Интервју: Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске
Пресјек четворогодишњег мандата и планови за будућност
Пандемија вируса корона успорила је или одгодила неке од наших планова, али свакако није зауставила унапређењe здравствене заштите за становништво, најважније инфраструктурне пројекте, набавку савремене медицинске опреме, као и рад на новим законским рјешењима којима смо трасирали пут за развој нашег здравственог система у наредним деценијама. Ово оцјењује министар здравља и социјалне заштите Републике Српске и специјалиста епидемиологије Ален Шеранић, осврћући се на претходни четворогодишњи мандат који је за здравствени сектор био изузетно тежак.
Изазови са којима се суочио, као и бројни планови за наредни мандат, били су окосница нашег разговора у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске.
М.Ц. Министре Шеранићу, да ли сте и колико задовољни оним што је урађено у оквиру здравственог система у Републици Српској у протекле четири године Вашег мандата?
Мислим да имамо доста разлога да будемо задовољни, посебно јер смо, упркос готово двогодишњој „паузи“ због потребе одговора на кризу изазвану вирусом корона, у претходном мандату успјели да завршимо неке важне послове и поставимо чврсте темеље за даљи развој. Усвојени су нови закони: Закон о здравственој заштити, Закон о обавезном здравственом осигурању и Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства. Ови закони су рађени са намјером да на јасне основе поставимо пут будућег развоја здравственог система. Задовољан сам јер су добили широку подршку и струке и шире јавности, мјере су добро прихваћене и препознате су као важне и добре. Ови закони нису рађени за годину или двије, него да прате развој савремене медицине и потребe наших пацијената. Циљ је да се унаприједи здравствени систем у цјелини, од обезбјеђивања пружања сигурних и квалитетних здравствених услуга од стручног кадра, у савременим здравственим установама, пратећи и уводећи нове здравствене технологије, са проширеним правима пацијената, транспарентнијим листама чекања до савременог евидентирања услуга у здравственој документацији.
М.Ц. Закон о здравственој заштити доноси и новине у организацији самих здравствених установа?
С обзиром на водеће узроке смртности и оболијевања у Републици Српској, даје се приоритет здравствено-промотивним и превентивним активностима и то на нивоу Републике, израдом Програма превенције и контроле незаразних болести и на нивоу локалне заједнице. На примарном нивоу здравствене заштите, односно у дому здравља, даје се могућност организације мултидисциплинарних центара за промоцију здравља и превенцију болести повреда и стања, за реализацију већег обима здравствено-промотивних и превентивних активности, као одговор на постојеће здравствене потребе становништва. По први пут су створене и претпоставке за формирање амбуланте за здравствену његу и физиотерапију путем које ће дипломиране медицинске сестре или дипломирани физиотерапеути моћи самостално да нуде своје услуге. Створена је и правна основа за поједине добре праксе пружања услуга, које већ постоје у Републици Српској, као што су коришћење Хеликоптерског сервиса Републике Српске за ваздушни медицински транспорт пацијената и здравствених радника, потврђивање статуса лица обољелих од ријетких болести путем Центра за ријетке болести у Универзитетско-клиничком центру Републике Српске, упућивање узорака за лабораторијску анализу умјесто упућивања пацијената и пружање услуга лијечења у кућним условима путем сестринства у заједници, итд.
М.Ц. Из угла пацијената, важна је стандардизација услуга?
У континуитету радимо на стандардизацији услуга за пацијенте у цијелој Републици Српској, односно да исти квалитет здравствене услуге има неко у Зворнику, као и у Приједору или Бањалуци. Да бисмо то постигли морамо истовремено улагати у простор, опрему и кадар. И на свему томе радимо. Истовремено радимо на финансијској стабилизацији здравства. То нису ствари које се могу урадити преко ноћи и резултати не долазе инстант, али дугорочно увијек доносе напредак.
М.Ц. Споменули сте простор и опрему, односно услове рада, од којих у великој мјери зависи квалитет здравствене заштите. Много тога је урађено у протеклим годинама, а наставља се са улагањем у здравствену инфраструктуру?
Поносан сам, јер и за вријеме пандемије вируса корона нису заустављени капитални пројекти у здравству, мада пандемија и криза која је дошла након тога јесу узели данак у смислу потребе да се продуже неки рокови, али на свим пројектима се радило – болнице Добој, Зворник, Фоча, велика улагања у Универзитетском клиничком центру. Највише смо, свакако, поносни на чињеницу да је у УКЦ отворена прва Клиника за кардиохирургију, која је најбољи доказ да здравство у Републици Српској напредује, да се развија, да се унапређује, јер таква клиника не може да постоји без бројних предуслова нигдје у свијету. Све што се ради у УКЦ се уклапа и у ширу визију да на Паприковцу имамо један модеран медицински комплекс у служби становника из цијеле Републике Српске. Надам се да ћемо кроз све те пројекте реорганизовати сам систем, наслоњен на нове законе. У току су и значајни пројекти Завода „Др Мирослав Зотовић“, као што је пројекат ортопедске хирургије у Слатини, као и бањско-рекреативни комплекс у објектима старе бање Шехер у Бањалуци. Наравно, слиједи нам и велики пројекат, значајан за југ Републике Српске, а то је изградња нове болнице у Требињу.
М.Ц. Радило се и на опремању здравствених установа?
Само у прошлој години завршили смо испоруку опреме вриједне око 4,8 милиона КМ са ПДВ-ом за укупно 26 установа, болница и домова здравља у свим крајевима Републике Српске. Ријеч је о пацијент-мониторима, новим РТГ и УЗВ апаратима, као и једном новом ЦТ систему у болници у Бијељини. Опрему је набављало Министарство, јер смо током претходног периода слушали потребе наших здравствених установа и на тај начин је планирана набавка ове опреме и то тако да може да се користи за све пацијенте, а не само код лијечења ковид инфекције и циљ нам је био да планирамо рад и у будућности. Такође, у прошлој години набављена су нова санитетска возила за 15 здравствених установа, као и три возила за обављање послова сестринства у заједници, а у овој години испоручујемо додатна возила – санитете и аутомобиле за сестре. Обезбијеђена су средства и за магнетну резонанцу за болницу у Бијељини, нове ЦТ апарате за болнице у Градишци и Невесињу, дигитални РТГ апарат за Дом здравља у Бањалуци чиме је завшена дигитализација ове врсте дијагностике, као и апарат за екстракорпоралну литотрипсију за Болницу „Србија“ у Источном Сарајеву.
М.Ц. Какви су краткорочни планови за наредни период?
Прије свега, чека нас, а већ смо и почели, рад на правилницима који проистичу из нових закона, а без којих нема ни примјене тих прописа у пракси. Такође, има још закона на којима планирамо да радимо, као што је, рецимо, Закон о дјелатностима у здравству и слично. Потребно је и да се уради номенклатура услуга у здравству на свим нивоима и ту ћемо радити и са активима директора здравствених установа који су основани управо на основу Новог закона о здравственој заштити. Вјерујем да ћемо на многим важним питањима са њима сарађивати и да ће многи приједлози за унапређење система долазити управо преко тих тијела. У фокусу ће бити и боље и ефикасније планирање људских ресурса у здравству, како би се на вријеме предвидјела динамика запошљавања, односно планирале обуке, стручна усавршавања и преквалификација кадрова. Свјесни смо да уз сва улагања у инфраструктуру и опрему морамо улагати и у кадар, најврједнији ресурс сваког здравственог система. У области јавног здравља, наравно, приоритет нам је почетак вакцинације против хуманог папилома вируса, што је велики искорак у Републици Српској.
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
