Izvor fotografije: https://animalfair.com/
Životinje igraju važnu ulogu u životima mnogih ljudi. Profesionalno obučeni psi pomagači, kao što su psi vodiči za slepe, obezbeđuju očiglednu pomoć ljudima. Međutim, i običan kućni ljubimac, pas ili mačka, pa čak i zlatna ribica, mogu da pruže terapeutski efekat na zdravlje ljudi.
Procenjuje se da preko 60% domaćinstava širom sveta imaju kućnog ljubimca , a većina ljudi smatra svog kućnog ljubimca kao ravnopravnog člana svoje porodice. Unazad par godina, istraživanja su ustanovila da ljudi koji imaju kućnog ljubimca, imaju zdravije srce, manje su bolesni, ne idu toliko često kod lekara, više se kreću i mnogo su manje depresivni. Takođe, kućni ljubimci mogu imati i pozitivan uticaj na alergije i astme. Deca sa autizmom i drugim poteškoćama u učenju, u stanju su da ostvare bolju interakciju sa životinjama nego sa ljudima. Autistična deca se često oslanjaju na neverbalnu komunikaciju, kao i životinje, te upoznavanje takvog deteta prvo sa psom ili mačkom, u mnogome može pospešiti stvaranje kasnije interakcije i sa ljudima.
Izvor fotografije:https://animalfair.com/
“Animal Assisted Therapy” - Terapija uz pomoć životinja, je još jedan bitan aspekt koji uključuje upotrebu životinjama “volontera” kao što su konji, psi, mačke, zečevi, ptice, ribice, za interakciju sa pacijentima koji pate od šizofrenije, depresije, anksioznih poremećaja, poremećaja ishrane, hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje i fokusa, autizma i drugih oblika poremećaja u razvoju. Životinje “terapeuti” kod ovakvih osoba smanjuju stres i anksioznost i pospešuju opšte raspoloženje.
Kućni ljubimci mogu smanjiti usamljenost i stres, povećati društvenu interakciju, pospešiti fizičku aktivnost, i pružiti bezuslovnu ljubav i pažnju. Briga o kućnom ljubimcu nam čak može i produžiti život. U globalu, kućni ljubimci nam uistinu mogu obogatiti život, i naučiti nas kako da vodimo bolju brigu o sebi i da uživamo u vremenu provedenom sa njima.
Većina vlasnika u današnje vreme zna kakav pozitivan uticaj kućni ljubimac može da ostavi na njihov svakodnevni život. Međutim, postoje i oni koji još uvek nisu svesni koje su to sve zdravstvene i mentalne beneficije koje jedno malo krzneno stvorenje može da ostavi na njih. Tek u skorije vreme, istraživanja odnosa čovek - životinja su počela intenzivnije da se bave ovim aspektom sa stanovišta zdravlja ljudi.
Izvor fotografije: https://animalfair.com/
Rezultati studija su pokazali da:
- vlasnici kućnih ljubimaca u mnogo manjoj meri pate od depresije.
- ljudi koji poseduju kućne ljubimce imaju niži krvni pritisak kada se nađu u stresnoj situaciji
- igranje sa ljubimcem povećava nivo serotonina i dopamina, što ima opuštajući i smirujući efekat.
- vlasnici kućnih ljubimaca imaju niži nivo triglicerida i holesterola.
- vlasnici stariji od 65 god. za 30% manje posećuju lekara od svojih vršnjaka koji nemaju ljubimca.
- ljubimac kao što su i ribice u akvarijumu takođe pozitivno utiču na zdravlje ljudi smanjujući lokomotornu napetost.
Jedan od glavnih razloga ovakvih terapeutskih efekata je taj što kućni ljubimac obezbeđuje osnovnu ljudsku potrebu za dodirom. Ustanovljeno je da su čak i osuđenici za najteža krivična dela, pokazali znatne promene na bolje u ponašanju i u odnosu prema drugima, posle interakcije sa životinjom. Maženje, držanje, češkanje i grljenje životinje, znatno može da nas opusti i uteši u stresnim situacijama. Društvo kućnog ljubimca takođe smanjuje usamljenost, i pospešuje želju za fizičkom aktivnošću, što u stvari intenzivno popravlja raspoloženje.
Kućni ljubimci nam mogu pomoći da usvojimo zdrav način razmišljanja i zdrav način života uopšte, što za rezultat ima smanjenje simptoma depresije, stresa, bipolarnih poremećaja, PTS i anksioznosti.
Izvor fotografija: https://animalfair.com/
Ključ zdravog života je uspešno rešavanje i suočavanje sa svim izazovima i promenama koje nam on nosi. Kućni ljubimci nam u tome mogu posebno pomoći:
- da pronađemo smisao i sreću u svom životu - kako sazrevamo, tako nam se i prioriteti menjaju, a ponekad se možemo osećati odbačeno i neupotrebljivo. Upravo je tu uloga kućnog ljubimca pored kojeg se osećamo potrebno i korisno jer moramo brinuti o nekom drugom živom biću, i na taj način podižemo svoje samopouzdanje i moral. Briga o kućnom ljubimcu nas ispunjava, daje nam osećaj odgovornosti, pogotovo ako brinemo o usvojenom starijem psu ili mački iz prihvatilišta za napuštene životinje, jer smo time uradili i nešto plemenito - spasli život.
- kućni ljubimci nam pomažu da očuvamo svoja poznanstva i da stvaramo nova - druženja u parkovima i šetnja sa ljubimcem je odličan način da se upoznaju interesantni ljudi i sagovornici.
- kućni ljubimac može biti odličan podstrek za povećanje fizičke aktivnosti - oni su odlična motivacija za igru i smeh što podiže imuni sistem i povećava energiju.
Izvor fotografije: http://www.earthporm.com/
Deca koja odrastaju uz kućnog ljubimca imaju znatno manju šansu da obole od raznih vrsta alergija i astme, a s druge strane, dete se uz kućnog ljubimca uči odgovornosti, saosećajnosti i empatiji prema drugim živim bićima. Za razliku od roditelja, ljubimci nisu kritički nastrojeni i ne naređuju. Oni su uvek pažljivi, brižni i nežni, i deca u takvom domu uglavnom imaju konstantna osećaj sigurnosti, što je posebno važno kada je dete odvojeno od roditelja u toku dana, gde može da se javi separaciona anksioznost. Istraživanja su takođe pokazala da ljubimci mogu da smire hiperaktivnu ili agresivnu decu.
Deca koja se često igraju sa ljubimcem, mnogo su mirnija i stabilnija od svojih vršnjaka koji nemaju kućnog ljubimca, a isto tako pokazuju i bolji uspeh u školi što se tiče rešavanja problema i zadataka. Takođe, istraživanja su pokazala da deca koja imaju kućnog ljubimca u većoj meri se bave nekim sportom i uopšte su fizički mnogo aktivnija od svojih vršnjaka. Kućni ljubimac kroz igru sa detetom stimuliše njegovu maštu i znatiželju, i pruža mu ono što svakom detetu treba - čistu radost.
Deca ometena u razvoju i ona koja imaju poteškoća u učenju, kao što su deca sa autizmom, mnogo bolje ostvaruju interakciju sa životinjama nego sa ljudima. Deca sa autizmom se oslanjaju na neverbalnu komunikacije i znakove, kao i životinje. Na ovaj način, učenje da se prvo zbliže sa psom ili mačkom, u velikoj meri doprinosi boljoj interakciji sa ljudima u kasnijem dobu.
Dr vet. med. Dunja S. Kovač
FRD - Fondacija za razvoj domaćinstva, Novi Sad
.png)
.jpg)
