Banje Srbije
Intervju sa prof. dr Tomislavom Jovanovićem
Povodom 50-te godišnjice udruženja Banja Srbije (balneoklimatologije) u čijem je osnivanju i radu bio aktivni učesnik, razgovaramo sa prof. dr Tomislavom Jovanovićem, renomiranim stručnjakom iz oblasti balneoklimatologije ne samo u Srbiji, već i šire. Specijalistom užih specijalizacija balneoklimatologije i specijalistom baromedicine, kliničikim fiziologom, specijalistom medicine sporta, a između ostalog, i bivšim ministrom prosvete u Vladi Republike Srbije.
Poštovani profesore, od kada sežu koreni balneoklimatologije na našim prostorima?
Prirodni lekoviti faktor prostora Srbije je pratilac istorije ovog naroda, istorije ostanka i opstanka, koji dokazuje prisustvo ovog življa u vreme antičke, vizanijske i, slobodno mogu reći, rimske medicine sa posebnim kultom lekovite vode.
Arheološka nalazišta iz tog perioda kao i gradnja naših najpoznatijih verskih - sakralnih objekata u neposrednoj blizini izvorišta lekovitih voda ukazuju na naše trajanje na ovim prostorima i savremenost medicine tog perioda.
Kako se razvijala balneologija u novijoj istoriji Srbije?
Upotreba mineralnih voda u drugim oblicima, prilago]enim vremenu, nije prestala. Zalaganjem naših doajena u prvoj polovini XIX veka i napretkom empirijske nauke prirodni lekoviti faktor (termomineralna voda, lekovito blato i lekoviti gas) ulazi u savremenu medicinsku praksu, i pored teških geopolitičkih prilika i manjka stručnog medicinskog kadra.
Tadašnji ugledni lekari i mislioci Srbije došli su da pomognu svom narodu, a kasnije su bili i osnivači Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ovim započinje nova era naše balneoklimatologije, njenim svrstavanjem u red ostalih savremenih medicinskih grana, koje se izučavaju u okviru studija medicine.
Kako se balneologija razvijala u svetu? Ko je zaslužan za napredak balneologije?
Istovremeno započinje i nova era u medicini, nastala u Francuskoj sredinom XIX veka, od strane genijalnog Kloda Bernara, osnivanjem Katerdre za eksperimentalnu fiziologiju i potpunim rušenjem do tada u medicini postojećih doktrina.
Rezultati njegovih istraživanja, niz objavljenih knjiga i nadasve njegova retorička sposobnost, su srušili do tada postojeću dogmu ’’to je život’’. Klod Bernar, najmlađi član Francuske akademije nauka, se čitavog svog života borio protiv predrasuda i ubeđenja usađenih u svesti ljudi da navodno postoji fundamentalna razlika između nauka koje se bave materijom i onih koje se bave živim svetom. Prve podležu nepromenjivim zakonima, a druge ostavljaju mesta neshvatljivoj, nerazumljivoj, proizvoljnoj, misterioznoj ’’životnoj snazi’’.
’’Kada se nađu pred nekom tajanstvenom ili neobjšnjivom pojavom , umesto da kažu - ne znam, što svaki naučnik treba da učini, lekari imaju običaj da kažu: takav je život; očigledno ne sumnjajući da time nejasno objašnjavaju još nejasnijim“, napisao je Klod Bernar.
Zatim dodaje, sa zrncem provokacije, da ’’život’’ u tom okviru predstavlja samo reč koja znači ’’neznanje’.
’’Unutrašnja sredina’’ i ’’homeostaza’’, postulati koje je postavio Klod Bernar, su sadašnjost i, naravno, budućnost medicinske nauke i struke.
Inspirisani Klodom Bernarom, šta ste učinili da se unapredi balneologija na našim prostorima? Koja biste dešavanja posebno istakli?
Rukovođeni ovim postulatima, uveli smo istraživanja u balenologiju na eksperimentalnim životinjskim modelima, shvatajući da ova nauka, kao nijedna druga, u stvari, već počiva na prirodnom vekovnom eksperimentu.
Sedamdesetih godina prošlog veka, svedočimo ideološkom stavu da su banje ostaci prošlog dekadentnog buržoaskog sistema i da samim tim nisu u duhu ’’savremenog’, s jedne strane i takozvanne atlantske medicine koja uz podršku farmaceutske industrije uspeva da marginalizuje balneoklimatologiju, koja formalno prestaje da postoji, opstajući kao neobavezna u sastavu oblasti koju je upravo ona iznedrila.
Koji biste period izdvojili kao „zlatno doba“ balneologije?”
Bilo ih je više. Nažalost svaki od njih je trajao kratko. Period Kneza Miloša. Tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, uzimajući u obzir i ratno doba. Šezdesete godine dvadesetog veka i nekoliko godina u narednoj dekadi, kada grupa uglednih lekara univerzitetskih profesora kreću u akciju izgradnje, u banjskim i klimatskim mestima , Rehabilitacionih centara ali od kojih jedan broj na nesreću do današnjih dana nije priveden nameni.
Ponovo prolazi dekada kada grupa uglednih lekara univerzitetskih profesora kreću u akciju izgradnje u banjskim i klimatskim mestima Rehabilitacionih centara ali, od kojih jedan broj na nesreću do današnjih dana nije priveden nameni. Ponovo prolazi dekada u kojoj moja malenkost čini sve, noseći breme svog stručnog nasledja i tradicije matične ustanove, uz pomoć svojih sledbenika a i onih koji su još uvek radno aktivni iz prethodnog perioda, uspešno, ponovo, po treći put u tom veku vraća balneologiju u nastavni proces Medicinskog fakulteta u Beograd i u sastav SLD-a. Taj period ispunjen je mnoštvom naučnih i stručnih aktivnosti, posebnom željom mladih da se upoznaju sa novom-starom oblašću ali istovremeno uz prisustvo ličnih i sistemskih akata, onih, koji i dalje veruju, samo iz njima znanih razloga, u apsolutnu nadmoć atlanske medicine, a uz odsustvo viđenja nadolaženja novog vremena i novog čoveka sa posebnim i drugačijim prohtevima u korišćenju prirodnog lekovitog faktora. Nažalost, sredinom devedesetih donekle su i uspeli u nastojanjima minimalizacije i gašenju očiglednog. Istrajali smo, vodeći se se principima Kloda Bernara, stečenim znanjem i iskustvima prethodnika.
Gde vidite mesto balneologije u savremenom zdravstvenom sistemu? Koji su trendovi razvoja? Po čemu je situacija u Srbiji specifična?
Najbolji primeri optimalnog sagledavanja značaja balneologije su Japan, Australija, SAD i Kanada, predvodnice ’’atlantske medicine’’. Novom orijentacijom medicinske nauke ka zdravom čoveku i očuvanju njegovog zdravlja, produžetkom životnog veka i kvaliteta života procenjeno je dominantno mesto prirodnog lekovitog faktora.
Što se Srbije tiče, ideja vodilja je da balneološki potencijal Srbije učinimo naučno prihvatljivim i dostupnom razvijenom svetu koji je već orijentisan u tom pravcu.
Šta biste naročito istakli kao doprinos Vas i Vaših saradnika u podizanju svesti o značaju balneologije i u naučnim istraživanjima kojima je ona stala rame uz rame sa ostalim granama medicinske nauke?
Autor ovog teksta je posle višedecenijskog zastoja u fundametalnim istraživanjima kod nas sa svojim timom saradnika organizovao istraživanja po svim naučnim postulatima savremene nauke u, naravno, našim uslovima zdravstvenih benefita u to vreme potpuno i za nas nepoznate mineralne vode.
Rezultate ove istaživačke studije smo učinili javnim sa očekivanim efektima. Sa izuzetnom pažnjom ih je prihvatila naša najveća naučna institucija - SANU i niz međunarodnih asocijacija. Međunarodna aplikabilnost prezentovanih rezultata se svodila na pitanje: ’’Znate li vi koje bogatstvo posedujte?’’
Ova studija je pokazala, a svet prihvatio, da se na prostoru Srbije nalazi izvorište jedne od najboljih mineralnih voda sveta.
Gde vidite mesto Srbije u svetskoj balneologiji?
Srbija je, uzimajući u obzir njenu površinu, sigurno najbogatija zemlja termomineralnih izvorišta sa ogromnim termalnim potencijalom. Ako se tome doda i klimatski potencijal, zajedno sa već postojećom infrastrukturom i obučenim specijalizovanim stručnim kadrom, mogućnosti se multiplikuju.
Objektivan broj - 300 spontanih termomineralnih izvorišta vode visoke temperature, od kojih su nekoliko njih locirani na nadmorskim visinama koje nisu zabeležene nigde u svetu kao i činjenica da samo jedan planinski venac iznedruje tačno onoliko termalnih izvora koliki je ukupan njihov broj u jednoj od najrazvijenijih zemalja Evrope i svetskoj sili u oblasti i naučne i stručne balneoklimatologije sa finansijskim prilivom i uštedom u sistemu zdravstvenih fondova koji se ostvaruje korišćenjem prirodnog lekovitig faktora, posebno sam za sebe mnogo govori.
Tačka prošlosti je temeljna. Kako obeležiti sadašnjost?
Užasni period sankcija nije uspeo da devastira balneološki potencijal. Sačuvan je sa nadom brzog približavanja evropskim zemljama sličnog ekonomskog statusa, a koje su snažno iskoračile napred upravo korišćenjem prirodnog lekovitog faktora. U sadašnji XXI vek smo iskoračili sa očuvanim potencijalom u nivou iskorišćenosti od oko 5%.
Izazov sadašnjosti nije niti sme biti odgovornost pojedinca. Potreban je snažan konsenzus svih relevantnih faktora.
Šta nas čeka u budućnosti?
’’Upozoravam vas da će budući ratni sukobi u veku koji dolazi biti oko izvorišta pijaće vode’’ su reči odlazećeg generalnog sekretara UN Butrosa Butrosa Galija. Treća decenija novog veka to upravo pokazuje. Industrijalizacija, povećanje broja stanovnika, intezivna poljoprivredna proizvodnja u cilju zadovoljenja potreba sve većeg broja stanovnika, aktuelna epidemijska svetska situacija, uzimajući u obzir i klimatske promene, brzo smanjuju količinu raspoložive pijaće vode. Nažalost, u sve većoj meri se to registruje i kod nas.
Molim Vas za kratak rezime situacije i eventualno neke preporuke, kako bi trebalo da se ponašamo i kako da sačuvamo ono što imamo?
Iskorišćenost prirodnog balneološkog faktora je na najnižoj vrednosti oko 2%, bez podataka o stanju prvog vodonosnog sloja, nemarnosti u njegovom korišćenju pa i zloupotrebama, a posebno najdubljim vodonosnim slojem koji predstavlja oslonac našeg nacionalnog bogatstva.
Ja smatram da su oni nacionalno bogatstvo kako termominaralnih i lekovitih voda, tako i izvor prirodnih pijaćih voda kao strateškog potencijala ostanka i opstanka.
Uključivanjem svih relevantnih faktora iz niza naučnih oblasti, mora se ostvariti procena vrednosti prirodnog lekovitog faktora, njegova bezuslovna zaštita i adekvatna iskorišćenost, pogotovu sada u ugroženosti životne sredine i problema deficita pijaće vode.
Sa najvećom odgovornošću stručan medicinski visokospecijalizovani kadar ima posebnu obavezu da nametne savremenom čoveku - korisniku, koji je dugo vremena živeo u uslovima „sada i odmah“, jedan novi način življenja sa svim elementima merljivog i za sve prihvatljivog na savremeni način sprovedene balneoprocedure.
Sada postoji situacija potpunog otuđenja u kojoj su lekar bez pacijenta i pacijent bez lekara – kao posledica dvodimenzionalne komunikacije papirima. Nedostaje neposredni holistički kontakt sa pacijentom.
Lekovita termomineralna, mineralna voda, lekoviti peloid, lekoviti gas, uklopljeni u klimatski faktor, nisu potrošnja već adekvatni benefit koji uz blagotvorne učinke na pojedince korisnike obezbeđuje radno bezbedno i sigurno angažovanje oko 100 000 radno sposobnog stanovništva, uz čuvanje životne sredine.
Izvor geotermalne energije u značajnoj meri može i mora da kompenzuje posledice nastajuće enegetske krize. Očuvanje životne sredine i zdravstveno ispravne pijaće vode je u predloženim akcijama zagarantovano.
Imamo li primera na koje bismo se mogli ugledati?
Svakako. Pravilno angažovan balneološki potencijal Srbije mogao bi biti iskorišćen na način kako to čine nama bliske zemlje u Evropi, Mađarska i Slovačka bez ekstremnih ulaganja rukovođenih znanjem, garantuje fantastično povećanje broja namernika u toku čitave godine, bez značajnih sezonskih oscilacija. Inkorporacija balneoklimatološkog potencijala u savremene tokove lečenja i njihov sinergizam u lečenju i ekonomskih benefita uštede najbolje pokazuje iskustvo u organizacionom smislu Republike Francuske i Savezne Republike Nemačke.
Razgovor vodio i izbor fotografija pripremio: Rade - Radenko Karalić
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
