"Medici.com" у приjестоници Сибира
Врхунска струка и наука, топли људи и природа коjа оздрављуjе и лиjечи
Велики jубилеj: 120 година постоjања Инфективне болнице у Новосибирску
Medici.com jе у своjоj мисиjи саздавања мозаика медицинских комуникациjа одавно већ превазишао просторе Балкана, а на простору приjатељске Руске Федерациjе активно jе присутан већ неко вриjеме и то наjвише захваљуjући несебичном ангажману наше сараднице проф. др Елизабете Ристановић, коjа у своjим професионалним и приjатељским контактима са тамошњим колегама, као прави амбасадор српске научне мисли, активно промовише и наш часопис, тако да с правом и поносом можемо рећи да ћемо од неког од сљедећих броjева читаоце почети да упознаjемо са наjновиjим достигнућима руске медицине.
Путеви науке су проф. Ристановић сада одвели у Новосибирск, трећи по величини град у Рускоj Федерациjи и академску приjестоницу ове велике земље, гдjе jе, на позив Министарства здравља Руске Федерациjе, присуствовала свечаности обиљежавања значаjног jубилеjа - 120 годишњице постоjања обласне Инфективне болнице Но1 града Новосибирск и узела учешће у раду, тим поводом организоване међурегионалне научнопрактичне конференциjе, као и у церемониjи отварања нове, савремено опремљене, зграде болнице. Ово, ултрамодерно архитектонско рjешење се простире на 24 хектара површине у непосредноj околини града и у свом саставу ће имати 21 зграду у коjоj ће бити смjештено шест клиничких одjељења са 504 бокса за смjештаj и мониторинг пациjената, моћну функционалну, радиолошку и лабораториjску диjагностику коjа ће омогућити и детекциjу наjопасниjих патогена, реанимациjу, интензивну терапиjу, операциони блок, епидемиолошку и трансфузиолошку службу, али и 10 зграда потпуно аутономне логистике, укључуjући и системе за пречишћавање воде и ваздуха, припрему оброка, гриjање и сопствени хелиодром за прихват пациjената. Набављено jе и више од десет хиљада комада наjмодерниjе медицинске опреме.
Изградња обjекта започела jе приjе тачно двиjе године, а задовољство динамиком радова и квалитетом завршетка проjекта изразили су и наjвиши званичници РФ на челу са премиjером Мишустином, коjи jе недавно и сам посjетио ново здање болнице. Поводом великог jубилеjа, некада наjбоље инфективне клинике Совjетског Савеза, запослене коjи сада настављаjу да корачаjу утабаним стазама врхунског професионализма, на челу са кормиларом овог брода главним доктором болнице Ларисом Поздњаковом, ветеране болнице и госте на свечаноj церемониjи поздравили су први замjеник предсjедника Државне думе Руске Федерациjе Александар Жуков, губернатор Сибирске области Андреj Травников, руски сенатор Александар Карелин и предсjедник Законодавне скупштине региона Андреj Шимкив. Они су изниjели увjерења да ће нова зграда дониjети и нове продоре у области струке и науке и да ће ова болница сачувати углед и престижно мjесто лидера у инфектологиjи и другим сродним областима медицицинске струке и науке у земљи.
Губернатор Травников захвалио jе Влади РФ на повjерењу и подршци, истакавши да изградња оваквог обjекта представља свакако jединствено искуство у самом проjектовању и градњи, али и да представља револуциjу у области инфектологиjе и да доприноси практичноj спремности државе и региjе да се супротстави свим потенциjалним биолошким приjетњама са коjима се у будућности можемо суочити и за коjе треба бити спреман. Оваj обjекат, по његовим риjечима, представља поклон државе и Владе свима онима коjи су стварали углед и искуство сибирске инфективне болнице током 120 година дуге традициjе, али приjе свега становништву коме ће бити омогућено пружање наjвећег степена здравствене заштите од инфективних болести. „Екипа jе потпуно спремна – са новом снагом и са изузетном посвећеношћу сви запослени учествовали су у прихватању опреме, пратили сваки корак изградње и више пута обилазили мjеста гдjе ће убудуће радити. Спремамо се да се преселимо у октобру“, казала jе у свом обраћању руским медиjима др Лариса Поздњакова.
Поводом великог jубилеjа, уприличена jе научна конференциjа у чиjем раду су учествовали представници Министарства здравља Руске Федерациjе, водећи руски академици, професори, познати научници и стручњаци из домена инфектологиjе, молекуларне биологиjе, нанобиологиjе, имунологиjе и епидемиологиjе. Скуп су поздравили и званичници Сибирског округа. Конференциjа jе започела пленарном сесиjом, а велику част за све нас представљала jе чињеница да jе проф. др Елизабета Ристановић била члан њеног радног предсjедништва. Она jе честитала jубилеj новосибирским колегама у име институциjе у коjоj ради, Воjномедицинске академиjе чиjа су традициjа и углед стварани у тешким историjским искушењима коjа су српском народу наметана у ходу времена и коjу jе представила бираним риjечима. Домаћине jе топло поздравила у име Србиjе, Републике Српске и нашег српског свиjета и новосибирским колегама пожељела успjех у раду, истакавши да вjеруjе да ће мостови заjедничке сарадње у оквиру научних проjеката дати нови импулс и коцкицу мозаику неразрушивих и чврстих историjских веза наша два народа у периоду великих изазова са коjима се суочавамо.
Током саме пленарне сесиjе одржана су четири предавања: главни инфектолог МЗ РФ Владимир Чуланов говорио jе о актуелном стању и питањима патологиjе инфективних болести у РФ и могућим правцима њиховог рjешења кроз развоj и унапређење метода диjагностике и терапиjе, чувени руски академик и водећи свjетски експерт за вакцине, молекуларну и бионанотехнологиjу Сергеj Нетjосов коjи jе своj међународни углед изградио jош у совjетско доба, а временом jе своjе огромно знање и искуство проширивао новим спознаjама у домену науке и технологиjе, говорио jе о правцима будућег развоjа вакцина. Овог дивног човjека проф. Ристановић упознала jе jош приjе 22 године у Шваjцарскоj, захваљуjући покоjном генералу Владимиру Воjводићу, коjи jе препознао стваралачки потенциjал ове, тада младе научнице и заjедно са тимом одабраних стваралаца из нашег система одбране Елизабету Ристановић с изузетним повjерењем увео у међународну научну арену у врло изазовноj области биолошке одбране у коjоj се она врло брзо снашла и изградила име и углед коjи се данас препознаjу и на Истоку и на Западу ове узавреле планете, свjедочећи да су знање и интегритет, чак и кад долазе из малих земаља, вриjедности коjе подjеднако поштуjу сви, упркос њиховим међусобним разликама. Њихов сусрет послиjе толико година био jе изузетно дирљив, као и евоцирање успомена на дане када су се упознали и када jе академика Нетjосова одушевило размишљање и зрелост, како jе сам рекао, тада практично „дjевоjчице коjа jе jасно и егзактно препознавала научне изазове биолошких опасности коjе су се назирале на далеком хоризонту“. Говорила jе Елизабета и онда смjело о томе колико се тона осиромашеног ураниjума излило на њену земљу и какве ће биолошке, здравствене и еколошке посљедице бити, али га jе задивила и изузетним познавањем дjела руских класика о коjима су пуно причали у паузама између сесиjа. Они су већ онда „научним методом на бази историjских факата“ прецизно предвидjели процесе и као да су наслутили поновни сусрет у свиjету коjи се незаустављиво креће ка своjоj мултицентричности, чему се радуjу сви слободољубиви људи на планети, а посебно, како често каже Елизабета, наш српски народ, коjи jе због свог непокора платио огромну циjену. Директор Националног института за грип из Санкт Петербурга Дмитриj Анатољевич Лиозунов говорио jе у пленарноj сесиjи о свим лекциjама пандемиjе Ковид-19 и спремности државе и друштва за нове изазове оваквог типа, док jе наслов предавања проф. Ристановић коjе jе такође одржано у пленарноj сесиjи, изазвавши неподиjељену пажњу и одушевљење присутних био: „Микроорганизми и човjек у 21. виjеку: Динамичне интеракциjе у свиjету коjи се миjења“.
Рад конференциjе настављен jе у више сесиjа коjе су се предоминантно бавиле проблемима и изазовима потпуне ерадикациjе хепатитиса Ц у Рускоj Федерациjи, о чему постоjи директива предсjедника РФ Владимира Путина, новим приступима у диjагностици и лиjечењу ХИВ инфекциjа, основама резистенциjе на ове терапиjе, проблемима и рjешењима коjе се намећу у борби са морбилама данас, врло актуелним питањима и новим сазнањима из области имунологиjе инфекциjе, паразитских инфекциjа коjе су често сакривене и замаскиране, новим погледима на старе проблеме крпељског менингоенцефалитиса, посљедицама Ковид-19 инфекциjа и свим молекуларним, целуларним и имунолошким аспектима истих, тj. свим особеностима имунопатологиjе Ковид-а од Вухана до наших дана, о чему jе говорио проф. Сергеj Козаков, али и водећи руски имунолози попут академика Козлова, методама екстракорпоралне детоксикациjе у борби са цитокинском олуjом, развоjем и примjеном препарата са имуномодулишућим своjствима коjи се успjешно користе у лиjечењу инфективних болести, примjеном савремених молекулских метода и технологиjа генског едитовања CRISPR-Cas 9 и програмираних наночестица у спречавању репликациjе хепатитис Б вируса и његовом лиjечењу, као и усмjереноj активациjи антивирусног имунитета уз коришћење ове технологиjе коjе су представиле колеге са Сеченовског универзитета у Москви коjе се интензивно баве овом проблематиком.
Главни љекар болнице др Лариса Поздњакова, коjа jе и сама jедан од водећих експерата у домену диjагностике и лиjечења ХИВ инфекциjа, упознала jе учеснике са богатом традициjом и историjом ове установе, али и са jасним визиjама њеног даљег рада у периоду пред нама у оквиру припреме друштва за борбу са изазовима какве данас представљаjу микроорганизми, као и епидемиjе и пандемиjе до коjих доводе и са своjим сарадничким тимом у коме се по свом ентузиjазму и надљудскоj стваралачкоj енергиjи издваjала др Jана Савељевна Уљанова, замjеник главног доктора, коjа ништа ниjе препуштала случаjу, као што не препушта случаjу ни бригу о своjим пациjентима, али ни о своjим колегама и сарадницима коjи jе бескраjно поштуjу и воле, упознале су госте конференциjе из свих краjева РФ са новим здањем болнице. Обилазак здања коjа ће своjа врата пациjентима и запосленима отворити током октобра траjао jе неколико сати и представљао jе посебан изазов за све учеснике овог догађаjа.
Иначе, у свим разговорима са колегама и званичницима Министарства здравља Руске Федерациjе исказана jе потпуна спремност за jачање академске, научне и стручне сарадње са Републиком Србиjом и Републиком Српском, као и апсолутна отвореност за размjену научних знања у области биомедицине и дефинисања заjедничких проjеката из области диjагностике, превенциjе и лиjечења инфективних болести уз примену наjсавремениjих научнотехнолошких метода.
Сходно традиционалном руском гостопримству, топлини душе руског човjека и великоj и несебичноj љубави коjа гриjе срца у суровоj сибирскоj клими, домаћини су се потрудили да службени боравак нашоj сарадници и осталим гостима обогате предивним социjалним програмом коjи jе укључио крстарење сибирском љепотицом – риjеком Об, путовање до Иркутска, али и уживање у, како професорка истиче, jединственоj и чаробноj љепоти и баjци Баjкала, тог светог руског мора, у чиjоj се кристалноj и прозрачноj дубини и непрегледноj ширини од коjе застаjе дах налази 20% свjетских залиха пиjаће воде. Но, кренућемо редом. Елизабета не скрива своjе усхићење док покушава да нам дочара незаборавне тренутке и сву љепоту природе са коjом се суочила и сву пажњу и љубав коjом jе била окружена и обасута током боравка у Сибиру.
– Сваки човjек кога сам срела и са коjим сам разговарала, од академика, политичара, великог свjетског рвача грчко-римским стилом Карелина, сада представника Сибирске области у Савjету Руске Федерациjе, сjаjног човjека коjи током спортске кариjере ниjе изгубио скоро ниjедну борбу, али и броjних научника, љекара, медицинских сестара, водича, до Бурjата коjи живе номадским животом у апсолутном jединству са природом у дивљоj и непатвореноj љепоти острва Ољхон коjе представља срце Баjкала, дакле, апсолутно сваки човjек реаговао jе изузетно позитивно и са радошћу на помен Србиjе, српског народа, исказуjући искрену бригу за наше свето Косово и Метохиjу и страдања нашег народа, бригу за Републику Српску и понос због традиционалног приjатељства коjе чувамо и коjе одолиjева свим изазовима. – говори професорка Ристановић. У огромном срцу руског човjека jедноставно нема простора за мржњу ни према коме, они искрено пате и због трагичног раскола и од стране запада наметнутог братоубилачког сукоба коjи се дешава на простору Украjине коjу и даље доживљаваjу диjелом jединственог свесловенског простора - каже Елизабета.
Она jе своjим домаћинима поклонила троjезичну монографиjу о Хиландару, чиjи jе издавач „Православна реч“ из Новог Сада. У овом поклону jе садржана и сага о дубоким историjским везама наших народа, о чему jе проф. Ристановић говорила истичући да jе управо на Светоj Гори Атонскоj, и то у руском манастиру Пантелеjмон, монашки подстриг примио наш свети Сава, родом из Династиjе Немањића, одакле су пореклом и обjе баке Ивана Васиљевича Грозног, руског цара коjи jе пуно помагао манастиру Хиландар и дао простор за Предворjе Српске патриjаршиjе у Москви. – Вjеруjем да ћемо своjим заjедничким научним ангажманом у данима и годинама пред нама, доприниjети да таj нераскидиви ланац сарадње и приjатељства коjи су стварале претходне генерациjе постане jош снажниjи и љепши – рекла jе том приликом професорка Ристановић. У пригодноj бесjеди на свечаноj вечери она jе говорила и о риjеци Дрини, нашоj љепотици коjа извире у Црноj Гори, а своjим током, како наши душмани говоре, раздваjа, а ми кажемо да спаjа српски народ у Србиjи и Републици Српскоj и свjедочи о страдањима и патњама у нашоj бурноj историjи. – У долини Дрине налази се град Зворник у коме живе добри и вриjедни људи коjи много воле Русиjу и шаљу Вам братске поздраве, као и своjе дарове, приjе свега jединствену ракиjу шљивовицу коjа jе природни лиjек за све болести – казала jе Елизабета, док су њене риjечи и здравица више пута прекидане и пропраћене традиционалним руским „ура“ посвећеног нашоj Републици Српскоj, Космету и приjатељском српском народу.
Medici.com
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
