Obeleženo 97 godina rada i postojanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Razvoj kao tradicija
Povodom Dana Medicinskog fakulteta u Beogradu, u Svečanoj sali Dekanata održana je svečana akademija. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu svečano je obeležio 97 godina rada i postojanja. Svečanosti su prisustvovali predstavnici Ministarstva zdravlja i Ministarstva nauke Republike Srbije, predstavnici SANU, Srpskog lekarskog društva, nastavnici, studenti, naučni i kulturni radnici. Osnivanjem Instituta za anatomiju 9. decembra 1920. počeo je sa radom prvi Medicinski fakultet u Srbiji.
Vlada Kraljevine Srbije Osnivački akt o Univerzitetu donela je 1905. Godine, a Fakultet je trebalo da ubrzo otpočne sa radom , ali je početak rada omeo Prvi svetski rat. Ukazom ministarstva prosvete iz 1919. godine, za redovne profesore Medicinskog fakulteta postavljeni su dr Vojislav Subotić , hirurg, i dr Milan Jovanović Batut. Oni novembra 1919. biraju dr Draga Perovića, profesora iz Zagreba, za profesora normalne i topografske anatomije. Medicinski fakultet svečano je otvoren 9. decembra 1920. godine u sali Univerziteta. Posle toga je predavanjem profesora anatomije dr Nika Miljanića, označen početak rada Instituta za anatomiju, odnosno Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Danas Medicinski fakultet, sa svojiih preko 500 predavača i saradnika u nastavi, predstavlja stub edukacije i nauke i najznačajniji je u Srbiji. Na Šangajskoj listi zauzima značajno mesto i prvi je u regionu.
„Devedeset sedam godina kasnije, Medicinski fakultet je najznačajnija ustanova za medicinsko obrazovanje u Srbiji i regionu. Vizija osnivača se ostvaruje kroz osnovne premise od prvog dana, a to su, obrazovanje zasnovano na tradiciji centralnoevropskih fakulteta i praksa zasnovana na naprednom i savremenom znanju”- istakao je u uvodnom obraćanju dekan Medicinskog fakulkteta akademik Nebojša Lalić.
Medicinski fakultet u Beogradu dao je ogroman doprinos osnivanju drugih medicinskih fakulteta u Srbiji, medicinskim fakultetima u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Prištini, odnosno Kosovskoj Mitrovici.
Na fakultetu su organizovane integrisane studije medicine u trajanju od šest godina. Tu su i master studije, specijalističke, akademske i strukovne, doktorske studije koje se odvijaju po savremenim principima, kao i naučnoistraživački rad. Organizovana je i kontinuirana medicinska edukacija. Medicinski fakultet organizuje i program integrisananih akademskih studija na engleskom jeziku, koji značajno napreduje. U programu je 315 studenata, a studije upisuje oko 100 novih studenata svake godine iz celog sveta. Međunarodna međufakultetska saradnja se uspešno odvija, formiran je i Centar za međunarodnu saradnju.
Vizija razvoja fakulteta je zasnovana na sledećim postulatima: Mi hoćemo savremeni fakultet sa kontinuiranom primenom novih dostignuća u medicinskoj edukaciji i naučnom radu, koji su prihvaćeni u međdjunarodnom akademskom prostoru - naročito na evropskim univerzitetima, mi hoćemo nacionalno odgovoran fakultet sa značajnim doprinosom u edukaciji lekara i naučnom radu u Srbiji i, konačno, mi hoćemo autonoman fakultet u akademskim aktivnostima u okviru autonomije univerziteta koja obezbeđuje stabilnost, edukaciju i naučni rad, demokratsko, odgovorno i transparentno odlučivanje i sprovođenje donesenih odluka u skladu sa interesima razvoja fakulteta. To je ono što mi danas podrazumevamo pod - razvoj Fakulteta- što je zapisano je u Osnivačkom aktu Univerziteta 1905. godine, a to je da Univerzitet mora biti edukacioni ali i istraživački, istakao je akademik Lalić.
Tradiciju Medicinskog fakulteta shavatamo danas, ali shvatali smo i uvek kao razvoj, razvoj edukacije i nučnoistraživačkog rada ka sve boljem kvalitetu u skladu sa zahtevima vremena i iskustvima najuglednijih akademskih sredina. To predstavlja osnove tradicije jer ako toga ne bude tradicije neće biti. Razvoj kao stalna promena ka boljem kvalitetu je imperativ opstanka fakulteta”, istakao je akademik Nebojša Lalić.
„Za 97 godina promenili su se društvenopolitički sistemi, implementirare su se nove medicinske doctrine, redefinisana je filozofija lečenja u novim granama medicine ali jedno je ostalo isto, to je ljubav prema pacijentu i želja da se pomogne. Pokazali smo da poštujemo i Hajdelberg , Kembridž i Harvard, ali da najviše volimo svoju školu, srpsku školu, Medicinski fakultet u Beogradu kojem svi dugujemo najviše u smislu da smo formirani kao časni, hrabri i pošteni ljudi”- rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije, profesor Vladimir Đukić.
„Mi ne školujemo lekare za inostranstvo, naši biseri su ovde. Naša obaveza je da se stvore tehnički, tehnološki i materijalni uslovi da u zdravstvenom sistemu funkcioniše sve, na nivou zemalja zapadnog Balkana i bolje. Ali i da ljudi u zdravstvenom sistemu budu zadovoljniji svojim položajem. Nadamo se da će stota godišnjica našeg fakulteta učiniti da svi budemo zdravi , krepki, da medicinska tehnologija bude nešto što je svakodnevno, a da naša ljubav i posvećenost školi ostane nepromenjena”, kazao je profesor Đukić .
Medicinski fakultet je naša najbolja struktura u Srpskom lekarskom društvu i ja očekujem - da mi računamo na vas, a vi računajte na nas - rekao je predsednik Srpskog lekarskog društva - akademik Radoje Čolović.
Medicinski fakultet u Beogradu je član Zajednice fakulteta medicinskih nauka Srbije od njenog osnivanja. U ime Zajednice govorila je prof. dr Dobrila Stanković, dekan Medicinskog fakulteta u Nišu. Nalazimo se u Domu najstarije škole srpske medicine, koja je od osnivanja 1920. postala nosilac razvoja i progresa, medicinskog obrazovanja struke i nauke u Srbiji, ali i u ovom delu Evrope. Medicinski fakultet u Beogradu dao je ogroman doprinos osnivanju Medicinskog fakulteta u Nišu. Danas medicinski fakulteti u Srbiji, kao ozbiljne obrazovne i naučnoistraživačke ustanove, okupljene u Zajednici medicinskih fakulteta Srbije, imaju jako dobru saradnju, a tradicionalno najbližu saradnju sa Medicinskim fakultetom u Beogradu i to pre svega u oblasti usavršavanja u okviru specijalizacija i užih specijalizacija i u oblasti naučnoistraživačkog rada i doktorskih disertacija - istakla je prof. Stanković.
U ime nastavnih baza KBC “Zvezdara”, KBC “Bežanijska kosa”, KBC “Zemun”, KBC “Dragiša Mišović” i KC Srbije govorio je doc. dr Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra Srbije.
-Nije lako da u ovim uslovima nastavne baze održe visok nivo sistema zdravstva, obrazovanja i naučnoistraživačkog rada. Mi ćemo u teškim uslovima učiniti sve da podignemo nivo struke, da podignemo kvalitet publikacija da se podstiču i ohrabre lekari-kliničari da se bave fundamentalnim istraživanjima, da postavimo i realizujemo projekte iz kojih proističu rezultati, koji će podići nivo struke u kliničkom radu u našim nastavnim bazama - rekao je dr Ašanin.
Priznanje za rad i aktivnosti Studentskog parlamenta pripalo je studentu prodekanu Radošu Niniću. -Studentski parlament je prethodne akademske godine promovisao svoje sekcije, a samim tim i fakultet. Sa radom je počeo studentski časopis – Medicinar - kao i Hor studenata medicine. Časopis Medicinar, uz pomoć Studentskog parlamenta, organizovao je brojne tribine i projekcije filmova. Hor studenata medicine imao je zapažene nastupe za 4. April, Dan studenata i Dan doktorskih studija. Centar za stručni i naučnoistraživački rad studenata beleži rekordan broj radova, Centar vredno radi zbog uključivanja što većeg broja studenata u naučnu delatnost. U oktobru je organizovana globalna studentska Konferencija biomedicinskih nauka sa velikim brojem učesnika iz Srbije i inostranstva, a Sportsko društvo “Medicinar” je osvojilo prvo mesto u generalnom plasmanu među svim medicinskim fakultetima Srbije - istakao je student prodekan Radoš Ninić.
Povodom dana Medicinskog fakulteta tradicionalno su dodeljene nagrade za naučni, istraživački i pedagoški rad. Nagradu za naučnoistraživački rad za mlade istraživače dobila je docent dr Nataša Milić - Katedra za medicinsku informatiku i statistiku. Dr Nataša Milić je član istraživačkog tima u Ročester Meyo klinici u Minesoti - SAD. Dodeljene su i nagrade i priznanja institutima i naučnim bazama Medicinskog fakulteta kao i nagrade za unapređenje nastave.
Svečanost je uveličao sjajnim nastupom hor SINGIDUNUM.
Obeležavanje 97 godina Medicinskog fakulteta doživljavam kao praznik. Medicinski fakultet i SANU su dve nerazdvojive celine. Siguran sam sam u dalji razvoj i uspeh najvećeg medicinskog fakulteta u Srbiji.
U našem sistemu zdravstva , obrazovanja, naučnoistraživačkog rada, Medicinski fakultet je stožer. Dobra nastava stvara dobre lekare, a dobri lekari nas dobro i leče. Od budućnosti očekujem podizanje nivoa struke, podizanje nivoa nastave, bolje publikacije, da se kliničari ohrabre i podstiču da budu u fundamentalnim istraživanjima i projektima koji će imati rezultate da podižu nivo struke.
Dan Škole je veliki jubilej kako za Medicinski fakultet, tako i za moj matični Institut za patologiju, koji slavi 95 godina rada. Želim, tim povodom da potsetim na prof.dr Đorđa Joannovića, dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, koji je, kao redovni profesor patologije bečkog Medicinskog fakulteta, došao u Beograd i sudelovao 1920.god. u osnivanju Medicinskog fakulteta i njegovog Instituta za patologiju. Bio je jedan od pionira učenja o autoagresiji u medicini. Nažalost, tadašnji politički režim ga je doveo do (samo)ubistva. To nam je velika tuga da jedan tako veliki čovek i naučnik, srpski patriota, na takav način završi svoj život – što je memento da se tako nešto više nikada ne dogodi.
Ovo je za nas vrlo važan datum. Fakultet se sve više i više razvija i danas je upravo sagledana cela ta veličina fakulteta i svi njegovi rezultati ujedno i problemi i dileme koje postoje, a isto tako i pravci koji nas dalje očekuju, 9. decembar je uvek važan datum za nas, kada sagledavamo svoju situaciju, obeležavamo uspehe kojih je, videli smo, bilo mnogo i pokušamo da sagledamo šta nas čeka u budućnosti. Mi mislimo da tradicija ne sme da nas povuče u stagnaciju a takođe, mi od društva moramo dobiti podsticaj za taj razvoj. Nemamo mogućnosti da razvijamo tu tradiciju, čak ni da opstanemo, ako nema razvoja. U budućnosti ćemo pokušati da dostignemo kvalitete u nekim oblastima koji će nas obeležiti kao ustanovu koja primenjuje najsavremenije principe u edukaciji i naučnoistraživačkom radu, što je izuzetno važno.
Ovo je fakultet koji sam ja završio. Onda možete misliti koliko cenimo i poštujemo naročito sada kada VMA ima svoj Medicinski fakultet, kada znamo šta znači tradicija, pogotovu ova 97-godišnja tradicija Medicinskog fakulteta u Beogradu . Ona je putokaz svima nama na daljem putu razvoja obrazovanja, edukacije i formiranja kadrova kakav medicinski fakultet zaslužuje .VMA i Medicinski fakultet imaju izvanrednu saradnju a biće još bolja.
Ovo je veliko priznanje što je psihijatrija prepoznata i na Medicinskom fakultetu kao važna oblast , nekada se događa da se psihijatrija ne priznaje kao važna oblast. Medicinski fakultet se intenzivno razvija i postaje prepoznat i na Šangajskoj listi i u drugim svetskim institucijama , to je nešto što mi radimo i pokušavamo da unapredimo našu struku, da Fakultet bude još više prepoznat u svetu.
Ovo je uvek prilika da se neki značajni datumi iz rada iz škole i našeg instituta obeleže, da se vidi gde smo i šta smo uradili u prethodnom periodu. Kako smo se razvijali kao nastavna baza i u naučnom smislu, kao i šta nam sledi dalje. Posle jednog usporavanja razvoja, protekli period je bio uspešan, imali smo bum, zahvaljući upravi fakulteta i nama. Tako da se radujem, zato što smo nešto zaista dobro uradili. U budućnosti očekujem nastavak dobrog rada i Fakulteta i našeg instituta.
Docent dr Nataša Milić, Katedra za medicinsku statistiku i informatiku
Ja sam dobila nagradu za naučnoistraživački rad. Tu je utkan veliki rad čitavog fakulteta i moje katedre koja mi je dala podršku i razumevanje za moj rad koji je bio veliki i višegodišnji. Moj život je kombinacija nauke, medicine i porodičnog života. Objavili smo jako veliki broj radova koji su često citirani u stručnoj literaturi. Unapredili smo internacionalnu saradnju sa Meyo klinikom u Ročesteru, SAD, i to je nekako bila kruna koja je dovela do ove nagrade. Moj rad je kombinacija neobičnog znanja koje sam stekla na našem fakultetu. Prvo to je poznavanje medicine, a onda i istraživačke metodologije. To je zapravo dovelo do velikog broja jako kvalitetnih radova, objavljenih u časopisima sa visokim impaktom. Što se budućnosti tiče, ja sam jutros primila jedan e-mail od koleginice-prodekanke koja je povodom moje nagrade prokomentarisala rečima: “Trebalo bi još više da ubrzaš”.
Radoš Ninić, student prodekan Medicinskog fakulteta
Student prodekan je spona između svih studentskih programa i uprave, dvosmerna komunikacija između uprave fakulteta i studenata. Studentski parlament ima razne akcije koje sprovodi. Tu su brojne sekcije, Centar za stručni i naučnoistraživački rad studenata koji se bavi pisanjem naučnih - studentskih radova i takođe učestvujemo na Kongresu biomedicinskih nauka Srbije, gde učestvuju svi biomedicinski fakulteti Srbije. Imamo i dva časopisa - Medicinar i naučni časopis Medicinski podmladak, koji publikuje najbolje radova sa kongresa. Imamo i sportsko društvo kao sekciju parlamenta, imamo preko 150 sportista u individualnimm i grupnim sportovima.
Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
