Godišnji sastanak, Beograd, 7. decembar 2017.
Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU
Akademik Vladimir Kanjuh
Odbor za KVP SANU, koji broji 46 članova, održao je svoj godišnji sastanak 7. decembra 2017. u Svečanoj sali SANU, u prisustvu 130 članova i saradnika (Sl. 1 i 2).
Predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić je u svojoj pozdravnoj reči naglasio da je Odbor najbolji i najaktivniji odeljenjski odbor u Akademiji, sa kontinuiranom tradicijom i da je srećan što vidi da su mnogobrojni mladi ljudi uključeni u njegov rad, obećavši svu moguću pomoć Odboru.
V. Kanjuh je posebno pozdravio delegaciju Odbora za KVP ANURS u sastavu: Akademik Drenka Šećerov Zečević (predsednik Odbora), prof. dr D. Vulić, dop. čl. ANURS (sekretar Odbora), asist. dr D. Unčanin, predsednik Udruženja kardiologa R. Srpske, dr D. Paovica, dr Kaličanin i prim. dr M. Pušac, glavni urednik izvanrednog časopisa „Medici.com“. Naglasio je da je saradnja dva odbora odlična. Takođe, pozdravio je delegaciju Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta Ujedinjenih nacija: akademika CANU Lj. Adamović i dr Ljiljanu Milošević.
U ’’Saopštenjima predsednika Odbora’’, V. Kanjuh je obavestio prisutne o sledećim priznanjima članovima Odbora: (1) Prof. dr Gordana Teofilovski Parapid izabrana je 4. marta 2017. za President elect-a za 2018 – 2020, Evropske federacije za eksperimentalnu morfologiju u Parizu; (2) Prof. dr Petar Seferović, dop. čl. SANU izabran je za predsednika Evropskog društva za srčanu slabost 2018 – 2020; (3) Akademik Nebojša M. Lalić je reizabran za člana Borda Evropskog društva za dijabetes, a njegova Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS je proglašena za ’’Centar izvrsnosti’’; Akademik Vladimir Kanjuh izabran je za počasnog člana respektabilne Mađarske akademije nauka 2. maja 2016. i održao je svoju Pristupnu besedu 20. septembra 2017. u Budimpešti i predavanje 26. septembra 2017. u Debrecinu.
U Izveštaju V. Kanjuha i M. Ostojića o radu Odbora u 2017. pomenuto je devet prestižnih sastanaka srpskih kardiologa u kojima je koorganizator bio Odbor, a u Planu rada Odbora za 2018. citirano je 10 sastanaka u kojima će Odbor biti koorganizator, a među njima i VI kongresa Udruženja za aterosklerozu Srbije sa međunarodnim učešćem 1 – 3. novembra 2018. u Beogradu u SANU sa glavnim temama: Ateroskleroza 2018. i Iznenadna smrt Homo Sapiensa, u organizaciji Upravnog odbora Udruženja za aterosklerozu Srbije: V.Kanjuh (predsednik), N.M.Lalić (potpredsednik) V. Kostić, Đ. Radak i P. Seferović.
Održana su sledeća tri predavanja: (1.) V. Kanjuh, Snežana Kanjuh, M. Pušac: Istorijat pionirsko-legendarnog razdoblja svetske kardiohirurgije; (2) D. B. Velimirović: Istorijat srpske kardiohirurgije kroz promociju knjige D. B. Velimirovića i sar. ’’Istorija kardiohirurgije u Srbiji’’ (V. Kanjuh i D. B. Velimirović); i (3) pukovnik prof. dr Radoje Ilić, VMA: Doprinos Vojnog saniteta u razvoju kardiohirurgije u Srbiji (uz relevantan film).
Ovaj uspešni sastanak je završen donorskim poklanjanjem 100 knjiga kardioloških udžbenika i monografija mlađim prisutnim kardiolozima saradnicima Odbora, tradicionalnim fotografisanjem učesnika sastanka i druženjem na koktelu u Salonu kluba SANU.
V. Kanjuh: Promocija monografije D.B. Velimirovića i sar. ’’Istorija kardiohirurgije u Srbiji’’ (Sl. 3).
Slavni nemački hirurg Theodor Billroth (1829- 1894) je jednom izjavio: ’’Hirurg koji se drzne da dirne srce – izvršiće prostituciju hirurške veštine’’, što rečito govori da u njegovo vreme kardiohirurgija nije postojala. U Srbiji, prvu uspešnu operaciju povrede srca uradio je 1927. u Valjevu dr Jovan Mijušković (1886 – 1944). Kardiohirurgija je počela u SAD posle II svetskog rata 1945. zahvaljujući pionirima i legendama: Helen Taussig, Alfred Blalock, Vivien Thomas, John Gibbon, Clarence Walton Lillehei, John W.Kirklin, Michael de Bakey, Denton A. Cooley, Norman Shumway, Margaret Billingham, Christiaan N. Barnard, William C. De Vries, Robert Jarvik, Rene G. Favaloro.
Prof. dr Dušan B. Velimirović, kardiohirurg, osnivač Katedre kardiohirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, čovek koji je dovodio u Srbiju istaknute svetske kardiohirurge da operišu našu decu sa urođenim srčanim manama, i to gratis, učinio je veliku stvar: Sa sedam saradnika (R. Ilić, S. Ilić, S. Jagodić, V. Milovanović, M. Perić, Mila Stajević Popović i M. Fabri) i uz biobibliografske podatke 85 od postojećih 87 dosadašnjih kardiohirurga u Srbiji, napisao značajnu monografiju ’’Istorija kardiohirurgije u Srbiji’’. Istorija se odnosi na ljude u kardiohirurgiji i njene institucije u Srbiji, uz opis dinamičnog razvoja i sve većih uspeha. Ukazao je i na prvu četvorku naših velikih kardiohirurga: V. Stojanović, I. Papo, I. Popović-Đani i N. Radovanović. Budući da je bio učesnik i očevidac razvoja srpske kardiohirurgije, ovom monografijom otrgnuo je od zaborava istorijske podatke, a priložio je i izvanrednu fotodokumentaciju o našoj kardiohirurgiji.
Monografija je publikovana pod pokroviteljstvom Odbora za KVP SANU, povodom Jubileja ’’70 godina kardiohirurgije u Srbiji od 1946.’’, u saradnji s Katedrom za specijalističku nastavu kardiohirurgije Medicinskog fakulteta u Beogradu i Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije. U knjizi su napisane biografije svih dosadašnjih kardiohirurga Srbije kao i bibliografije srpskih radova iz kardiohirurgije u Srbiji i svetu po autorima i ustanovama. Posebno su analizirane kardiohirurške ustanove: II hirurška klinika Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Vojislava Stojanovića (gde je srpska kardiohirurgija počela), hirurgija Vojnomedicinske akademije, akademika Izidora Papa, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, akademika Ninoslava Radovanovića, Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, Hirurgija KBC ’’Dr Dragiša Mišović – Dedinje ’’, akademika CANU Iva Popovića-Đanija, Dečje kardiovaskularne hirurgije Instituta za decu i omladinu ’’Prof. dr Vukan Čupić’’ i Dečje klinike u Tiršovoj. Opisan je istorijat razvoja ekstrakorporalne cirkulacije, transplantacije srca i mehaničke potpore levoj komori u Srbiji. Posebno je sagledan razvoj Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije i Katedre za specijalističku nastavu kardiohirurgije Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Monografija je primer za ugled kako treba pisati istorijat i drugih medicinskih disciplina, naravno, ako se u njima nađu ličnosti kao što je prof. dr Dušan B. Velimirović. Autori ove monografije zavređuju da budu predloženi i konkurišu za Nagradu grada Beograda za nauku – medicinu za 2017. godinu
V. Kanjuh, M. Pušac
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
