Akademik Rajko Igić
Gerijatrijsko doba
Kod starijih osoba često se sreće niz stomatoloških problema. U pitanju su poremećaji tvrdih i mekih tkiva usne šupljine što dovodi do funkcionalnih oštećenja (žvakanje hrane, govor, zaštita od infekcije). Zato lekar treba da prepozna abnormalne promene prilikom pregleda usne duplje jer ti poremećaji, mada nisu po život opasni, smanjuju kvalitet života ostarelih osoba. Ne nastaju svi stomatološki poremećaji zbog starosti već mogu biti posledica opštih poremećaja (npr. zbog lekova, zračenja ili hemoterapije), a loša oralna higijena i neadekvatna stomatološka nega takođe su važni činioci. U slučaju da se abnormalnost otkrije, pacijenta eventualno treba uputiti stomatologu ili ih rešava lekar primarne zaštite.
Promene u usnoj duplji kod starih pacijenata uključuju gubitak zubi, infekcije (karijes, gingivitis, periodontitis), kandidijazu iIi oralni karcinom. Međutim neki oralni simptomi ukazuju na opšte poremećaje. Na primer, pečenje u ustima, ukazuje na pernicioznu anemiju; bol usled nošenja proteze nije uvek problem njihove postavke već i oralnog karcinoma; suha usta mogu nastati usled neželjenog efekta lekova (npr. diuretici, antihipertenzivi, triciklični antidepresivi, antihistaminici, phihoaktivni lekovi) ili usled oštečenja pljuvačnih žlezda, npr. infekcija, radijaciona terapija glave ili vrata i autoimunih poremećaja (npr. reumatoidni artritis, sistemni lupus eritematozus ili zbog dehidratacije); ograničeno kretanje jezika obično nastaje zbog oralnog karcinoma, a gubitak ukusa nastaje usled infekcija usne duplje ili nosa, nazofaringealnog tumora, uzimanja antihistaminika, antidepresiva ili usled radijacione terapije i pušenja.
Periodontalna bolest je inflamatorni proces gingive koja razara strukture koje učvršćuju zub (gingiva, alveola kosti, peridontalni ligament). Ta bolest je glavni razlog gubljenja zubi kod starih osoba; nju izazivaju bakterije koje se nagomilavaju u “plaku” koji se stvara okolo zuba i bakterijski antigeni prodiru u periodontalno tkivo što dovodi do inflamatornog odgovora i lokalne imunopatološke destrukcije vezivnog tkiva koje učvršćuje zub. Pored loše oralne higijene i dijabetes dovodi do povećanog inflamatornog odgovora, a neki lekovi (npr. ciklosporin, blokatori kalcijumskih kanala, fenitoin) dovode do hiperplazije gingive, njenog otoka i krvarenja. Antihipertenzivi, antiholinergici i psihoaktivni lekovi smanjuju stvaranje pljuvačke koja sadrži antimikrobne proteine, a istovremeno vlaži i ispira usnu duplju. Najvažnija preventivna mera je dobra oralna higijena, a u slučaju agresivnog perodontitisa, nužna je lokalna ili sistemna primena antibiotika. Zbog mešane anaerobne i fakultativne bakterijske flore nedovoljna je terapije jednim antibiotikom. Dobri rezultati postižu se oralnim davanjem antibiotika (tetraciklin, doksiciklin, metronidazol, klindamicin, amoksicilin/klavulanska kiselina) u toku 14 do 21 dan.
Resorpcija alveolarne kosti mahom nastaje usled lokalnih poremećaja (npr. periodontitis, trauma, erozija sluznice), a manje zbog starosti. Čim ispadnu zubi, alveolarna kost brzo atrofira, kako u maksili tako i u mandibuli. Gubitak kosti u mandibuli je u korelaciji s osteoporozom i kada se udruži s periodontitsisom, gubitak zubi se ubrzava. Dentalne proteze se teže izrađuju kada je došlo do velike apsorpcije kosti. Lakše se prilagođavaju maksilarne (gornja vilica) proteze od mandibularnih (donja vilica), tim pre jer mandibularne se više pomeraju pri govoru i žvakanju od maksilarnih. Metalni implanti (uglavnom načinjeni od titanijuma) često se hirurški implantiraju u maksilu ili mandibulu da pridržavaju protezu.
Primarne i sekundarne lezije oralne sluznice mogu se pojaviti u vidu erozija, ulceracija, bula, vezikula ili tumora. Nije tačno da je sluznica kod gerijatrijskih pacijenata bleda, tanka, atrofična, suva i redovno traumatizirana. Nezavisno od starosti, oralna sluznica je, ako se higijena redovno održava, prilično očuvana.
Umesto plombiranja karioznih zuba, može se na kvarni zub aplicirati srebrni diamin fluorid. To je mikstura sačinjena od srebro dimina i fluorida koja se nanese na kvarne delove zuba – umesto da se koristi uobičajen stomatološki postupak. (Metod je veoma star, Kinezi su ga počeli upotrebljavati pre hiljadu godina, a u SAD ga je agencija Food and Drug Administration odobrila 2016. godine.)
Slika 1. Zubi premazani miksturom srebro diamina i fluorida. Premazivanje karioznog mesta vrši se samo jednom i proces razaranja zuba trajno se zaustavi. Izgled kvarnih zuba malo je izmenjen, ali za većinu osoba u gerijatrijskom dobu najvažnije je da se bezbolno reše problema. Nekima je odlazak kod stomatologa veliki napor, a o cenama usluga da se ne govori.
Kada se tom miksturom premaže oštećeni deo zuba, proces propadanja izazvan karijesom se zaustavlja. Sloj nanete miksture se stvrdne i tako se formira zaštitna barijera. Fluorid pojačava deo zuba koji je oštećen gubljenjem zubnih minerala. Nedostatak primene ove miksture je što ona tamno oboji površinu na koju je naneta (Slika 1). Prednost je što je postupak apliciranja krajnje jednostavan i jeftin, a može se primeniti i na mesta na zubima koja su zubarima teško dostupna, npr. lako se premazuju kariozni delovi zuba u nivou gingive, gde je plombiranje teže. Ovaj metod je na tim mestima veoma pogodan jer tu je obojenje manje vidljivo. Ova metoda olakšava primenu kod dementnih bolesnika, a pošto je veoma jeftina može se primenuti kod osoba koje ne mogu platiti skupu stomatološku intervenciju ili u uslovima kada pacijent nema lak pristup stomatologu. Aplikaciju može izvesti svaki lekar ili medicinska sestra.
Na kraju knjige dati su prikazi slučajeva i vežbe iz farmakologije. Ovde prikazujemo slučaj koji se odnosi na stomatološki problem osobe u gerijatrijskom dobu.
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
