Generacija studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1972-1977. godine
Krstarenje Dunavom
Generacija vrsnih srpskih lekara svoje 22. okupljanje i 41 godinu od završetka studija proslavila je svojom drugom ekskurzijom, krstarenjem Dunavom , obilaskom tvrđava na Dunavu i Lepenskog Vira. Još su sveža sećanja na našu prvu ekskurziju, prošlogodišnji boravak u isto vrijeme u Tesliću, ZTC „Banja Vrućica“. Lepi utisci još se prepričavaju, a ulazimo u nove doživljaje našega druženja.
Brodski dnevnik - prvi dan, 8.6.2019. godine
Ukrcavanjem na brod “Aquastar Maxim” počinje ovogodišnja ekskurzija ili tradicionalni susret naše generacije. Naime, svake druge subote u junu krećemo u zajedničke avanture, druženje i evociranje uspomena još iz studentskih dana. Ovoga puta plovimo Dunavom iz Beograda do Kladova . Putovanje je trajalo devet i po sati. Na put je krenuo osamdeset jedan putnik, što znači da je svaki deseti brucoš upisan na Medicinski fakultet u Beogradu 1972. godine bio na ovom brodu. Priroda i znamenitosti koje su se mogle videti su neprocenjive. U toku ove plovidbe Dunavom uživali smo u vožnji, suncu, hrani, piću, slušajući interesantne priče našeg vodiča Olgice o istoriji i zanimljivostima predela kroz koje prolazimo. Plovimo pored tri poznate tvrđave na Dunavu – Smederevska, Ramska i Golubačka, kroz Đerdapsku klisuru, prolazimo pored statue Decebala i Trajanove table, saznali smo da je na svom putu kroz Srbiju Dunav najširi i najuži te najdublji. Najuži i najdublji je u delu klisure nazvanom Kazan (vir na turskom), zapravo su to dve klisure, Veliki i Mali Kazan, gde je njegova širina samo oko 140m a dubina dostiže do 80 m, najširi je (6,5 kilometara ) kod Ramske tvrđave. Klisura predstavlja granicu između Srbije i Rumunije pa se s jedne strane zove Nacionalni park “Đerdap”, a sa druge Park “Železna vrata”. Decebal je bio poslednji kralj Dačana koji je svrgnut sa vlasti dolaskom cara Trajana na tron Rimske imperije. Statua Decebala je visoka preko 40 metara i jedna od najvećih u Evropi, a smatra se za čuvara Gvozdene kapije Dunava. Zanimljivo je da su Trajanova tabla, kao i Lepenski Vir, zbog izgradnje hidroelektrane morali biti premešteni. Tako da se danas čuvena Trajanova tabla može videti samo sa reke. Rimski imperator Trajan je izgradio put kroz klisuru i čak i za današnje vreme velelepni most kojim je povezao obale Dunava. Put su potopili prilikom izgradnje brane, a most je urušilo vreme. Od svega je ostala samo tabla. Posle razgledanja s vode prirodnih lepota Srbije, stigosmo u mali pristan u Tekiji, odakle smo autobusima prevezeni u Hotel “AquaStar Danube” u Kladovo. Naravno, nismo gubili vreme, Wellness i SPA centar su nas čekali. Osveženi, uveče smo imali već tradicionalnu zajedničku svečanu večeru uz probranu muziku koju je svirao lokalni bend. Većinom je to bila muzika iz našeg doba (svako doba je naše, to se samo tako kaže) pa je uz igru ispraćena ponoć. Čekao nas je novi dan, ispunjen novim doživljajima i uzbuđenjima.
Kopneni dnevnik - drugi dan, 9.6.2019. godine
Ovaj put smo krenuli autobusima, prvo u obilazak Lepenskog Vira. Naš vodič Olgica nam je pričala dosta zanimljivosti vezanih za ovaj kraj . Svaka modernizacija traži svoje žrtve tako je grad Donji Milanovac, koji je izgrađen još 1690. godine, morao da bude izmešten nizvodno. Kako je ovaj grad zbog poplava, po naredbi kneza Miloša, već jednom premeštan, nazvali su ga grad skitnica. Zbog izgradnje brane potopljeno je i čuveno ostrvo Ada Kale koje su po legendi posetili Argonauti. Njegova klima je bila specifična, dosta slična mediteranskoj, kažu da su na njemu uspevali i limunovi i pomorandže. Na ovom ostrvu je postojala varoš kao preneta iz srca Turske. Tu su bili i derviši, pa je gradić Tekija po njima i dobio ime.
Lepenski Vir nalazi se blizu Donjeg Milanovca i nezaobilazna je stanica za sve koji posećuju Đerdap. Ovaj arheološki lokalitet, sada veoma lepo uređen, daje mogućnost posetiocima da pogledaju 3D projekcije tadašnjih domaćinstava. Među starim evropskim civilizacijama posebno mesto zauzima jedna od najsloženijih kultura praistorije – kultura Lepenskog Vira (8000 – 5500 godine p.n.e.), čije su ribolovačko-lovačke zajednice prve u Evropi uspostavile složene privredno-društvene odnose, prve ostvarile arhitekturu osobenog stila i prve modelovale monumentalne skulpture džinovskih oblutaka. Dvostruko svitanje koje se na dugodnevnicu može posmatrati na brdu Tresavica u Rumuniji astronomski je fenomen, jedinstven u svetu, rekla nam je naša koleginica i istraživač ovog fenomena dr Aleksandra-Sanja Bajić . Rezultate proučavanja prvih terenskih istraživanja i snimanja ove pojave , koja se smatra za osnovu prvog solarnog kalendara na svetu, a Lepenci su je stvorili pre oko 8.300 godina, objavljeni su u knjizi “Sunce Lepenskog Vira - arheoastronomska analiza lokaliteta” , autora Hristivoja Pavlovića i dr Aleksandre-Sanje Bajić. Sledi pauza za ručak i kratki predah u etno-kompleksu “Kapetan Mišin breg”. Prelep pogled na Dunav, dvorište, gostoprimstvo, mala priča iz istorije posle ručka pa ponovo u autobus, a sledeći cilj bila je Golubačka tvrđava.
U periodu srednjeg veka nicala su brojna utvrđenja na Dunavu. Iako je njihova funkcija prvenstveno bila odbrambena, one su za cilj imale i da fasciniraju protivnika. Često su bile i simbol moći, blagostanja i napretka, a mesto njihovog podizanja je pažljivo birano. U Srbiji, duž reke Dunav, postavljeno je sedam tvrđava ( Bač, Petrovaradin, Kalemegdan, Smederevo, Ram, Fetislam i Golubac).
Golubačka tvrđava je podignuta početkom 14. veka kao važna strateška tačka za odbranu granice na ulazu u Đerdapsku klisuru. Tvrđava se sastoji od devet kula različitog oblika. U planu utvrđenja jasno se uočavaju dve celine – unutrašnje i spoljno utvrđenje, čije se kule i bedemi spuštaju do najviše tačke na kojoj je donžon, sve do obale Dunava. Ispred najnižeg dela utvrđenja je vodeni rov preko koga se mostom stizalo do kapije. Nakon smrti despota Stefana Lazarevića tvrđava je trebalo da se vrati u vlasništvo Ugarskoj. Te planove je osujetio vojvoda Jeremija, koji je tvrđavu prodao Turcima za 12.000 dukata 1427. godine. Malo zatim, 1444. godine, na osnovu Segedinskog mira, tvrđava je predata Đurđu Brankoviću. Ova tvrđava je donacijom austrijske vlade od 8.000 000 evra rekonstruisana i marta ove godine počela je u novom ruhu da prima prve posetioce.
Poslednja stanica na našoj ekskurziji bila je tvrđava u Smederevu. Podignuta je u 15. veku na ušću Jazave u Dunav, kao nova prestonica srednjovekovne Srbije posle gubitka Beograda. Prvobitno je sagrađen zamak sa vladarskim dvorom, zamišljen kao samostalno utvrđenje, a potom je opasan širi prostor na ušću dve reke, namenjen izgradnji gradskog naselja. Glavna kula – donžon, nalazi se sa strane Dunava, a ostale četiri isturene kule nalaze se na kopnenoj strani. Na jednoj od njih nalazi se ime despota Đurđa Brankovića izvedeno opekom. U unutrašnjosti zamka nalazile su se tri zgrade dvora. Unutrašnji bedemi su se sastojali od 11 kula. Ispred njih se nalazio spoljni bedem sa položajima za topove i kulama, kao i široki rov ispunjen vodom. U toku gradnje tvrđave, po rečima lokalnog vodiča, Jelena ili prokleta Jerina uvela je kuluk, a takođe zabranila korišćenje jaja u ishrani u Srbiji u periodu od sedam godina. Jaja su bila glavna građevinska smesa za povezivanje kamena u toku gradnje. Najveće oštećenje u svojoj istoriji tvrđava je pretrpela 1941. godine zbog eksplozije nemačkog skladišta municije. Poslednjih godina delimično je restaurirana.
Komentari, utisci
I tako dođe kraj našem ovogodišnjem druženju. Evo nekih utisaka koje su napisale drage kolege na viber grupi naše generacije 1972-1977. Danica Radosavljević: “Ponosna sam što sam deo vas generacijo moja. Hvala na divnom druženju, nezaboravnom. Ljubinka , tebi posebno hvala što nas držiš na okupu. Što pre da budemo ponovo zajedno“. Jelica Rajković piše: “Hvala svima na lepom druženju. Hvala kolegama koje su se potrudile oko organizacije. Posebno veliko hvala našoj Ljubinki, koja se trudi, iz godine u godinu, da naše druženje traje. Ljubinka , svi te mnogo volimo “. Čedo Vučković: “Bilo je lepo, drugačije, motivacija za nastavak susreta, za nove izazove“. Svetlana-Ceca Vraneš: “Hvala, hvala, uživali smo u svim lepotama. Ponosni smo što smo deo naše generacije”. Vladja iz Frankfurta piše: “Tek svi zajedno smo jedno celo, zlatna 1972. generacija studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ponosni smo na nas same! Pozdrav svima!“ A Mira Škerović kaže: “ Naše druženje nas vraća na naš početak i daje volju i snagu da trajemo. Hvala generacijo! Najbolji smo!“ Magda: “Generacijo, hvala na druženju, ljubavi i ovome što jeste i kakvo jeste”. Milojko: “Čudo, bilo i ostalo”. Marina Horvatić: “Pozdrav svima. Bilo nam je zaista lepo. Hvala, pre svega, Ljubinki na tehničkoj podršci a i ostalima u organizacionom odboru . Do narednog viđenja, srdačan pozdrav od Marine .” Ljiljana Čobić iz Bijeljine piše: “Draga Nado, hvala ti na predivnim trenucima druženja, još sam pod utiscima. Čitajući poruke, obrišem sve kontakte grupa pa bih te zamolila da mi ih proslijediš … jer želim svima da se javim. Srećom našla sam ih, hvala“. Zoran Kovačević kaže: “Ove naše fotografije dobijaju dušu. To smo i hteli a tako i jeste. U suštini, lepota druženja je doživljaj koji je veoma teško opisati. Druženje se doživljava! Popravni rok za odsutne iduće godine”. “Opravdano odsutan”, odgovara Zoran Krstić. “Draga generacijo 1992-1997. (tako izgledate) ako ovako nastavite, mi opravdano odsutni ćemo pući od muke. Imajte obzira. Već padaju dogovori za sledeća viđenja “. Mnogi drugari žale što nisu mogli da idu na ovaj put, ali svi imaju šansu da to poprave sledeće godine. Tako su nam se javili Milka Kostadinović , Zoran Pajkanović, Časlav Lončar, Mirhan Kapidžić.
„Ovo nije dobro, ovo je bilo fantastično! Naša generacija je jedinstvena, naša druženja su originalna i, draga Nado, sve što si zapisala je istinito, jednostavno to smo mi Generacija Medicinskog fakulteta u Beogradu 1972-1977. godine, hvala Organizacionom odboru Udruženja, na čelu sa Draganom Delićem, i posebno našoj dragoj Ljubinki“, u rafalu je izrekao naš Momo Pušac, urednik časopisa „Medici.com“.
Ovom prilikom zahvaljujem se direktoru Hotel-a Aquastar Danube gospodinu Miletu Adžiću i saradnicima na gostoprimstvu koji su pružili mojim kolegama i meni tokom kratkotrajnog ali vrlo lepog boravka u Vašem hotelu. Iskoristili smo Spa centar, Welness, uživali u dobroj atmosferi tokom zajedničke večere. Čitav aranžman sa plovidbom Dunavom od Beograda do Kladova, potom obilazak istorijske riznice u ovom delu naše Srbije bio je besprekoran.
Nadam se, i sigurna sam, da ćemo iduće godine u ovo vreme biti na nekom novom atraktivnom druženju.
Drugarski pozdrav, draga moja generacijo, vaša Nada Vasić.
U Beogradu 10.6. 2019. godine
Medici.com
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
