Редовна и свечана сједница Скупштине АНУРС, 17. мај 2022.
Инаугурисани нови чланови АНУРС
На Изборној сједници Скупштине АНУРС, одржаној 22. децембра 2021. године, изабрана су четири редовна и четири дописна члана у радном саставу. Скупштина је акламацијом потврдила и избор девет иностраних чланова Академије. У Одјељењу медицинских наука за редовног члана Академије у радном саставу изабран је академик Душко Вулић, а за дописне чланове у радном саставу - проф. др Сњежана Поповић Пејичић и проф. др Ранко Шкрбић. За иностраног члана у Одјељење медицинских наука изабран је проф. др Милан Недељковић.
Редовна и свечана сједница Скупштине Академије наука и умјетности Републике Српске одржана је 17. маја 2022. године. На свечаној сједници су инаугурисани нови редовни, дописни и инострани чланови Академије.
Након радног дијела свечане сједнице, новоизабрани дописни члан проф. др Снежана Поповић Пејичић одржала је приступну бесједу на тему „Развој дијабетологије - вијек иновација у лијечењу дијабетеса“.
Дописни члан проф. др Ранко Шкрбић одржао је приступну беједу дан прије, 16. маја 2022. на тему: „С фармакологијом кроз живот – од истраживачке лабораторије до јавне функције“.
Академик Душко Вулић рођен је 21. априла 1960. године у Бањалуци. На Медицинском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1983, магистрирао 1999, а докторску дисертацију одбранио 2005. године. Специјализацију из интерне медицине завршио је 1993. на ВМА Београд.
На Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци, на Катедри интерне медицине изабран је у звање вишег асистента 2000, доцента 2006, ванредног професора 2011. и редовног професора 2017. године.
Национални координатор је за превенцију кардиоваскуларних болести у Републици Српској (од 1999 до сада). Оснивач је Фондације „Здравље и срце“ у Републици Српској.
У марту 2013. постао је први Fellow of American College of Cardiology из Републике Српске. Марта 2018. изабран је за првог Fellow of American Heart Association из Републике Српске. Академик Вулић био је гувернер 34. огранка Америчког колеџа за Србију и Републику Српску (2019‒2020) и један од његових оснивача.
Члан је Одбора за кардиоваскуларну патологију Српске академије наука и уметности од 2005. године. У Академији наука и умјетности Републике Српске замјеник је предсједника Одбора за кардиоваскуларну патологију, предсједник Одбора за хроничне незаразне болести, уредник Стручне редакције за здравство и социјално осигурање за израду Енциклопедије Републике Српске и члан Одбора за координацију научне дјелатности.
За дописног члана у радном саставу Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 4. децембра 2015. године.
Медицински факултет Универзитета у Бањалуци доделио му је награду за највећи број радова на SCI листи и највећи збирни импакт фактор 15. новембар 2019. Добитник је и награда Универзитета у Бањалуци и Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске на име подстицања научне продуктивности у међународним референтним часописима.
Објавио је шест монографија, четири уџбеника и 110 радова у научним часописма. Према подацима из Индекса научних цитата Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Београд (SSCI 1990-1995. и Web of Science), у периоду од 1996. до октобра 2021. године, укупан број цитата и самоцитата је 3.164 цитата и најцитиранији је наставник на Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци.
Проф. др Ранко Шкрбић рођен је 10. априла 1961. у Бањалуци. Медицински факултет је завршио у родном граду 1986. године. На Природословно-математичком факултету у Загребу одбранио је магистарску тезу 1989. године, а докторску дисертацију на Медицинском факултету у Београду 1994. године.
На Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци биран је за асистента 1987, вишег асистента 1991, доцента 1994, ванредног професора 2002. и редовног професора 2009. године за научну област фармакологија и токсикологија. Боравио је на стручним усавршавањима у Војнотехничком институту у Београду, Њемачкој и Јапану.
Био је министар здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске у периоду од 2006. до 2013. године, а потом амбасадор Босне и Херцеговине у Србији до 2015. године. Декан је Медицинског факултета у Бањалуци од 2016. године. Значајно је истаћи да је у том периоду факултет формирао пет организационих јединица које обухватају специјализације и континуирану едукацију.
Члан је Европске асоцијације за клиничку фармакологију и терапеутику, секција за токсикологију и клиничку фармакологију Српског лекарског друштва, Савеза друштава клиничке фармакологије БиХ. Оснивач је и први предсједник Друштва пријатељства Република Српска – Јапан, почасни члан Удружења кардиолога Србије.
Добитник је више награда и признања: Златног грба Града Бањалуке, посебног признања Министарства спољних послова Јапана, Признања за животно дјело у области развоја кардиоваскуларних наука, медицине и хирургије Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања из Канаде.
За дописног члана у радном саставу АНУРС изабран је 22. децембра 2021. године.
Као аутор/коаутор објавио је 17 монографија, књига и приручника, пет поглавља у књигама, 46 радова у међународним научним часописима штампаних у цјелини, 16 радова у националним научним часописима штампаним у цјелини. У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ из Београда урађена је цитираност радова из база Web of Science и Science Citation Index за период од 1996. до октобра 2021. године, пронађена су 443 цитата.
Проф. др Сњежана Поповић Пејичић је рођена 1. октобра 1956. у Бањалуци. Дипломирала је на Медицинском факултету Универзитета у Сарајеву 1980. године.
На Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци магистрирала је 1997. године, а докторирала 1999. године. На истом факултету бирана је за асистента, вишег асистента, доцента 2000, ванредног професора 2005, а редовни професор је од 2011. године на Катедри за интерну медицину, а од 2013. до данас, шеф катедре за интерну медицину.
Проф. др Сњежана Поповић Пејичић, је специјалиста интерне медицине, субспецијалиста ендокринологије. У току свог научностручног рада показала је интересовање за област штитасте жлијезде и старења, али је највећи дио свог академског и стручног рада посветила области дијабетологије и гојазности.
Члан је Одбора за хроничне незаразне болести Одјељења медицинских наука АНУРС од 2013. и неколико међународних уређивачких одбора научних часописа. Оснивач је и предсједник Удружења ендокринолога и дијабетолога Републике Српске од 2007. Члан је 12 међународних и националних професионалних удружења. Почасни је члан Удружења за менопаузу и инволутивни хиперандрогенизам Републике Србије. Усавршавала се на AKH у Бечу и Стено дијабетес центру у Копенхагену. Посједује златни сертификат едукатора у дијабетесу те европски сертификат експерта у области гојазности.
У току свог дугогодишњег стручног и научног рада добила је више признања, међу којима и Велики печат Коморе доктора медицине Републике Српске за дугогодишњи предани стручни, педагошки и научни рад. За дописног члана у радном саставу АНУРС изабрана је 22. децембра 2021. године.
Као аутор/коаутор објавила је: 18 публикација: пет научних монографија, три универзитетска уџбеника, један зборник радова, три зборника радова са међународних научних скупова, седам међународних и националних клиничких водича, 244 оригинална научна рада објављених у међународним часописима цитираних у Web of Science и зборницима радова са међународних и националних ендокринолошких скупова. Учествовала у 15 међународних пројеката и 7 међународних клиничких студија као главни истраживач.
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ из Београда урађена је цитираност радова. Према бази Web of Science за период од 2000. до 2021. године пронађено је 467 цитата.
Проф. др Милан А. Недељковић рођен је 15. септембра 1957. године у Београду. Основну школу и гимназију завршио је у Убу. Добитник је награде – дипломе за најбољег гимназијалца (1969‒1980) Гимназије “Бранислав Петронијевић” у Убу.
Дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1982. године. Специјалистичке студије завршио је 1991. године у истој установи, а субспецијализацију из области кардиологије је завршио 2011. године са одбрањеним субспецијалистичким радом: “Протективни ефекти N-ацетилцистеина и Na-бикарбоната на бубрежну функцију код пацијената са инфарктом миокарда са ST-елевацијом лечених примарном перкутаном интервенцијом”.
На Медицинском факултету Универзитета у Београду магистрирао је 1989. из области кардиологије са темом “QТ интервал у акутном инфаркту миокарда”, а докторирао 1999. године из области кардиологије са темом “Ергоновински тест у предикцији коронарног артеријског спазма”. Стручно се усавршавао у Презбитеријанској болници у Универзитетском медицинском центру у Питсбургу, САД (2001. и 2002. године).
Од 1986. године запослен је на Институту за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије (садашњи назив: Клиника за кардиологију Клиничког центра Србије). Био је помоћник директора Клиничког центра за интернистичке гране (2013‒2015), док је на Клиници за кардиологију начелник „Одељења пријема, специјалистичке амбуланте и дневне болнице“ (од 2003. године). Био је помоћник директора Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије (2010‒2012).
За асистента на Катедри за интерну медицину/кардиологију на Медицинском факултету у Београду изабран је 1992. године. У звање доцента на истој Катедри изабран је 1999, да би 2006. године био изабран у ванредног професора. За редовног професора на Медицинском факултету у Београду изабран је 2013. године.
Проф. др Милан А. Недељковић је био предсједник Удружења кардиолога Србије (2011‒2013) и предсједник Радне групе за катетеризацију срца и перкутане коронарне интервенције Удружења кардиолога Србије (2013‒2015). Био је оснивач и први предсједник 34. огранка Америчког колеџа кардиолога за Србију и Републику Српску, (2015‒2018).
За ванредног члана Медицинске академије Српског лекарског друштва изабран је 2013, а за редовног члана 2019. године. Два пута је биран за секретара Научне групе за интерну медицину Академије медицинских наука Српског лекарског друштва (2015. и 2019).
У два наврата биран је за члана Одбора за кардиоваскуларну патологију Српске академије наука и уметности (2015. и 2020. године).
За гостујућег професора на Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци изабран је 2019. године.
У два мандата (2016. и 2020. године) је биран за предсједника Градске општине Врачар.
Учествовао је у укупно 832 научне публикације, од чега 70 у водећим стручним научним часописима са Current Contents (CC) или Sciences Citation Index (SCI) листе, а од тога 12 као први аутор. Објавио је 10 поглавља у уџбеницима и 20 поглавља у монографијама. Поред овога, објавио је девет чланака у часописима цитираним на MEDLINE (који нису на CC или SCI листи), 92 чланака у часописима који нису цитирани у CC, SCI или MEDLINE базама, 58 чланака публикована in-extenso у књигама абстракта на националним конгресима, 305 публикованих абстракта у зборницима са интернационалних састанака и 268 абстракта публикована у зборницима са националних састанака. Одржао је 58 предавања по позиву у иностранству на највећим научним састанцима из области кардиологије. У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду урађена је цитираност радова за проф. др Милана А. Недељковића из база података Science Citation Index од 1989. до 1995. и Web of Science од 1996. до децембра 2020. године, пронађено је 795 цитата и 8698 цитата за радове у оквиру међународних истраживачких пројеката („on behalf“).
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
