Izvor fotografija: https://www.organicfacts.net/
Prvi zapisi o čaju kombuhe nastali su za vrijeme kineske imperije Tsin dinastije, 221. godine p.n.e. Kombuha je bila zapisana kao lijek za besmrtnost.
Upotreba čaja rasprostire se preko Kine, Japana i Koreje, a kasnije je doneta u Rusiju i Indiju, preko njih u Evropu a kasnije i u Ameriku.
Čajna gljiva – kombuha, sastoji se od raznih kvasaca i bakterija sirćetnog vrenja, koji su našli svoj interes u zajedničkom življenju – simbiozi.
Ova simbioza se objašnjava time da kvasci razgrađuju šećer i stvaraju etanol, koji bakterijama služi kao izvor energije, pri čemu se od etanola
stvara sirćetna kiselina. Ona štiti kvasce od konkurencije drugih mikroorganizama, koji su slabije adaptirani na uslove kisele sredine.
Najznačajnije i najčešće prisutne vrste kvasaca su Schizosaccharomyces pombe, Saccharomycodes ludwigii, kao i Pichia, Torula i Mucoderma vrste.
Od bakterija su najčešće prisutne Acetobacter xylinum i Acetobacter xylinoides, Bacterium gluconicum i Bacterium ketogenum.
Izvor fotografije:https://www.timeslive.co.za/
Čajnu gljivu ili kombuhu bije glas univerzalnog lijeka i opšteg eliksira alternativne medicine. Ona je neka vrsta lijeka za gotovo sve bolesti, dragocjeno preventivno sredstvo, ukusno piće, a gotovo bez kontraindikacija.
O njoj je napisan veliki broj knjiga i drugih publikacija.
U svakoj od zemalja u kojima se koristi, čajna gljiva se različito naziva. Latinski naziv joj je Cembuya orientalis. U Japanu je zovu REIŠI, u Francuskoj ELIXIR DE LONGUE VIE, a u Mađarskoj JAPAN GOMBA. Kod nas se najviše koriste nazivi ČAJNA GLJIVA ili KOMBUHA.
Kombuha napitak ili kombuha je nutritivno vrijedan napitak dobijen biotransformacijom saharozom zaslađenog crnog čaja aktivnošću čajne gljive, odnosno združene kulture bakterija, sirćetne kiseline i raznih vrsta kvasaca. Napitak je slatkast, blago kiseo, i blago karbonizovan, nutritivno, biološki i ekološki veoma vrijedan zbog čega se i preporučuje njegovo svakodnevno konzumiranje.
Iz različitih istraživačkih radova može se izvesti spisak bolesti na koje djeluje.
Zanimljivo je da narodi koji svakodnevno piju po dva i po decilitra čaja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, poput sijede kose ili staračkih pjega po rukama.
Utvrđeno je, takođe, da ovaj napitak snižava krvni pritisak, podstiče rad žljezda, stimuliše metabolizam, odnosno pomaže sagorjevanje masnoće pa tako smanjuje tjelesnu težinu, snižava ureju, šećer i holesterol u krvi, pomaže kod reumatskih i artritičnih smetnji (povećava pokretljivost zglobova i elastičnost kičme i krsta), nepravilnosti u radu želuca, jetre i bubrega, kostobolje, arterioskleroze, oboljenja kože. Obnavlja i crijevnu floru, pa time i pomaže kod zatvora i ubrzava cirkulaciju, a pomaže i osobama pod stresom, otklanja lišajeve sa kože, liječi opekotine.
Djeluje i kao prirodni antibiotik
Uz to, kombuha gljiva prevenira pojedine vrste raka, povećavajući imunitet organizma, a tokom menopauze smanjuje „valunge”, mada se neposredno posle pijenja ovog čaja može osjetiti vrućina – ali, to je znak da je ubrzan krvotok, što će pomoći pročišćavanje organizma od toksičnih hemikalija i tečnosti. Pomaže i astmatičarima i oboljelim od bronhitisa, kao i kod kašlja, čisti žučnu kesu, pomaže kod kolitisa, zaustavlja zarazni proliv, pomaže i kod nesanice, a tvrdi se i da ponovo uspostavlja rast kose.
Vitamini Kombuha gljive
Istraživanja su pokazala da čajna gljiva produkuje nutritivno i farmakološki korisne metabolite. To su, između ostalog, vitamini B grupe, vitamin C,
L-mlečna kiselina, glukonska i glukuronska kiselina, voćne kiseline (sirćetna, vinska, ćilibarna i limunska), 14 amino-kiselina, biogeni amini (adenin, etilamin, holin), neki enzimi i neki antibiotici. Najinteresantniji, a ujedno i najvažniji metaboliti su glukuronska i L-mlečna kiselina.
Kombuha napitak je složenog sastava koga čine ugljeni hidrati, supstance ekstrahovane iz čaja, kao i one nastale metaboličkom aktivnošću mikroorganizama čajne gljive.
Savremenim metodama analize potvrđeno je da su fruktoza(25g/l), sirćetna kiselina(2g/l) i glukonska kiselina(3,1g/l) dominantne komponente kombuha gljive. Pored ovih kiselina u napitku su prisutne i druge organske kiseline - mliječna, vinska, ćilibarna, jabučna, limunska, oksalna, malonska. Potvrđeno je i prisustvo glukoronske kiseline.
Glukoronska kiselina je glavna u procesu detoksifikacije organizma koja uz
nekoliko intermedijera puta glukoronske kiseline - glukarna kiselina, askorbonska kiselina i saharolakton(glukarolakton) - metabolite transportuje kroz ćelijski zid u spoljašnjost.
Glukuronska i L-mliječna kiselina zaslužne za čudnovata ljekovita svojstva gljive
Glukuronska kiselina se, inače, stvara u zdravoj jetri, a dosadašnji pokušaji da se proizvede sintetički nisu uspjeli. Njena funkcija u organizmu čovjeka jeste da vezuje otrove nastale u procesu metabolizma i one koji su uneti iz spoljne sredine putem hrane, vazduha i slično. Tako „zarobljeni“, otrovi potom odlaze preko žuči u crijeva, a preko bubrega u mokraću. Treba znati da se ova kiselina ne resorbuje i potpuno se odstranjuje. Glukuronska kiselina je moćni detoksikator.
Zdrav organizam je proizvodi u dovoljnim količinama. No, ako organizam opteretimo većim količinama otrova, zbog poremećaja od bolesti ili pak unošenjem, nastaju teškoće. Tu je pravo rešenje čajna gljiva.
L-mlečna kiselina reguliše ćelijsko disanje, sprečava raspad šećera i stvaranje ćelija kancera. Ako se ima u vidu da ona reguliše i pH krv, vidimo širok spektar djelovanja napitka od čajne gljive. Za razliku od mnogih sintetičkih medikamenata, sa neprijatnim sporednim učincima, korisne materije u kombuhi utiču na cjelokupni tjelesni sistem, a svojim blagotvornim djelovanjem na metabolizam mogu obnavljati normalno stanje ćelijskih membrana.
Zbog toga se kaže da čajna gljiva predstavlja šansu za regeneraciju i stabilizuje odbrambene sposobnosti organizma, za održavanje i obnavljanje zdravlja, dodavanje organizmu svega što mu je potrebno za optimalno djelovanje, kako bi se „spremnost za borbu“ u slučaju bolesti podigla na najviši nivo.
Takođe se smatra da je i sirćetna kiselina sposobna da konjuguje toksine osiguravajuči na taj način njihovu eliminaciju iz organizma.
Kvasci tokom metabolizma sintetišu veliki broj biološki vrednih jedinjenja, pre svega vitamine B grupe : tiamin - B1, riboflavin - B2, niacin - B3, pantotensku kiselinu - B5, pirodoksin - B6, p- aminobenzoevu kiselinu, vitamin B12, folnu kiselinu, nikotinsku kiselinu, biotin, inozitol i dr.
Važni sastojci kombuha napitka su vitamini: B1, B2, B6, B12 i vitamin C
B1 - 0,74 mg/ml
B6 - 0,52 mg/ml
B12 - 0,84 mg/ml
vitamin C - 1,51 mg/ml
Vitamin C nastaje metaboličkom aktivnošću bakterija sirćetnog vrijenja, a sintetisana količina u velikoj mjeri zavisi od izvora ugljenika u supstratu za gajenje čajne gljive.
Takodje su u malom procentu prisutni i neki mineralni elementi od kojih su neki bitni za normalno funkcionisanje fizioloških procesa u organizmu - mangan, gvoždje, bakar, cink, kobalt.
Kombuha ima i antimikrobna svojstva. Dokazano je da kombuha inhibira brojne patogene mikroorganime - campylobacter jejuni, enterobacter claceae, pseudomonas aeruginosa, bacillus cereus, helicobacter pylori, listeria monocytogenes, escherichia coli, salmonella enteritidis, s.typhimurium, shigella sonnei, candida albicans.
Dokazana je antimikrobna aktivnost kombuhe "in vitro" na staphylococcus aureus i agrobacterium tumefeciens.
Prisustvo invertaza, amolaza, katalaza i drugih enzima u fermentisanoj tečnosti je posljedica metaboličke aktivnosti mikroorganizama čajne gljive i liziranja ćelija.
Ističe se važnost bakterijskih vrsta roda lactobacillus (bakterije mliječne kiseline) koje stimulativno djeluju na crijevnu floru jačajuči organizam i njegovu otpornost.
Čaj u podlozi za kultivaciju obezbedjuje neophodne elemente mikroorganizmima kombuhe, ali i azotna jedinjenja, kao i u tragovima ugljene hidrate, enzime i vitamine. Purinske komponente čaja, kofein i teofilin, bivaju iskorišćene u sintezi nukleinskih kiselina predstavljajući time značajne nutritivne faktore za kombuhu.
.png)
.jpg)
