je disaharid, rafinisani ugljeni hidrat (od šećerne repe ili šećerne trske) građen od jedne molekule glukoze i fruktoze. On je 99,7% čista saharoza, rafinisani ugljeni hidrat. Ne sadrži proteine, minerale, vitamine ni dijetetska vlakna. Sam šećer je neutralan, nije kiseo ni bazan. Lako je rastvorljiv u vodi, a praktično nerastvorljiv u jakim alkoholima.
Šećer predstavlja koncentrat brzosagorjevajuće energije, čija energetska vrijednost iznosi 4,1 kalorija po 1 gramu. Razgradnjom daje energiju, ali se dio pretvara u masti, u trigliceride i dijelom u holesterol. Iako bijeli šećer nije masnoća, on to može postati jer se loše ponaša, kao zasićene masnoće, ako se koristi u nekontrolisanim količinama. Njegovim brzim sagorjevanjem stvara se kisela krv u organizmu. Lako se apsorbuje i šalje do tjelesnih ćelija tako brzo, da nema dovoljno kiseonika na raspolaganju za njegovo potpuno sagorevanje. Nepotpuno sagorjevanje tada proizvodi mlječnu i druge kiseline, koje stvaraju kiselost u tijelu. Organizam se brani od viška masnih kiselina izvlačenjem kalcijuma i drugih minerala iz organizma, smanjuje rezerve bjelančevina i uzima vitamin B1. Kristalni šećer treba smatrati začinom i dopunom hrane.
Ljekovita svojstva šećera: ne postoje.
Ne vari se u želucu, zbog čega stvara šok želucu, pankreasu, jetri i drugim organima. Njegova brza apsorpcija u tankom crijevu sa malom aktivnošću crijeva uzrokuje konstipaciju i dispepsiju. Aktivira brzo previranje, ometa prirodnu ravnotežu crijevne flore, može potpuno da oslabi sistem za varenje, nakon čega nastupaju različite bolesti. Zaustavlja rad želuca dok ne počnu da se luče kiseline koje će ga neutralisati. Ovo ima za posljedicu prekomjerni utrošak kalcijuma i fosfora, što dovodi do reumatizma, prehlade, upale sinusa, reumatskih oboljenja, upale ždrela i krajnika, pojačanih akni, kožnih alergija, povišenja holesterola u krvi i dr.
Jelo sa mnogo šećera, a malo bjelančevina, ima za posljedicu simptome: umor, gubljenje težine, spore pokrete, anemiju, hladnoću, nizak krvni šećer, slabljenje vida, plavilo usana, loš radbubrega. Također, višak šećera izaziva razne atrofije, multipleks sklerozu, artritis i dr. Ojačava bakterije koje uništavaju vitamine grupe B i neke druge bakterije koje pomažu stvaranje vitamina i enzima.
deklarisan je kao prirodni šećer. On je, u stvari, nerafinisani šećer, po sastavu je samo 95– 96% saharoza, sa malim količ!inama proteina i mineralnih supstanci. Dobije se preradom zadnje šećerovine (smeđeg sirupa) pre rafinacije i belenja. 100 g ima 392 kalorije. Smeđi šećer u svom sastavu još sadrži minerale: gvožđe, cink, natrijum, magnezijum, kalcijum i kalijum. Bez obzira što sadrži i minerale, on je samo saharoza, sa visokim glukoznim indeksom.
Koristi se za zaslađivanje kafe, čaja, mlijeka i drugih napitaka u cilju dobijanja specifičnog ukusa. Ova vrsta šećera je sklona stvrdnjavanju, ali to ne utiče na njegov kvalitet.
Šećer u prahu – fino usitnjeni rafinisani šećer
Braon šećer iz trske – kvalitetniji je od šećera iz šećerne repe.
Šećer od šećerne trske – stabljike šećerne trske se presuju, sok se filtrira, zgušnjava i kristališe. Koristi se kao zamjena za kristalni šećer.
Izvor slike: http://www.daringgourmet.com/
Bolest koja ne obilazi ni odrasle ni djecu. Bolest koja uzima maha. Shvatamo li je ozbiljno? Dijabetes!? Šećerna bolest. Šećer.
Svjesni njegove štetnosti svi posežemo za čokoladicom koja će da nam „umiri nervozu“. Uz čokoladicu se odmaramo, uz njih pijemo kafu, mnogi od nas ih i doručkuju. Međutim, problem kod prevelikog unosa šećera u ishranu ne bazira se samo na toj čokoladici. Šećer je svuda oko nas. U gotovo svakoj namirnici. Čak i u začinima. Kad smo bili mali, upozoravali su nas da puno šećera kvari zube, ali danas znamo da su posljedice stalnog uzimanja šećera puno gore od karijesa.
Utvrđeno je da tri limenke zaslađenog pića štetne po reproduktivno zdravlje.Tako mala količina šećera udvostručuje opasnost od prerane smrti čak i onima koji se inače zdravo hrane. Šećer uzrokuje ili pogoršava ćelijsku upalu, čime narušava funkcioniranje ćelija.
Šečerni i kukuruzni sirup, sa visokim nivoom fruktoze (HFCS) ne nalazi se samo u gore navedenioj slatkoj hrani već i u većini hrane koju jedemo kao što su ljuti začini ili umaci većinom maskirani kao d dektroze ili kukuruzni sirup. Visoka fruktorza koja sadrži kukuruzni sirup posatao je najčešći zaslađivač jer je mnogo jeftiniji i slađi od običnog šećera. Velika količina HFCS-a odlazi direktno u jetru, a ono što se ne iskoristi kao energija u našem organizmu pretvara se u salo.
Pročitajte još: Zdrave zamjene za opasnu bijelu smrt
Šećer je pronađen čak i u nekim formulama za bebe što znači da se djeca od rođenja navikavaju na ovaj dodatak. Savremena medicina tvrdi da nas do bolesti pa čak i smrtnog ishoda može dovesti pretjerano konzumiranje hot - doga, gaziranog pića, pomfrita, voćnih jogurta kupljenih u prodavnicama, čipsa, keksa, suhomesnatih proizvoda, sira pa čak i pahuljica koje su marketinški prikazane kao zdrava hrana a koje su pretrpane nutrijentima.-
krem sir - 4 grama u 100 grama,
napolitanke - 35 grama šećera u 100 grama,
piškote - 49 grama šećera u 100 grama,
šlag pjena- 66,2 grama šećera u 100 grama,
puding- 89 grama u 100 grama,
velnes integralni keks- 20,7 grama šećera u 100 grama,
plazma- 19 grama šećera u 100 grama,
čokoladno mlijeko- 5% šećera u 100 grama,
lješnici - 2,2 grama šećera u 100 grama,
goveđa supa u kesici - 15 grama u 100 grama,
bebi kašica - 5 grama šećera,
voćni jogurt - 10 grama šećera u 100 grama jogurta,
smoki - 1,8 grama šećera,
guarana - 11,3 odsto je šećer,
voda sa ukusom - 2 grama,
kafa sa ukusom - 35%,
voćni sok - 26,8 grama,
musli - 13,6%,
kečap - 22,7% u 100 grama,
dve kriške hljeba sadrže 4 g šećera
Gojaznost je na zapadu očigleda problem. Otprilike jedna trećina stanovnika je gojazna a druga trećina ima pretjeranu težinu. Međutim, doktori upozoravaju da je gojaznost „najmanje“ što vam se može desiti pretjerivanjem unosa šećera. Bolesti koje prijete su mnogo teže, od dijabetesa do karcinoma.
Ljekari savjetuju da nikako ne bi trebali da se naglo odreknemo unosa šećera jer bi na taj način šokirali organizam, i napravili možda veći neurološki problem u kom se javlja žudnja za šećerom, već da bi postepeno trebalo izbacivati ove štetne namirnice i okrenuti se zdravoj ishrani.
Od kako je šećer postao uobičajena roba u svakom kućanstvu u 18. stoljeću, potrošnja šećera je porasla enormno. Od četiri kilograma, po osobi, godišnje, sada se troši oko 90 kilograma šećera godišnje. Upotreba HFCS-a je skočila na više od deset tisuća posto, od njegovog uvođenja u prerađenu hranu i pića, 1970. godine.
.png)
.jpg)
