Промоција монографије
150 година Српског лекарског друштва
У Београду је 4. маја 2022, у препуној Свечаној сали САНУ, одржана промоција Монографије „150 година Српског лекарског друштва’’.
Монографија великог формата, луксузно опремљена (Сл./Fig.1), са одличном хартијом – како то већ доликује реномеу Установе и њеном јубилеју, енциклопедијског значаја – што су препознали многобројни спонзори (37).
150-годишња историја Српског лекарског друштва (СЛД) се односи на период од оснивања 1872. (Сл./Figs. 2,3), када је у Србији било свега 63 лекара (данас око 30.500) до 2022. Издавач је СЛД. Тираж 1000 примерака.
Основна вредност Монографије је: фактографија, документација и информација, уз бројне фотографије (375) о личностима, установама, одликовањима, дипломама наградама, копијама: корица Српског архива, писама и исечцима из новина.
Рецензенти су били: В. Костић, неуролог, председник САНУ и М. Чолић, имунолог, заменик секретара Одељ.мед.наука САНУ.
Академик Радоје Чоловић (Сл./Fig.4), абдоминални хирург, проф. хирургије - емеритус, успешни историчар српске медицине и актуелни председник СЛД од 2009. је идејни покретач и реализатор Монографије као уредник и главни аутор већине поглавља и прилога у њима. Учинио је то скрутинозним истраживањем расположивих архива и расутих података о СЛД од оснивања до данас. Лекари Србије могу бити срећни што су у овом јубиларном моменту за израду историје СЛД имали на челу СЛД висококомпетентног и ентузијастичног председника.
У тексту Монографије, који је објективан, нису заобиђени ни проблеми, тешкоће, неразумевања и несугласице међу нашим лекарима, у Друштву и Држави. Нарочито око реституције национализоване имовине СЛД и оснивања извесних удружења на штету СЛД. Све је то критички размотрено са историјске дистанце.
Садржај Монографије је у следећим поглављима (10 аутора) и прилозима за поглавља (113 аутора):
Предговор и поглавље „Стопедесет година СЛД’’ (‘’кратка’’ историја од свега 87 страница!); устави; правила и статути СЛД; подружнице (56 у Србији), специјалистичке секције (65 из свих грана медицине) и њихови часописи; Друштво лекара Војводине СЛД и Друштво лекара Косова и Метохије СЛД; Академија медицинских наука СЛД; од патоанатомске збирке до Музеја српске медицине; Српски архив за целокупно лекарство (и данас редовно излази, али сада на енглеском језику) (Сл./Figs.5,6), лист ‘’Лекар’’ и њихови уредници, секретари и чланови уређивачких одбора; народно здравље и лекарске поуке народу; задужбинари и задужбине; дом СЛД 1932. на Зеленом Венцу у Београду; конгреси, залагање на оснивању Медицинског и Стоматолошког факултета у Београду и Министарства народног здравља; почасни чланови; стручна служба; признања и награде СЛД (захвалнице; дипломе; плакете; повеље; награде: за примарну здравствену заштиту, за организацију здравствене службе, за увођење и/или унапређење нових дијагностичких и терапијских метода од великог значаја за струку, за најактивнију секцију и подружницу; златно перо; за научноистраживачки рад; најбољим дипломираним студентима медицине и стоматологије и највеће награде: за Животно дело и Велики печат).
Председници СЛД (39) су били: Аћим Медовић, Панајот Папакостопулос, Младен Јанковић, Ђорђе Клинковски, Владан Ђорђевић, Лазар Докић, Михајло-Мика Марковић, Јован Данић, Ђорђе (Ђока) Ј. Николић, Војислав Ј. Субботић, Војислав М. Суботић, Михаило Петровић, Момчило К. Ивковић, Ђорђе Јоанновић, Милан Јовановић Батут, Светислав Стефановић, Светозар Мо(х)ачанин, Милан Петровић, Коста Тодоровић, Урош Јекић, Радивоје Беровић, Јездимир Студић, Чедомир Плавшић, Драгомир Карајовић, Војислав Даниловић, Александар Мезић, Србољуб Стојиљковић, Драгомир Младеновић, Петар Стефановић, Борислав Најдановић, Александар Димитријевић, Миленко Лалић, Драган Кубуровић, Петар Королија, Војин Шуловић, Владимир Пауновић, Зоран Иванковић, Војкан Станић и Радоје Чоловић. Видимо да су и седам академика САНУ били председници СЛД, шест од њих и професори Мед. факултета у Београду (изузев В. Ђорђевића) (Сл./Fig.7).
Највећи успеси СЛД:
СЛД је успешно пратио и активно учествовао у свим догађањима у српском народу и држави, укључујући и неминовних седам ратова и голготу у Првом светском рату, када је изгубило трећину чланства.
Стална брига о народном здрављу и здравственом просвећивању.
Допринос развоју српске медицине као струке и науке.
Оснивање Српског архива за целокупно лекарство 1872. с првим уредником др Владаном Ђорђевићем (Сл./Fig.8) и Стоматолошког гласника. У Архиву су штампани многобројни оригинални научни радови.
Поред осталог, рад Ђорђа Јоанновића (Сл./Fig.9) (погрешно написано: Јовановић – стална грешка лектора ако им се изричито не каже ‘’не мењати презиме Јоанновић) са некарактеристичним и неадекватним насловом ‘’Нови погледи на постанак и лечење извесних болести. Експерименталне студије’’. Српски архив 1920; XII (11-12): 445-55. У ствари, ради се о српској верзији рада ‘’Zur Wirking fermentativ gewonnener Spaltunsprodukte aus Geweben un Bakterien.’’ Wiener klinische Wochen schrift 1920; XXXIII (30): 649-52 (ефекат добијен ферментацијом распадних продуката ткива и бактерија) који представља пионирски рад светског значаја о аутоагресији у медицини!
Оснивање Медицинске академије (1976), односно Академије медицинских наука (2000).
Председници (12) су били: Бранко В. Радуловић, Константин И. Бранкован, Борислав В. Вујадиновић, Боривој В. Врачарић, Владан С. Јосиповић, Предраг Б. Лалевић, Љубомир А. Костић, Коста М. Костић, Драгослав М. Стевовић, Радмио Б. Јовановић, Павле Б. Миленковић и данашња изванредна председница проф. др Љубица Ђукановић, нефролог, прва дама председница. Приредила је значајну монографију ‘’Биографије дугогодишњих чланова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва’’ на 588 стр. Београд, 2016, као главни уредник и аутор великог броја биографских текстова (Сл./Fig.10).
Успешна борба за коначно оснивање Медицинског и Стоматолошког факултета у Београду и Министарства народног здравља.
Успешна континуирана медицинска едукација за све лекаре.
Увођење српске медицинске терминологије.
Оснивање и рад Музеја СЛД, који је наставио првобитну збирку патоанатомских препарата.
Заиста, „... мало друштава у Србији служило је свом народу и држави на начин и са истрајношћу као СЛД’’ (В. Костић). При томе, најчешће „... о своме руву и о своме круву’’ (Р. Чоловић), бесплатно, тј. без неке веће помоћи државе (Сл./Fig.11,12).
Своје стручне погледе и научне анализе 150-годишње историје СЛД Р. Чоловић је и „фељтонизовао’’ у 30 наставака у дневном листу „Политика’’ да би што више приближио СЛД лаичкој јавности. Написао је о Монографији уводни чланак по позиву за Српски архив. За свој рад на Монографији СЛД добио је Награду „Златно перо‘‘.
Монографији недостају индекси личности и предмета, који би омогућили читаоцу да брзо пронађе неки за њега интересантан детаљ о некој личности или предмету у огромном броју оваквих расутих података у монографији.
На крају, да ову промоцију завршимо, као што је то учинио са својим Предговором и уводном чланку у Српском архиву Р. Чоловић: ‘’Vivat Crescat Floreat Societas Medicorum Serborum’’!
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
