Академија наука и умјетности Републике Српске
30 година од оснивања АНУРС
Академија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) ове године обиљежила је 30 година од оснивања. Овај јубилеј обиљежен је свечаним манифестацијама 19. и 20. октобра 2023. године у просторијама АНУРС и Банског двора. Свечаностима су присуствовати чланови АНУРС, званичници Републике Српске, представници републичких институција и локалних јединица управе, културних и образовних институција, представници академија са којима је успостављена сарадња и други домаћи и инострани гости.
У оквиру дводневног програма одржана је промоција В тома Енциклопедије Републике Српске, изложба „У великом формату“, свечана сједница Скупшптине АНУРС и Свечана академија.
Програм обиљежавања овог јубилеја започео је 19. октобра промовисањем ИВ и В тома Енциклопедије Републике Српске и отварањем изложбе “У великом формату``, аутора Јелене Межински Миловановић, којом су обухваћена дјела најзначајнијих српских сликара из друге половине 20. вијека, међу којима су Милосављевић, Омчикус, Челебоновић, Рељић, Лубарда, Србиновић, Величковић, Поповић и Михаиловић.
Слике великог формата, које су одабране за излагање, дале су могућност бањалучкој публици да препознају основне ликовне тенденције претходног стољећа у српској уметности, али и да упознају поједине фазе стваралаштва умјетника, чланова САНУ.
“Захваљујући Влади Српске и Народној скупштини, која је донијела Закон о енциклопедији, урађено је много. Објављен је Пети том, а планирано је да се уради укупно 10 томова и на тај начин се сврставамо у ред великих држава и народа”, рекао је академик Кузмановић, предсједник АНУРС.
Потпредсједник АНУРС Драгољуб Мирјанић нагласио је да је ово био велики изазов те да ће завршетком свих томова енциклопедије, Република Српска добити личну карту.
“То значи да смо ушли у свако село, насељено мјесто, и то је наш грунт. Постигли смо мултидисциплинарност јер је више струка и истраживача радило на енциклопедији”, навео је Мирјанић и додао да ће енциклопедије бити доступне путем промоција и посредством медија.
Генерални секретар АНУРС Драго Бранковић рекао је да је енциклопедија највећи издавачки подухват, који може да ради једна држава и њене институције.
“Посљедњи том има 1.400 енциклопедијских одредница и на њему је радио 301 аутор. Настављамо даље и очекујемо да ће 2032. године бити завршен овај пројекат. Многе велике државе не могу да се похвале да су за тако кратак период направиле такво капитално дјело”, рекао је Бранковић.
Наредног дана, 20. октобра, одржана је свечана сједница Скупштине Академије и Свечана академија у Банском двору, уз пригодни програм. Предсједник Академије академик Рајко Кузмановић одржао је пригодну бесједу у којој је истакао резултате рада Академије у протеклих 30 година и улогу коју има у друштву.
„За три деценије постојања Академија је имала веома значајан пут развоја и на том путу много људи је дало допринос како би ова важна институција била препозната у свијету.
АНУРС је почела са научном продукцијом већ 1998. године, има импресивну издавачку дјелатност од 246 наслова те да је од тога у посљедњих пет година публиковано 46 наслова“, истакао је предсједник Академије Рајко Кузмановић.
Присутнима су се обратили и предсједник Народне скупштине Републике Српске господин Ненад Стевандић, предсједник САНУ академик Зоран Кнежевић и академик Јелена Гускова, представник Руске академије наука.
Обраћајући се присутнима, предсједник Стевандић је предсједнику Академије Рајку Кузмановићу и члановима Академије честитао овај значајни јубилеј те пожелио још много рада на идентификацији и опстанку културног, историјског и научног наслијеђа Српске.
„За српску културу не постоје административне границе и њен духовни простор не може да се заустави и ограничи. Као што су велика царства некад за себе говорила да над њиховим територијама не залази сунце, ми с поносом можемо рећи да над нашом културом никад не залази сунце, јер се нашим језиком говори на сваком континенту“, рекао је Стевандић.
Овом приликом Академија је додијелила признања заслужнима за њен рад и развој током протеклих 30 година. Највише признање Златна повеља успјешности и солидарности додијељена је предсједнику Републике Српске господину Милораду Додику.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик честитао је предсједнику Академије наука и умјетности Републике Српске Рајку Кузмановићу 30 година успјешног рада и постојања Академије, која је од оснивања била и остала огранак знања, умјетности и културе, темељена на дубоким историјским коријенима и традицији.
Додик је рекао да му је задовољство да Кузмановићу лично, академицима, сарадницима и запосленима Академије најискреније честита 30 година успјешног рада и постојања.
– Данас обиљежавамо трећу деценију рада Академије наука и умјетности Републике Српске, три деценије у којима смо свједоци научних достигнућа, културног богатства и највиших облика стваралачке снаге – навео је Додик у честитки.
Признања су додијељена и члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић, предсједнику Народне скупштине Републике Српске Ненаду Стевандићу, предсједнику Владе Републике Српске Радовану Вишковићу, предсједнику САНУ академику Зорану Кнежевићу и академику Јелени Гусковој из Руске академије наука.
Од посебне важности за развој Академије наука и умјетности Републике Српске је дјеловање и рад њених чланова, као и сарадња са другим академијама, па су тако, на свечаној сједници Скупштине Академије, уручена признања члановима АНУРС, Српске академије наука и уметности и Руске академије природних наука.
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
