Intervju:
Akademik Drenka Šećerov Zečević
Veliki doprinos u razvoju nauke dale su žene. I pored ovih činjenica nisu zauzele mjesto koje im u nauci pripada. Time se objašnjava da na rukovodećim mjestima u naučnim ustanovama i danas su manje zastupljene nego što je njhov doprinos nauci.
U Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti i Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske 90% članova su muškarci kao i u drugim nacionalnim akademijama u okruženju.
Jedna od rijetkih žena među akademicima na prostorima bivše Jugoslavije je naš akademik Drenka Šećerov Zečević. Dama sa osobinama skromne, nenametljive, plemenite, ali istovremeno uporne i sa prepoznatljivom energijom, velikom ljubavlju prema medicini, a posebno svojim stavom prema čovjeku koji je odredio njen životni put u nauku.
Veliko profesionalno iskustvo i entuzijazam, koji je ne napušta ni u poznim godinama života, izvori su njene pokretačke energije, kojom još uspješno realizuje brojne naučne aktivnosti u okviru Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i saradnji sa Medicinskim odeljenjem SANU i drugim naučnim ustanovama.
Uvažena akademik Šećerov Zečević, da li je Vaše rodno mjesto Krstur, roditelji i sugrađani, predodredilo Vaš životni, stručni i naučni put?
Moguće, jednim delom da.
Rođena sam u malom mestu Srpski Krstur, na krajnjem severu Banata, na levoj obali reke Tise. Na osnovu iskopina smatra se da je Krstur imao u neolitu svoje stanovništvo. S. Borovski u svom dokumentu iz 1715. godine kaže da se u 14. veku Krstur spominje kao Kerestur. Stalne tendencije Turaka da zauzmu Beč, što im uspeva 1638. godine, nakratko, tj.1686. godine, moraju ga opet napustiti jer su ih potisnule snage vojske Austrougarske. U ovom potiskivanju učestvovali su Srbi iz severnog Banata. Marija Terezija 1776. godine, da bi Srbe zadržala kao bedeme protiv Turaka osniva Velikokikindski krunski distrikt. Srbi tada dobijaju velika prava, oslobađaju se kuluka, dobijaju dozvolu za izgradnju srpske pravoslavne crkve, grade se škole, obdaništa, lepe zgrade, osniva se prva biblioteka i prvih 130 knjiga Matica srpska daruje biblioteci. Kroz Krstur prolazi pruga Bukurešt –Temišvar – Kikinda – Miloševo – Krstur – Segedin – Budimpešta – Beč. Zbog ovakvog geografskog položaja i privilegija koje dobijaju stanovništvo Krstura se veoma brzo razvija.
Moj otac Radoslav Šećerov potiče iz imućne porodice, njegov deda Vasa Šećerov 1905. godine imao je već preko 100 hektara zemlje. Moja majka Draga potiče takođe iz imućne porodice. Malbaški su 1900. godine posedovali preko 100 hektara zemlje. U to vreme bilo je pravilo da najmlađi sin u porodici ostaje na imanju da radi, dok starija braća i sestre moraju da završe školu. Ovo pravilo opredeljuje da Srpski Krstur postaje rasadnik inteligencije, a to je omogućila i blizina velikih gradova Segedina, Temišvara, Budimpešta, Beča i Praga. Od kraja 19. veka i do 85-tih godina 20. veka mladi ljudi iz Srpskog Krstura masovno završavaju fakultete. Tako je medicinski fakultet završilo 35 osoba, od kojih je 14 iz familije Šećerov. Prvi lekari Srbi bili su takodje iz familije Šećerov: Dr Dragica Šećerov, Dr Pajo Šećerov, Dr Agata Šećerov. Iz familije Malbaški završilo je pet osoba. Ostali su poticali iz drugih familija.
Tehničke fakultete završilo je dvanaest osoba; pravni deset osoba; jedanaest filozofski; ekonomski dvanaest, veterinarski četiri osobe, bogoslovski fakultet završile su dve osobe. U moje vreme skoro svako dete je završilo neku od srednjih škola. Milan Ajvaz, poznati glumac, takođe je poreklom iz Krstura.
Nažalost, početkom pedesetih godina 20. veka stanovništvo se raseljava, odlaze ljudi u inostranstvo ili veće gradove. Srpski Krstur danas je na pragu nestajanja, tamo su ostali samo naši grobovi.
Nakon završene gimnazije u Subotici, upisala sam studije medicine u Sarajevu. Ostvarila sam svoj dečji san, ali ne i san moje mladosti da studiram matematiku.
Što se tiče mog naučnoistraživačkog rada, može se reći da se njegova klica začinje na trećoj godini moga studija. Kada sam položila ispit iz anatomije počela sam da radim kao demonstrator.
Radeći preciznu disekciju na kadaverima, u sklopu vežbi sa studentima, zapazila sam varijacije u morfologiji pojedinih krvnih sudova, posebno krvnih sudova srca. Sva ova zapažanja počela sam da zapisujem. Formirala sam protokol u koji sam unosila broj kadavera, pol, godinu rođenja, dijagnozu smrti ukoliko je postojao podatak, šemu srca, gde sam ucrtavala arterije, način njihovog grananja, posebno raspored njihovih grana na dijafragmalnom zidu srca.
Kada sam diplomirala, izabrana sam za asistenta i tada sam počela ozbiljno da se bavim ovim problemom. Provodila sam dane u biblioteci, čitala ono što sam nalazila o krvnim sudovima srca. U toj masi podataka do kojih sam došla počela sam da se gubim u širinu, videla sam da mi je potrebna pomoć.
U to vreme, u Jugoslaviji, niko se nije bavio istraživanjem posebno krvnih sudova srca. Konkurisala sam kod Svetske zdravstvene organizacije, dobila sam njihovu stipendiju za usavršavanje u Istraživačkom centru za krvne sudove u Lozani, kod u to vreme vodećeg stručnjaka za krvne sudove srca prof. Georga Winckler-a.
Tu sam se u modernim laboratorijumima upoznala sa najsavremenijim metodama istraživanja, imala sam pristup savremenom dokumentacionom centru i dragocenu pomoć prof. Winckler-a.
Rezultat istraživanja u Lozani je moja doktorska disertacija pod nazivom „Krvni sudovi srca kod čoveka i nekih sisara“ koju sam odbranila 1969. godine. 1970. godine sam objavila rad „Arterijska vaskularizacija srca čoveka“.
Po čemu pamtite prof. Zimolu?
U to vreme prof. Anton Zimolo, profesor patološke anatomije iz Zagreba, u knjizi „Angina pectoris“, Ljubljana, 1973. godine, prvi je citirao rezultate mojih istraživanja, naglasivši njihov značaj u kliničkoj medicini. Tako da ga pamtim kao velikog čoveka koji mi je prvi dao ohrabrenje da nastavim put u nauku kojim sam pošla. U Beogradu, iste 1973. godine, održan je Evropski kongres morfologa. Na kongresu sam održala predavanje: „Tipovi arterijske vaskularizacije srca čoveka i nekih sisara“. Nakon predavanja i diskusije prišao mi je glavni urednik prestižnog časopisa u svetu «Arhiv anatomii, gistologii i embriologii », Lenjingrad, i ponudio da se rad in extenso štampa u njihovom časopisu. To je za mene bilo nezamislivo, čast i ohrabrenje, jer retko je neko imao priliku da njegov rad bude štampan u tom časopisu.
Istraživanja sam nastavila na Institutu za anatomiju u Sarajevu, koji je u to vreme već bio opremljen za ozbiljan naučnoistraživački rad. Istraživanja sam usmerila na proučavanje toka srčanih arterija u odnosu na srčani mišić sa aspekta filogeneze; mišićne mostove na srčanim arterijama i posledice njihovog postojanja na razvoj ateroskleroze; zatim razlike u razvoju i distribuciji intramuralnih sudova (kapilara, prekapilara, arteriola, arterioluminarnih sudova, luminarnih sudova, sinusoida, malih srčanih vena, arterio arterijalne, intraterijalne, arterio venozne anastomoze) i njihovu ulogu u kolateralnoj cirkulaciji.
Bili ste član i aktivni učesnik u radu Odbora za KVB Akademije nauka i umjetnosti BiH.
Akademija nauka i umjetnosti Republike Bosne i Hercegovine, (ANUR BiH), 1980. godine izabrala me je za člana Odbora za kardiovaskularne bolesti. U Odboru sam rukovodila istraživanjima na multidisciplinarnim naučnim projektima:
Krvni sudovi srca i koronarna bolest
Krvni sudovi srca i koronarna bolest kod ljudi iznad 65 godina starosti
Promene na krvnim sudovima srca kod akutne i hronične hipoksije srca.
Rezultati ovih istraživanja objavljeni su kao posebne publikacije. Osim toga, 180 radova objavila sam sama ili u koautorstvu u prestižnim domaćim i inostranim časopisima:
“Arhiv anatomii, gistologi i embriologii”, Lenjingrad, “Archives de l’ Union medicale Balkanique”, Bukurešt, ”Anatomischer Anzeiger”, Munchen, “Archives d’Anatomie, d’Histologie et d’Embrilogie“, Lozana, „Folia anatomica jugoslavica“, „Folia medica saraeviensis“, „Medicinski arhiv“, „Glasnik antroploškog društva Jugoslavije“, posebna izdanja Odjeljenja medicinskih nauka ANUBiH i dr. Radovi su citirani u domaćoj i stranoj literaturi, u knjigama A. Zimola: Angina pectoris, 1973; N. A. Džavahišvili, M. Z. Komahidze: Sosudi serdca,1982; I. Lambić i S. Stožinić: Angina pectoris, 1987; i drugi.
Osim pomenutih projekata rukovodila sam još istraživanjima u osam multidisciplinarnih naučnoistraživačkih projekata u ANUBiH i ANURS, a u osam projekata bila sam član istraživačkog tima. Učestvovala sam na brojnim evropskim i svetskim kongresima morfologa i kardiologa (Đenova, Bazel, Antverpen, Frajburg, Lozana, Nansi, Tbilisi, Atina, Lenjingrad, Pariz...). Godine 1980. imenovana sam za jugoslovenskog eksperta za krvne sudove srca.
Šta se dešava devedesetih godina?
Rat u BiH prekinuo je moj svaki dalji normalan život. Morala sam da napustim Sarajevo, otišla u izbeglištvo. Ostala sam bez bogate naučnoistraživačke dokumentacije, elektronskog mikroskopa, scaning elektronskog mikroskopa, specijalizovanog laboratorijuma i svega što sam imala na raspolaganju za ozbiljan naučnoistraživački rad. Došla sam na Medicinski fakultet u Foču.
Za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabrana sam 27. juna 1997, a za redovnog 21. juna 2004. godine. Bila sam zamenik sekretara Odjeljenja medicinskih nauka ANURS od osnivanja do 2004. godine i sekretar Odjeljenja od 2004. do 2016. godine. Izabrana sam za predsednika Odbora za kardiovaskularnu patologiju i Odbora za reproduktivno zdravlje i demografiju Odjeljenja medicinskih nauka ANURS (2005).
Vaš rad u Odjeljenju medicinskih nauka ANURS
U okviru Odbora za kardiovaskularne bolesti i Odbora za reproduktivno zdravlje i demografiju Odjeljenja medicinskih nauka ANURS, a u saradnji sa Udruženjem kardiologa RS, Društvom endokrinologa RS, Odborom za kardiovaskularnu patologiju SANU, Društvom kardiologa Republike Srbije, Društvom za aterosklerozu Srbije, Fondacijom “Zdravlje i srce”, Medicinskim odeljenjem Mađarske akademije nauka učestvovala sam u organizaciji brojnih naučnih skupova, okruglih stolova, kongresa i simpozijuma sa međunarodnim učešćem iz kardiovaskularne patologije i drugih bolesti. (1. kongresa kardiologa Republike Srpske, održanog u Banjaluci od 28 – 30. novembra 2005. godine; Naučni skup “Novi pogledi u prevenciji i tretmanu ateroskleroze” 15. septembra 2006. u Banjaluci; Međunarodna konferencija o prevenciji kardiovaskularnih bolesti u Jugoistočnoj Evropi, Banjaluka 9. oktobra 2009. godine; III kongres Udruženja za aterosklerozu Srbije u Beogradu, maja 2009; Međunarodni naučni skup “Psihosocijalni factor i kardiovaskularne bolesti”, 30. septembra 2011. u ANURS; III kongresa kardiologa, koji je održan u Banjaluci, juna 2012; V kongres za aterosklerozu Srbije 2016. u Beogradu ……)
Posebno moram da naglasim plodnu saradnju sa akademikom Vladimirom Kanjuhom, predsednikom za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti, sekretarom akademikom Miodragom Ostojićem i akademikom Nebojšom Lalićem. Moja saradnja sa akademikom Vladimirom Kanjuhon datira od 1985. godine kada smo se upoznali na simpozijumu “Krvni sudovi srca” koji je održavan u Akademiji nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
Radila sam mnoge naučnoistraživačke projekte: “Istraživanje posttraumatskih prediktora kardiovaskularnih oboljenja kod mladih u posleratnom periodu u Republici Srpskoj”; jedan od autora sam monografija: (“Novi pogledi u prevenciji i tretmanu ateroskleroze”, “Posttraumatski prediktori ateroskleroze kod mladih”)
Tokom aprila 2019. objavili smo rezultate Projekta: “Istraživanje posttraumatskih prediktora kardiovaskularnih oboljenja kod mladih u posleratnom periodu u Republici Srpskoj“u prestižnom međunarodnom časopisu European Journal of Psycotraumatologysa IF 4,2.
Kao ljekar pedagog proveli ste dugi niz godina radeći sa mladima. Često ste isticali da poziv ljekara traži potpunu posvećenost.
Više od 45 godina provela sam radeći sa studentima medicine, budućim lekarima. Taj deo mog profesionalnog života smatram najlepšim. Raditi sa mladim ljudima, pomažući im u edukovanju za tako human poziv, predstavlja veliku odgovornost. Po tradiciji, profesor anatomije drži prvo predavanje studentima medicine, poželi im dobrodošlicu i uspeh na studijama. Obraćajući se studentimana na tom prvom predavanju, ja sam uvek govorila: Poštovani mladi ljudi, došli ste ovde da studirate medicinu, opredelili ste se za lep i human poziv, ali veoma težak i odgovoran. Ako vas je ljubav prema čoveku dovela na ovaj studij, ostanite ovde, ako vas je bilo koji drugi motiv ovamo doveo idite odmah, ovo nije poziv za vas. U vašem pozivu sretaćete se sa srećnim i nesrećnim ljudima. Vaša sreća biće neizmerna ako ste pomogli da na svet dođe zdravo malo biće, ako ste nekoga izlečili ili ako ste nečiji život produžili i učinili ga podnošljivijim. Međutim, često ćete se sretati sa veoma nesrećnim, teško bolesnim ljudima, ako ste spremni da sa njima delite tu nesreću, ostanite na ovom studiju. Poziv lekara traži potpunu posvećenost. Vaš životni saputnik od danas do kraja života biće knjiga, pacijent i laboratorijum. Uvek je među studentima medicine, budućim lekarima, bilo onih koji su imali plemeniti motiv – pomoći bolesnom čoveku. Za naučnoistraživački rad opredeljuju se u toku studija oni najbolji.
Za sve što sam postigla u životu zahvalna sam svojim roditeljima, koji su mene i moju sestru Paulinu vaspitavali i usmeravali da postanemo vredni, radni, pošteni i dobri ljudi, da te osobine budu temelj našeg postojanja i življenja.
Kasnije, najveći oslonac u životu bio mi je moj životni saputnik, moj suprug prof. dr tehničkih nauka Milan Zečević. Dobar i plemenit čovek, široko obrazovan, poliglota, govorio je četiri strana jezika, svirao klavir, klarinet i flautu.
Sofisticiran u svim svojim postupcima, kompletna ličnost, učinio je da zaštićena i sigurna koračam kroz život. Pored njega i sa njim sve sam mogla, ništa mi nije bilo nemoguće postići.
Petog novembra 2018. godine preselio se u večnost, danas živi samo u mojim uspomenama.
"Medici.com"
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
