo svoju majku koja, hteli mi to ili ne, boravi u nama – otvaraju nam se sasvim nove perspective na putu ka ljubavi prema sebi. Kada volimo sebe, otvara nam se put ka harmoniji sa sobom i sa svetom oko sebe, a time i sposobnost da partnera volimo otvorenih očiju, onakvog kakav jeste, ne više slepo, zaljubljeni – umesto u partnera – u vlastitu projekciju slike kako bi trebalo da izgleda idealan partner.
Nastaviće se u narednim tekstovima………( isceljenje seksualnosti, materica i dojke, tajne rodieljstva itd……)
Piše: Vlado Ilić,- ovlašćeni instruktor porodičnog rasporeda po Bertu Helingeru. On objašnjava misiju poretka ljubavi u novom dobu – integrisanje svega, i majke i oca, i ženskog i muškog u nama.
.png)
.jpg)
