Medicinski fakultet u Beogradu - 100 godina od osnivanja
Velika tradicija ruskog balzamovanja
Bogata ruska medicinska iskustva iz oblasti balzamovanja najverovatnije će biti implementirana u Institutu za anatomiju
„Niko Miljanić“
U okviru saradnje i razmene ruske i srpske medicine, iskustava i edukacije, a povodom 100 godina od osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, nedavno je bila gost Anastasija Cvijetić (ranije Aksiutina).
Ruskinja Anastasija Cvijetić, tanatopraktičar i balzamator iz Moskve, došla je u Beograd u vezi sa saradnjom sa Institutom za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Delegacija Medicinskog fakulteta sa kolegama iz Instituta za anatomiju „Niko Miljanić“, obavila je razgovor i predočila planove, vezane za tanatopraksu. To je ujedno bila i prilika da od Anastasije Cvijetić čujemo kakva je sadašnja situacija u toj oblasti u Rusiji i svetu, i da čujemo njena očekivanja.
Anastasija Cvijetić je radila u Institutu „A. V. Višnjevski“ i Psihijatrijskoj bolnici „Petar Borisovič Ganuškin“ u Moskvi, a prethodno se obučavala u Institutu za sudsku medicinu u Čeljabinsku.
„Nadam se da ćemo nastaviti saradnju, jer Anatomski instutut „Niko Miljanić“, planira da osnuje centar u kojem će biti omogućeno balzamovanje pokojnika, kao i obuka mladih medicinskih radnika za prepariranje tela“- ističe Anastasija Cvijetić.
„Ja sam nekada radila u Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, nadam se da ću se vratiti na Medicinski fakultet. Mene kao balzamera zanimaju različite tehnike očuvanja tkiva, polimerna balzamacija tzv. plastinacija, želela bih da se uključim u praksu Instituta za anatomiju.
„Išla sam nekoliko meseci na Institut za sudsku medicinu u Čeljabinsku samo da učim i naučila sam neke veštine. Kad sam prešla u Moskvu 2004. godine već sam znala da radim i bila sam odmah primljena na patologiju u Psihijatrijsku bolnicu „P. B. Ganuškin“. Posle sam bila angažovana na Institutu hirurgije „A. V. Višnjevski“ u Moskvi, tu sam radila nekoliko poslova. Uvek sam htela da učim nešto novo. Probala sam sve tehnike“- ističe Anastasija Cvijetić.
Balzamovanje ima dugu istoriju - od koga ste učili..?
„Ja sam učila od stručnjaka sudske medicine Mihaila Arefjeva, koji je organizator kursa tanatopraktičara u Moskovskoj oblasti. On je učio u školi – IFT– u Francuskoj“.
Postoji egipatska škola, južnoamerička škola...?
Egipatska tehnika vađenja organa je metoda sušenja putem peska, nema kontakta s vazduhom, znači to nije klasična balzamacija nego isušivanje. To je vrsta prirodne mumifikacije, koja je malo modifikovana. Latinska Amerika ima slične tehnike. Tad nije bilo razvijene hemije, nisu znali za konzervanse. Znam da se u antičkom svetu koristio i med kao konzervans za očuvanje tela.
Postoje različiti načini balzamacije u istoriji. Skoro sam videla balzomovan leš Kineskinje Xin Zhui poznate kao „Ledi Daj“, žene činovnika koja je umrla oko 160. godine pre nove ere. Stavljena je u neku tečnost i tamo je bila perfektno očuvana. To se ne može uporediti sa egipatskom mumijom, ta kineska tehnika je bila naprednija od egipatske. Nažalost, ta tečnost je isparila u trenutku kad su pronašli telo, pa je hemijsko ispitivanje tečnosti bilo nemoguće. Ali „Ledi Daj“ uvek možete videti u muzeju provincije Hunan.
Prve arterijske balzamacije izvršio je u XVIII veku Vilijam Hanter, škotski anatom. Tokom građanskog rata u Americi počelo se sa širokom primenom te tehnike.
Telo Vladimira Iliča Lenjina je balzamovano i nalazi se u mauzoleju na Crvenom trgu u Moskvi, to telo održava ceo jedan Institut - Centar biomedicinskih tehnologija. Prvu konzervaciju Lenjina izvršio je profesor Aleksej Abrikosov, sastavom koji je sam izmisliio, potom je rad nastavio Institut.
To telo je i sad u vrlo dobrom stanju i posetioci iz celog sveta mogu da ga pogledaju.
Postoji u Ukrajini mesto Vinica gde je u 19. veku, sahranjen na svom imanju vojni hirurg Nikolaj Ivanovič Pirogov. Njegovo telo je balzamovano 1881. i stavljeno pod staklo pa može da se vidi. Sastav konzervansa je on sam izmislio, a balzamacija je izvršena po tehnici ruskog hirurga i anatoma Davida Vivodceva. Nažalost, telo Pirogova je delimično oštećeno od vlage i buđi, a takođe i zbog problema u finansiranju muzeja. Potreban je ozbiljan rad oko tela, inače, postoji ogroman rizik da sledeće generacije nikad neće videti velikog hirurga.
Takođe, videla sam mumifikovana tela koja su sahranjena u katakombama kijevskog manastira „Kijevsko pečerska lavra“. To su ostaci monaha od XI veka i nadalje. Oni su smešteni u specijalne grobnice u obliku niše. Za vreme Sovjetskog Saveza bili su zaštićeni specijalnim staklom. Tehnika očuvanja tela je bila slična egipatskoj. Znači, nije baš savremeno i dobro očuvano. Za vreme Sovjetskog Saveza neke od tih mumija su bile izložene u Muzeju u Kijevu.
Tu su i nove tehnike plastinacije?
Tehniku plastinacije izmislio je nemački profesor Ginter fon Hagens, 70-ih godina prošlog veka, kao najsavršeniju tehniku balzamovanja. Prirodna tečnost se zamenjuje tečnim polimerom i organ postaje kao plastičan. To mnogo olakšava učenje studentima medicine. Nema miris i može da traje godinama. U Sankt Peterburgu u Vojnomedicinskoj akademiji, šef Katedre anatomije je profesor Ivan Gajvoronski. Profesor Gajvoronski je mnogo poboljšao tehniku plastinacije, posle čega je ona postala jednostavnija i jeftinija.
Anastasija Cvijetić prezentovala je na naučnoj osnovi svoja istraživanja u tanatopraksi i dodala da je ruska škola bila vodeća u toj oblasti. Pitali smo je da li postoji evropska škola balzamovanja.
„Ja mislim da je to odavno sve izmešano. Ruska škola podrazumeva klasične tehnike ali dosta arhaične konzervanse tipa običnog formalina. Čak i balzamacija se obavlja sredstvom koje se zove timol, koji je manje toksičan i obično se koristi kao fungicid za obradu pčelinjaka. Amerikanci, Englezi i Francuzi su napredovali mnogo više. Oni imaju centre za edukaciju, dosta sredstava i opreme za tanatopraksu. Njihovi konzervansi su manje otrovni zahvaljujući savremenim tehnologijama“.
Koje su tehnike balzamacije?
Na Balkanu se koristi tehnika balzamovanja potkožnog špricanja. Ta tehnika je dosta jednostavna, ali zaostala i otrovna za balzamera. Sada se svuda koristi arterijska balzamacija koja se tehnički nije promenila od XVIII veka ali, naravno, koriste se savremene i efikasne tečnosti. Hemija kao nauka je mnogo napredovala. Tom tehnikom može da se radi i na obdukovanom i na neobdukovanom lešu.
Postoji i balzamovanje životinja?
Svrha toga je bila, kad umre neka osoba koja je jako važna, trebalo bi da bude sahranjena sa kućnim ljubimcem. Tu su bili predmeti koje je pokojnik koristio u svakodnevnom životu i kućni ljubimci, naravno.
Na kraju sastanka je zaključeno da postoje objektivni uslovi, da se povodom 100 godina od osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, na Institutu za anatomiju „Niko Miljanić“ osnuje Centar za balzamovanje.
Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
