Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj je po mnogo čemu jedinstvena zdravstvena ustanova, ne samo u Srbiji, već i na prostoru jugoistočne Evrope.
Ekskluzivni razgovor, za čitaoce časopisa “Medici.com”, sa generalnim direktorom Dečje klinike prof. dr Zoranom Radojičićem vodi Radenko-Rade Karalić, upravo u vreme kada je u ovoj renomiranoj ustanovi prvi put u svetu uspešno izvedena transplatacija materice izmedju jednojajčanih bliznakinja.
Razgovor počinjemo pitanjem o nastanku i istorijatu Dečje klinike.
Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj, osnovana u prošlom veku - davne 1924. godine, jedna je od najznačajnijih medicinskih institucija u Srbiji i regionu. Više od 90 godina, obučeno medicinsko osoblje svakodnevno pruža usluge na najvišem nivou u svim oblastima dečje medicine, urgentne pedijatrije i hirurgije, danonoćno brinući o najteže bolesnoj deci. Kako je sve počelo?
Univerzitetska dečja klinika u Beogradu je osnovana 1924. godine, a otpočela je sa svojim radom u januaru 1925. godine. Njen prvi upravnik i rukovodilac nastave pedijatrije bio je profesor dr Franc Gröer, jedan od istaknutih saradnika bečke pedijatrijske škole koju je vodio profesor dr Pirquet. Odlaskom prof. dr Gröer-a 1926. godine, na čelo Dečje klinike i Katedre za pedijatriju na Medicinskom fakultetu u Beogradu dolazi profesor dr Matija Ambrožić, takođe đak bečke pedijatrijske škole. Došavši kao prvi čovek buduće institucije znanja i najznačajnije dečje bolnice u regionu, profesor dr Matija Ambrožić praktično je preuzeo istorijsku odgovornost za razvoj pedijatrije kod nas. Njegova ideja bila je da se objedine kurativna, preventivna i socijalna pedijatrija. Posledica realizacije ove, za to doba posve originalne, ideje bilo je obezbeđivanje svestranog fizičkog, psihičkog i socijalnog razvoja dece u Srbiji.
Klinika je 1936. dobila zgradu u Tiršovoj 10. Iako je naziv ustanove Univerzitetska dečja klinika, ona je široko poznata po ulici u kojoj se nalazi, pa je često zovemo Tiršova klinika.
Kada je izgrađena zgrada u kojoj je danas klinika, to je bilo moderno zdanje kapaciteta od 100 kreveta, a danas se u maltene istoj zgradi svakodnevno hospitalizuje i do tri stotine dece, dok godišnje 15000 mališana i njihovih pratilaca provedu oko 100 000 noći u Tiršovoj.
Kako izgleda Tiršova u brojkama?
Na Klinici u Tiršovoj se tokom godine obavi 150 000 specijalističkih pregleda mališana i 7000 operacija, od kojih je 200 kardiohirurških. Nekada, pedijatri pregledaju i do dve stotine dece tokom dana, dok se hirurzima obrati i 250 onih kojima je pomoć potrebna. Neretko se na hirurškim stolovima na Klinici nađu i novorođenčad, teška manje od kilograma. U četiri jedinice intenzivne nege u svakom momentu se bore se za živote desetoro najteže bolesne dece.
Kakvo je stanje danas?
Tiršova može da zatreba svakoj porodici. Zato je važno da na Klinici sve bude spremno – kadar, oprema i prostor. Ipak, uslovi u kojima se leče mališani daleko su od idealnih. Zgrada je bila ozbiljnije renovirana početkom 60-tih godina prošlog veka. Od tada se redovno, ali nedovoljno ulaže u Kliniku i suštinski se problem ne rešava. Oprema koju Klinika poseduje stara je preko 20 godina, za neku čak ne postoje više ni rezervni delovi. Da bi mališani i njihovi roditelji bili sigurni da je Tiršova spremna za sve izazove, nije dovoljno samo održavati zatečeno stanje.
Univerzitetska dečja klinika je i nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu. U ovom trenutku, 120 mladih lekara stiče specijalizacije iz pedijatrije i dečje hirurgije, radeći rame uz rame sa vrhunskim specijalistima u svim oblastima dečje medicine.
Šta su vaša stremljenja?
Misija Univerzitetske dečje klinike je da očuvamo i poboljšamo zdravlje, kao i fizički i sociopsihološki balans dece u Srbiji, obezbeđujući specijalizovano lečenje i negu na najvišem nivou i sarađujući sa brojnim partnerima. Univerzitetska dečja klinika je mesto na kome se susreću i razvijaju specijalizovano lečenje i nega na najvišem nivou, edukacija i istraživanja za dobrobit dece u Srbiji. Da bi ispunila svoju misiju zalaže se za skup vrednosti koje obeležavaju identitet ustanove. Naime, posvećeni smo deci i porodicama, poštujemo pojedinca, razvijamo timski rad i postičemo lični razvoj svakog zaposlenog i stremimo vrhunskim rezultatima.
Mnogo se priča o ulaganjima u dečju medicinu. Šta je realno uskoro očekivati?
Posle mnogo godina, kada su se svi načelno slagali da je vreme da se ulaže u dečju medicinu u Srbiji, ali se konkretno to nije događalo u meri u kojoj je potrebno, sada imamo konkretne planove i ušli smo u realizaciju. Pored toga, Vlada Srbije i Kancelarija za upravljanje javnim finansijama opredelili su sredstva za obnovu zastarele opreme. Takođe, cilj je da se i zgrada u kojoj smo sada dovede u mnogo bolje stanje, u nju nije ulagano sistemski već samo sporadično, i mora da se poveća nivo bezbednosti. Obnova fasade i instalacija je prioritet.
Koji su prioritetni planovi?
Misija tima Tiršove je da postojeću kliniku učini što funkcionalnijom i prijatnijom za boravak i lečenje, a vizionarski se borimo da 100 godina postojanja ove pedijatrijske ustanove proslave izgradnjom dodatne ili nove zgrade, koja bi otvorila mogućnost da se razviju nove medicinske prakse zbog kojih decu danas šaljemo u inostranstvo na lečenje. Za projekat nove zgrade sredstva je odobrila Centralna evropska banka. Izuzetno je važno što smo u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Vladom Srbije obezbedili tako snažnog partnera za ovaj važan cilj od najšireg društvenog značaja.
U procesu smo dogovora i realizacije ovih aktivnosti sa krajnjim ciljem da deca dobiju uslove za lečenje poput onih koje imaju njihovi vršnjaci u svetu. Izuzetno mi je zadovoljstvo da smo na korak od realizacije naše vizije i da imamo podršku nadležnih koji su prepoznali važnost našeg cilja.
Šta vam je ideja vodilja?
Ono što nam je najvažnije je pacijent, dete u centru medicinske institucije. Naša vizija za razvoj dečje medicine ide u tom pravcu. Jer, kao što glasi naš moto: Deci smo potrebni. I mi, i vi.
Pripremio: Radenko-Rade Karalić
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
