Intervju: Prof. dr Sergej Boljević, Univerzitet I.M. SEČENOV - MOSKVA
Kandidat za Nobela
Profesor dr Sergej Boljević je šef Katedre za patologiju čoveka na Prvom moskovskom državnom medicinskom univerzitetu I.M SEČENOV, koja je proglašena najboljom 2018. i 2019. godine
Univerzitet I.M. SEČENOV je prvi ruski državni univerzitet osnovan 1758. U Moskvi. 2018. godine Univerzitet I.M.SEČENOV je proslavio 260 godina postojanja. I.M. SEČENOV predstavlja najznačajniji medicinski univerzitet u Rusiji. Za više od dva i po veka postojanja mnogo lekara i naučnika su dali veliki doprinos ruskoj i svetskoj medicini.
Univerzitet je postao značajan naučni i istraživački centar u ruskom zdravstvenom sistemu. Univerzitet I.M. SEČENOV razvija medicinu budućnosti, baziranu na visokonaučnim akademskim temeljima u kliničkoj medicini, šireći granice u naprednim multidisciplinarnim istraživanjima, zajedno sa svetskim liderima u prirodnim naukama i inženjerskim tehnologijama.
Katedra za patologiju čoveka 2018. i 2019. godine proglašena je za najbolju među 140 njih, na Prvom moskovskom državnom medicinskom univerzitetu I.M. SEČENOV. Šef Katedre je profesor dr Sergej Boljević.
To je bio povod da razgovaramo sa uglednim profesorom i naučnikom našeg porekla dr Sergejem Boljevićem, koji je boravio nekoliko dana u Beogradu. Pored mnogobrojnih obaveza, profesor Boljević je dao specijalni intervju za MEDICI.COM.
Profesore vi ste poreklom sa prostora bivše Jugoslavije!
Moja majka je iz Hrvatske, ja sam rođen u Zagrebu. Pošto je otac Crnogorac, kad sam imao dve godine, prešli su u Crnu Goru. Tu sam završio gimnaziju. Zatim prelazim u Moskvu i upisujem se na Prvi medicinski institut SEČENOV. Studije sam završio sa crvenom diplomom, što znači sa svim peticama, najboljim ocenama. Posle toga sam dve godine specijalizovao unutrašnje bolesti, napisao i odbranio kandidatsku disertaciju, a 1995. sam odbranio doktorsku disertaciju. Tako sam u svojoj trideset prvoj godini postao najmlađi doktor nauka u Rusiji. Posle toga počeo sam da radim na Katedri za patofiziologiju, postao sam profesor, a od 2010. godine sam i šef Katedre za patologiju do današnjeg dana.
Profesore, kako ste dospeli u Moskvu?
Moj tata je bio veliki rusofil, voleo je Sovjetski Savez. U Moskvi su studirali osim mene, moj brat i sestra i dva brata od strica. Svi smo u Moskvi završili studije. Tako je otac rešio da nas pošalje u Moskvu kad završimo srednju školu. Kad sam došao u Moskvu, bio sam dve godine stariji od svojih vršnjaka, zbog našeg sistema školovanja. To mi je pomoglo jer sam ovde dobio dobro bazično obrazovanje. Bilo je teško u početku, ali uspeo sam.
Kako ste izabrali patologiju?
Patologiju sam izabrao svesno, meni se uvek više sviđala patofiziologija. Patofiziologija je bazična nauka za čitavu medicinu i kad sam došao kod šefa Katedre za patofiziologijiu, kod profesora Litvickog , on je tamo i sada šef Katedre, rekao mi je da dođem kod njega. Ja sam odbranio disertaciju i u patofiziologiji i pulmologiji. Do današnjeg dana se time bavim. To što predajemo je teoretska disciplina, nije lečenje ljudi, predajemo studentima, aspirantima, specijalizantima, ljekarima i drugima.
Ruska medicina je na svetskom nivou, pogotovu posle dolaska predsednika Putina. Predsednik Putin je kao jedan od svojih osnovnih postulata postavio razvoj nauke. Od početka, kako mi kažemo nultih godina, to su 2000. godina i dalje, počela je da se razvija naučna baza. Počela je da se finansira nauka, država finansira nauku. Moj univerzitet je u poslednjih pet godina u konkurenciji sa svjetskim univerzitetima, ulazi na mnoge liste i na vrhunskom je nivou. Mi imamo svjetske rezultate koji su vrhunska dostignuća savremene ruske medicine. U mnogočemu smo prvi u svetu. To podrazumeva da i mladi naučnici dobijaju dobre uslove za rad. Stimuliše se da to budu jako mladi naučnici. Akcenat se stavlja na ljude do 39 godina. Meni kao šefu Katedre za patologiju je zadatak da na Katedri bude polovina ljudi mlađih od 39 godina koji se bave naukom. Kod nas više niko ne može da se bavi samo jednim zanimanjem, recimo lečenjem pacijenata, to je glavno, ali obavezno mora da se bavi i naukom.
Da li se i vama omogućavalo da se bavite naukom?
To su bila druga vremena, to je bilo 1991. i 1992. godine . Ja sam počeo da se bavim naukom kao student šeste godine medicine, to je bilo 1988. godine. Tada je to bio čisti entuzijazam. Ja sam radio kao entuzijasta, nas su malo finansirali. U vreme raspada Sovjetskog Saveza nauka je bila bačena na drugu stranu. Mi smo radili kao entuzijasti. Ja sam provodio po 10-12 sati u laboratoriji. Tada me je još tata školovao iako sam kasnije završio fakultet i radio. Toga se rado sećam, jer sam uvek gajio veliku ljubav prema nauci. Ja sam radio sam, pravio sam te laboratorijske nalaze, sve je to bilo iz ljubavi prema nauci. Zato sam verovatno i uspeo. Uspeha nema bez volje, želje da se napravi nešto u nauci i da se dođe do otkrića. Ja imam dva otkrića . Za jedno otkriće smo dobili poziv iz Nobelovog komiteta da budemo u konkurenciji za Nobelovu nagradu. Imam šest patenata i preko 400 radova. To je bio lep period života, ali vrlo težak. Bio je to period bez novca, ja sam bio oženjen imao sam dete. Kad sam završio doktorsku disertaciju bilo je pitanje kako dalje. Tada država nije ništa pomagala, ali uvek je bilo ljudi koji su hteli da se bave naukom.
Profesore Boljeviću, bili ste a i sada ste izuzetno posvećeni nauci?
To je istina. Ja sam radio pod rukovodstvom pokojnog akademika Aleksandra Haritonoviča Kogana i profesorke dr Ine Grigorijevne Daniljak. Oni su moji učitelji. U Rusiji imate profesore koji su vas izveli na naučni put, oni se priznaju čitav život kao učitelji. Oni su mene izveli na naučni put i ja sam im jako zahvalan i čitav život ću ih pamtiti. U svakom slučaju, uvek ću ih spominjati kada to mogu.
Profesore, može li se porediti srpska, eks jugoslovenska medicina i ruska škola medicine?
Škole su različite, ja ću vam reći srpska medicina, medicina bivše Jugoslavije bila je zapadno orijentisana. A u Rusiji, ruska medicina, na primer u psihologiji, dominantan je akademik Pavlov i njegova psihologija, na zapadu to je Frojd. Tako imamo škole Frojda na zapadu, sovjetska medicina nije priznavala to jedno vrijeme, sad priznaje, ali u Rusiji dominantan je akademik Pavlov i njegova škola psihologije. To je jedan primer, ali takvih primera postoji mnogo. Postoji mnogo naučnika u Rusiji koji nisu na Zapadu poznati, možda jesu uskom krugu naučnika, ali šire nisu. U Rusiji se ponekad tako odnose prema Zapadu. Mislim da to polako prevazilazimo, polako te zapadne škole ulaze u Rusiju i ruske škole na Zapad. Mislim da nauka nema granica. Ona ne može da postoji u jednoj državi. Ne može nauka da postoji u grupi država, ona može da postoji kao međunarodna. Što se naučnici više povezuju u svetu to je bolje za svakog. I za naučnika i države i uopšte za svet.
Prvi ste Crnogorac - Srbin koji je u Rusiji primio rusku vakcinu protiv korone!
Jeste, to je bilo 11. novembra prošle godine, prvi sam primio vakcinu. Primio sam prvu dozu kod akademika Aleksandra Gincburga u Institutu Nikolaja Gamaleja, koji je napravio tu vakcinu. Drugog decembra sam dobio drugu dozu vakcine. Osećao sam se dobro, nisam imao nus pojave i 22. decembra ja sam dobio punu zaštitu od korona virusa. Ne moram da se bojim i preporučujem svima da to urade.
Znači, ruska vakcina...
Samo ruska Sputnjik V, ove druge vakcine su isto efikasne, ali u pogledu bezopasnosti ja ne mogu da se potpišem. Te vakcine nisu loše, ali efikasnost im je manja, nego kod Sputnjika.
Dosta studenata se interesavalo kako da dođu u Rusiju da studiraju?
Univerzitet I.M. SEČENOV je otvoren za dolazak stranih studenata. Imamo vrlo mnogo stranih studenata iz raznih zemalja. Kad je profesor dr Vladimir Jakovljević, dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, bio u Moskvi mi smo razgovarali sa rektorom Univerziteta SEČENOV, akademikom Petrom Vitalijevicom Glibockom. To je bilo posebno pitanje, da iz Srbije dolaze studenti, rektor je pozitivno reagovao i mi možemo , kada treba, da organizujemo dolazak bilo kojeg studenta. Neki su već dolazili, ali to nije bilo organizovano. Meni se čini da to treba organizovati kao put ljudi koji hoće u Rusiji da završe fakultet. Da upoznaju rusku školu i dobiju vrhunsko znanje, pa posle završetka studija mogu da ostanu u Rusiji ili da se vrate u Srbiju.
Profesor dr Vladimir Jakovljević je prošle godine u Ruskom domu, prilikom obeležavanja 100 godina Medicinskog fakulteta u Beogradu, najavio svetski kongres patofiziologije u Moskvi 2022. godine!
Da, pripremamo Deveti svetski kongres patofiziologije, ja sam predsednik, a vicepredsednik je profesor dr Vladimir Jakovljević. Zajednički to pravimo na Univerzitetu I.M. SEČENOV. Ova kovid vremena zatvorila su sve kongrese s ličnim prisustvom, osim distancionog . Mi se nadamo da će to proći ove godine, da će sledeća godina biti već normalna i da ćemo Kongres održati u septembru 2022. u Moskvi. Očekujemo lično prisustvo velikog broja naučnika, očekujemo masovan dolazak i drugih naučnika iz sveta, ne samo Rusije. Jer ne pozivamo samo patofiziologe , mi zovemo sve svetske stručnjake iz Međunarodnog društva naučnika, koji su povezani sa patofiziologijom, koji mogu da nas upoznaju sa mnogim novinama u različitim specijalnostima. Takođe, zvaćemo i lekare - naučnike iz svih republika bivše Jugoslavije, tako da na Kongresu očekujemo više hiljada učesnika. To će biti vrhunski stručnjaci priključeni Ruskoj akademiji nauka i Univerzitetu I.M.SEČENOV, naravno i kompletna međunarodna nauka, odnosno stručnjaci iz celog sveta, ne samo ruski stručnjaci. Posle kovid pandemije, to će biti prvi postkovid Kongres svetskog nivoa. Nadamo se da će se naučnici okupiti i imati priliku da se sete starih vremena, kada su se družili i razmenjivali mišljenja.
Može li se uporediti naša i ruska patofiziologija?
Može, mislim da smo tu negde na istom nivou. Srbija ima vrhunske naučnike i u patofiziologiji i fiziologiji. To su naučnici koji se probijaju u svetu. Ja moram da pohvalim Medicinski fakultet u Kragujevcu i školu profesora doktora Vladimira Jakovljevića, koga lično poznajem. To su mladi, pametni i perspektivni ljudi koji imaju veliku budućnost. Tako samo treba ići dalje. Treba imati što više takvih škola u Srbiji. Mi u Rusiji se trudimo da to omasovimo. To je perspektiva nauke u državi, to je perspektiva države. Bez mladih se ne može ništa postići. Mladi su budućnost, njih treba favorizovati, treba im davati šansu. Mladi čovek može da ima želju, može da ima talenat, ali da se to ostvari treba da mu pomognu stariji, mi kao profesori i država, naravno.
To je i uputstvo i savet državi!
Da, jeste, mislim da je to tako.
Uvaženi gospodine profesore Boljeviću, veliko Vam hvala za ovaj neposredni razgovor.
Razgovor vodili: Dario Mirović i Marko Radoš
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
