dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Profesore Laliću, nedavno je u Banjaluci, održan Drugi kongres endokrinologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem. Kakvi su rezultati Kongresa?
Drugi kongres endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske predstavlja veliki događaj u razvoju endokrinologije u Republici Srpskoj. Prvi kongres je bio značajan, a Drugi kongres je pokazao jedan novi, kvalitetan skok, mnogo veću zrelost, kao i broj i razgranatost tema o kojima se govorilo. Posebnu dimenziju Kongresu su dali priznati istraživači i eksperti iz regiona. Najveći broj endokrinologa je bio iz Srbije, a bilo je i profesora iz Grčke, Hrvatske, BiH. To je pokazalo da je endokrinologija u Republici Srpskoj krenula jednu stepenicu više u svom razvoju i da nastavlja trend napretka.
Da li Medicinski fakultet iz Beograda, planira veću saradnju sa zdravstvom Republike Srpske?
U okviru Programa zdravstvene zaštite od šećerne bolesti u Repulici Srpskoj mi sarađujemo blisko, u oblasti šećerne bolesti od 2002. godine. Tu su postignuti značajni rezultati u jednoj koordinisanoj akciji u kojoj je centar Banjaluka u poboljšanju kvaliteta dijabetološke zaštite, ali ne samo u Kliničkom centru u Banjaluci. Klinički centar u Banjaluci je posebno referentan za pojedine regione Republike Srpske. Mislim da je to jedan projekat na kome smo održali mnogo edukacija i mi, ali i kolege u Republici Srpskoj. Takođe, ove godine je intenzivnija saradnja u drugim oblastima endokrinologije, gde se očekuje razmena nastavnika, organizovanje edukacija i mislim da smo na dobrom putu i u tim oblastima.
Medicinski fakultet u Beogradu ima veliki ugled u Evropi i svetu.
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu je veoma ugledan u regionu. Moram da kažem, da taj ugled ide izvan regiona i ima duge korene u tradiciji kvaliteta, kao i održavanjem razvoja, bez obzira na uslove, kao i praćenjem svetskih trendova. Kada kažem bilo kakvim uslovima, mislim na teške periode kroz koje je Srbija prolazila, ali na Fakultetu je uvek održavan jedan kvalitet, prvenstveno zbog velikog napora nastavnika i saradnika, ali i zbog intenzivnih komunikacija sa svetom. Ta komponenta razvoja koju smo mi postulirali na vrh naše orijentacije i vizije, održana je i danas. Naravno, Fakultet ima sve one probleme koji su vezani za život u ovim krajevima. To su problemi kroz koje prolazi javni sektor u Srbiji, ali mislim da, zahvaljujući dobroj saradnji sa Ministarstvom nauke i prosvete i Ministarstvom zdravlja, postižemo da obezbedimo i usavršavanje kadrova i postepeno obnavljanje opreme i, ono što je važno, da obezbedimo dobre rezultate i stalni porast broja publikacija po novim, oštrim kriterijumima naučne kompetentnosti. Prema tome, mi uvek držimo do toga da jedan univerzitet mora da bude istraživački, znači, ne može biti samo škola, nego mora biti institucija, koja je zasnovana na angažovanju nastavnika Fakulteta u istrazivačkom radu i dokazima o uspešnom angažovanju, koje ti nastavnici vremenom dobijaju i održavaju. Znači, predavanja u inostranstvu, publikacije i slični projekti, dakle, pokušavamo da održimo tu jedinu formulaciju koju priznaje razvijeni svet. Zato smo i dobili potvrde da je to dobar put - pre dve godine smo dobili i jednu akreditaciju Evropskog udruženja za doktorske studije - Za izvrsnost u organizovanju doktorskih studija. Mislimo da nam je taj deo relativno najuspešniji, ali u ovom drugom delu pokušavamo da održimo korak sa savremenom nastavom u medicini i sa savremenim istraživanjima u toj oblasti.
Kako je tehnološki opremljen Medicinski fakultet?
Ja mislim da nijedan istraživač u svetu nije zadovoljan opremom koju ima. Uvek se želi novo, više i slično. Želim da kažem da su naši instituti u oblasti bazičnih nauka bili desetkovani što se tiče opreme, koja je bila zastarela, negde posle devedesetih. Onda je velikim naporom Uprave fakulteta i Ministarstva za nauku, kroz donacije Evropske unije, postavljen okvir u kome se mogu raditi savremena istraživanja. To nije neka raskoš u opremi, ali je poboljšana individualnim naporima i različitim pristupima kroz državne investicije. Moram da kažem da se naši nastavnici koji su u naučnoistraživačkom radu vrlo aktivni, bore kroz različite projekte, aplicirajući na različite konkurse u inostranstvu. Svi zajedno uspevamo da održimo opremu na onom nivou konkurentnosti koji je potreban za dalji razvoj. Planova imamo mnogo, aplikovali smo na mnogo mesta za dalji razvoj. Ali znamo da nema modernog istraživanja bez moderne opreme. U tom smislu od velikog značaja je i razgranata međunarodna saradnja koju imamo. Tu ima dosta mogućnosti da se na nivou kolegijalnih odnosa i zajedničkih projekata, dođe do mogućnosti rada na savremenijoj opremi.
Medicinski fakultet u Beogradu ima nastavu i na engleskom jeziku?
Nastava na engleskom jeziku traje 20 godina i ona je takođe prolazila kroz različite faze. Jako smo zadovoljni što poslednje 3-4 godine karakteriše eksponencijalni rast studenata koji su upisivali program na engleskom jeziku. To je održivi broj od stotinu novih studenata godišnje, što je dosta veliki broj. To je veći broj od samofinansirajućih studenata godišnje. Interesovanje postoji, time smo vrlo zadovoljni. Učinili smo mnogo na unapređenju engleske nastave u svim njenim elementima, a to nam sada nameće obavezu da za te programe dobijemo još bolje pozicioniranje u svetu. Ima dosta studenata koji bi ovde studirali na engleskom jeziku i ja tu vidim našu šansu.
Da li kandidati iz Republike Srpske mogu da se upišu na Medicinski fakultet u Beogradu?
Da, mogu da se upišu u Beogradu. Mogu da se prijave na konkurs i, zavisno od državljanstva koje imaju, mogu da konkurišu i, ako prođu prijemni ispit, da studiraju. To nikada nije bio problem, mi imamo vrlo blisku saradnju.
Veliki broj naših lekara odlazi u inostranstvo. Da li pratite njihov rad I kakva je Vaša komunikacija sa njima?
Mi nismo ustanova koja to može da prati, mi smo ustanova koja školuje. Gde će se kasnije lekari zaposliti, to je drugo pitanje. Mi na to ne možemo mnogo da utičemo. Ono što je loše je da se taj odliv povećava. To je jedan proces koji do izvesne mere postoji svuda u svetu. Tako, na primer, lekari iz Nemačke idu u Saudijsku Arabiju. To je slično, samo na različitom nivou. Ono što je lose, taj broj je izgleda povećan u poslednje vreme. Mislim da smo se tu saglasili i sa Lekarskom komorom i Ministarstvom da je borba protiv toga prvenstveno - veće plate. Ali sada, zemlje zapadne Evrope i Bliskog Istoka imaju veću potrebu za lekarima, to namerno naglašavam, zato što je bio jedan dug period kada uopšte nisu primali lekare iz naše zemlje i regiona. Sada se tim državama otvorila potreba i to je sada trenutak da jedan deo lekara , koji to žele, iskoristi. Plate jesu faktor, ali pored toga mislim da je vrlo važna pozicija lekara, u smislu poštovanosti profesije i odnosa društva prema lekarima. Ovde je to malo potisnuto različitim previranjima u društvu.Treći faktor je mogućnost usavršavanja, da možete na svom poslu da pratite razvoj tehnologije, da primenjujete nova savremena sredstva u uslovima u kojima je to moguće. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije pokrenulo je proces izgradnje novih kliničkih centara i ulaganja u opremu, koliko finansijske mogućnosti to dozvoljavaju. To je kompleksan problem koji se ne svodi samo na platu, ali sa kojim bi moglo da se bori, ukoliko se stvore uslovi i jedna celina u kojoj će lekari osetiti ponovo da mogu da se ostvare u ovoj sredini.
Profesore Laliću, šta biste poručili kao dekan Fakulteta?
Kao dekan Fakulteta mogu da poručim da i fakulteti u najvećoj meri slede odnose između Srbije i Republike Srpske. To je jedan od naših prioriteta. Mi imamo vrlo intenzivnu razmenu sa Medicinskim fakultetom u Banjaluci, mi njima dosta pomažemo. Naše kolege, profesori, pomažu i u nastavi i u istraživačkom radu kada treba. Nedavno smo imali sastanke, posle Kongresa ja sam još jednom bio u Banjaluci. Pomažemo i u oblasti projekata i istraživačkog rada, naše kolege u Republici Srpskoj mogu računati na tu podršku, koja je sve vreme bila i postojala. Mi smo to, kao što sam rekao, definisali kao jedan od naših prioriteta u naučnoj saradnji i tako će ostati.
Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
