„Batutovi dani 2019.” svečano proslavljeni u Narodnoj skupštini
„Zdravlje je najveće bogatstvo”
Vreme je najbolji sudija
Svečanošću upriličenom u okviru „Batutovih dana” 29. oktobra 2019. godine u sali Narodne skupštine u ulici kralja Milana u Beogradu obeležen je prvi vek od kada je preventivna medicina u Srbiji počela da se bori za zdravlje naroda kroz institucije. To je vreme završetka Prvog svetskog rata i formiranja Stalne epidemijske komisije (1919) pri novoformiranom ministarstvu u zajedničkoj državi koje je bilo zaduženo, po prvi put, isključivo za poslove brige o zdravlju naroda. Predsednik komisije bio je dr Milan Jovanović Batut. Navršilo se i 95 godina postojanja centralizovane preventivne ustanove (najpre se zvao Centralni higijenski zavod) a danas je to Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Menjao je više puta nazive, ali je uloga ostala ista – briga za zdravlje naroda.
Dvodnevni skup (29-30. oktobar) organizovao je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” kao godišnji stručni sastanak pod motom „Zdravlje je najveće bogatstvo”. Svečanosti na početku skupa prisustvovao je veliki broj zvanica i sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Gosti, ali i govornici bili su ministar zdravlja Republike Srbije dr Zlatibor Lončar, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu akademik Nebojša Lalić, šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Dorita Nican, a kao domaćin skupa doc. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta, pozdravila je i svečano uručila plakete za doprinos zdravlju u Srbiji ministru zdravlja, dekanu, šefu Kancelarije SZO i supruzi predsednika Srbije Aleksandra Vučića Tamari Vučić za doprinos zdravlju u Srbiji za brigu za kvalitetniji život i lečenje osoba sa autizmom i retkim bolestima.
Nastavak skupa prvog dana bio je posvećen glavnoj ovogodišnjoj temi „Imunizacija u Srbiji – dostignuća prošlosti, izazovi sadašnjosti, stremljenje budućnosti” a sutradan, 30. oktobra, u sali Instituta održan je skup „Maligne bolesti – vodeći faktori rizika i mogućnosti njihovog suzbijanja”.
Vredi podsetiti da neke okolnosti i odluke bitno utiču na pravac razvoja celih oblasti ljudske delatnosti. Tako je i sa preventivnom medicinom. Dr Josif Pančić (1814–1888) došao je u Srbiju 1847. godine da bi suzbio epidemiju trbušnog tifusa, iste godine kada se u Sremskoj Mitrovici rodio dr Milan Jovanović Batut. Jedan uspešno obavljen posao i stalno zaposlenje Pančiću su krčili put do mesta prvog predsednika Srpske kraljevske akademije. Nije se na tome zaustavio. Prvi je snio o osnivanju Medicinskog fakulteta, ali i Srpskog lekarskog društva. Njegove ideje prihvatili su drugi i ostvarili ih – dr Vladan Đorđević i dr Milan Jovanović Batut. Uočljivo je da su nekadašnji naši lekari jedan drugoga sledili, prihvatali ideje i za ostvarenje se svojski zalagali pa tako i uspevali. Dr Đorđe Natošević iz Srema izvršio je odlučujući uticaj na opredeljenje dr Milana Jovanovića Batuta za bavljenje preventivnom medicinom a dr Vladan Đorđević svojom željom da upravo dr Batut ode kao državni pitomac na specijalizaciju iz preventivne medicine u evropske centre i tako trasirao njegov put do nenadmašnog zdravstvenog prosvetitelja. I san o formiranju Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Josifa Pančića ostvario je profesor Batut posle decenijske borbe, ubedljivog i preciznog dokazivanja da ovde postoje uslovi a koja se produžila zahvaljujući ratovima. Bio je i njegov prvi dekan.Tako su i odluka o formiranju fakulteta i formiranje Stalne epidemijske komisije nastale u 1919. godini, uslovi za početak rada fakulteta stvoreni 1920. a središnja preventivna ustanova CHZ osnovana je 1924. godine kada su za to stvoreni prvi neophodni preduslovi.
Dr Batut je specijalizirao na izvorima preventivne medicine. Od 1883. do 1885. godine, kao pitomac srpske vlade, bio je na specijalizaciji iz bakteriologije, higijene i statistike u najvećim evropskim centrima i kod najvećih autoriteta. Kod Maksa von Petenkofera (osnivača higijene) u Minhenu, Roberta Koha, bakteriologa, koji je svojim otkrićima zadužio čovečanstvo u Kraljevskom institutu u Berlinu, ser Frencisa Galtona, osnivača statistike u Londonu, i poslednjih šest meseci kod Luja Pastera u Parizu čijim otkrićima je započela nova era u medicini uopšte – po njemu se medicina delila na period pre Pastera i posle njegovih otkrića. Bio je asistent Koha i Pastera zajedno sa ondašnjim mladim lekarima iz Evrope koji će biti trajno upamćeni po svojim otkrićima jer su otkrili uzročnike mnogih zaraznih bolesti po kojima su i nazvani: Gafkija, Lefler, Klebs... Dr Batut bio je u društvu velikana preventivne medicine Evrope krajem 19. veka pa je li čudo što je postao veliki autoritet i zadobio priznanje tadašnje države a dodeljena su mu četiri počasna doktorata: bečkog, zagrebačkog, praškog i beogradskog Medicinskog fakulteta. Mnogostruko njegovo delovanje ni do danas nije prevaziđeno a Česi ga u „Češkom vjesniku”, u radu pisanom u čast njegovog 90. rođendana, nazvaše patrijarhom jugoslovenske zdravstvene kulture. Deset knjiga dr Batuta Česi su koristili kao svoje u oblasti preventivne medicine.
Zato ne čudi što je dr Batut kao najveći autoritet u preventivi pitan kad se opredeljivalo za rukovodioce državnim zdravstvom u novoformiranoj državi posle Prvog svetskog rata. Dr Batut je opredelio mladog praktičara dr Andriju Štampara rukovođenje odeljenjem a sam je rukovodio Stalnom epidemijskom komisijom. Član komisije pukovnik Lazar Genčić predložio je formiranje Centralnog higijenskog zavoda rukovodeći se svešću o velikom značaju takve ustanove prvenstveno u oblasti bakteriologije kao i higijene na koje je ukazano u vreme ratova. Sve je u vezi s osnivanjem CHZ-a rađeno vrlo promišljeno i po ugledu na evropske centre tako da ne čudi da se dr Stevan Ivanić, šef bakteriološke stanice u Beogradu, posebno obučava i specijalizuje za ovu funkciju, da se ustanova izgradi i opremi po ugledu na one u drugim evropskim centrima a da biblioteka, smeštena u centralnom delu, bude opremljena namenski pravljenim nameštajem vrhunske izrade i preraste u najbogatiju na Balkanu. Neki od predmeta u sastavu opreme laboratorija ustanove na osnivanju sačuvani su do danas i nalaze se u Muzeju Instituta.
I danas, 95 godina posle formiranja ustanove, kao i punog veka od nastanka preventivne medicine pod krovom institucija aktuelno je jedno zapažanje bečkog profesora, patologa Karla Rokitanskog u kojem je suština bavljenja preventivnom medicinom. U vreme kada su studirali u Beču dr Batut i dr Vladan Đorđević, profesor Rokitanski je isticao značaj posmatranja, beleženja i analize patoloških pojava u narodu. Bio je to uticaj statističara Karla Pirsona koji je govorio: „Bolest i zdravlje, snagu i slabost, inteligenciju i stupidnost, zdrav duh i duševne bolesti valja proučavati. Njih ne smemo proučavati praznim rečima, već ih moramo uzeti pod statistički mikroskop ako hoćemo da saznamo zašto se narodi dižu i propadaju, ako hoćemo da vidimo da li naš narod napreduje ili nazaduje“. Ovu ideju dr Batut je uzeo za moto celokupnog rada kroz dugi i plodonosan život sve do 1940. godine. Baš tada je prof. dr Bogoljub Konstantinović, direktor CHZ-a, napisao svečarski članak da počeci preventive sežu daleko u prošlost sve do 1839. godine kada su objavljena Pravila o kalemljenju protiv velikih boginja. Bio je to prvi vek preventivne medicine kod nas, započet odbranom od ove zarazne i visokosmrtonosne bolesti. Ove godine navršilo se punih 180 godina.
Prisutni gosti dobili su na poklon dve vredne publikacije: „Imunizacija vašeg deteta – vodič za roditelje” koji je izdao Institut i „Rezultati istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji 2018. godine” nastao kao plod saradnje Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” i Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije. Dr Batut je još 1940. godine rekao da zamera što se polaže briga samo na fizičko a ne i psihičko zdravlje dece. I danas bi ga vredelo slušati!
Ide se u susret narednim „Batutovim danima” i obeležavanjima sledećih vrednih jubileja.
Piše: dr Slavica Žižić Borjanović
Foto: arhiva Institut „Batut”
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
