Intervju: prof. dr Nikola Tanić, molekularni biolog
Podrška svjetskog stručnjaka Republici Srpskoj
Borbi ljekara u bijeljinskoj bolnici sa virusom korona, u najtežem trenutku pandemije u julu prošle godine, pridružio se prof. Nikola Tanić, molekularni biolog, iz Beograda. Tanić se više od dvadeset godina bavi dijagnostikom PCR “real time”, metodom koju je uveo u Srbiji 2000. godine, i među vodećim je svjetskim stručnjacima iz oblasti RT-PCR. Za šest mjeseci boravka u Bolnici “Sveti vračevi” uspio je da unaprijedi njen rad, poveća kapacitet i osposobi nekoliko timova za efikasan i samostalan rad.
Profesore, šta se konkretno uradilo od Vašeg dolaska do danas u Službi za mikrobiologiju sa parazitologijom u Bolnici “Sveti vračevi”?
U bijeljinsku bolnicu došao sam prije osam meseci sa ciljem da pokrenem rad PCR laboratorije koji je u to vreme zaustavljen zbog zaražavanja lekara korona virusom. Od tada do danas mnogo toga se promenilo. Uspostavili smo nedvosmislene protokole za detekciju SARS – CoV 2 virusa, što je naš osnovni zadatak. Mi ne postavljamo dijagnozu Kovid-19, to rade lekari kliničari. Unapredili smo rad laboratorije sigurno deset puta i mislim da ni ljudi koji ovde rade nisu svesni koji je njihov maksimum. Ono što bih mogao pripisati sebi kao zaslugu jeste da sam molekularne biologe i tehničko osoblje obučio i upoznao sa svakim korakom u detekciji SARS – CoV 2 virusa “real time” PCR metodom, odnosno, lančanom reakcijom polimeraze u realnom vremenu. Cilj mog produženog boravka jeste da obučim osoblje da može sutra samostalno da radi bilo šta od detekcije patogena /HIV, HCV, HBV… /. Formirali smo dva tima koji rade u dve smene sa četiri obučena tehničara i tri molekularna biologa i odgovorno tvrdim da je ovo jedna od najboljih COVID laboratorija u BiH.
Koliki je kapacitet PCR laboratorije?
Kada je bio pik zaražavanja na ovim prostorima u novembru, mi smo radili na dnevnom nivou oko 500 uzoraka. Ako uzmemo u obzir da radimo sa jednim PCR aparatom i jednim biohazard sistemom, to je ozbiljna cifra, ali mi možemo da radimo i duplo više. Sada se u PCR laboratoriji radi u proseku oko 200 uzoraka dnevno.
Javnost u RS i BiH Vas je upoznala kao stručnog saradnika koji je došao da pomogne u borbi bijeljinskih ljekara sa virusom korona. Otkud jedan takav vrsni stručnjak da se nađe na ovim prostorima? Možete li nam nešto više reći o sebi i o svom dosadašnjem naučnoistraživačkom radu?
Za one koji me ne poznaju, ja sam naučni radnik i radim na Univerzitetu u Beogradu u Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković”. Moj osnovni rad je vezan za molekularnu biologiju maligne ćelije. Primarno istražujem tumore pluća, štitne žlezde i dojke, a u poslednje vreme bavim se i tumorima mozga. Do sada sam objavio oko 70 naučnih radova i publikacija iz oblasti molekularne onkogenetike, a pošto kancerogeneza podrazumeva i rad sa virusima, tzv. onkogenim virusima, otuda potiče i moje intresovanje za njih. Recimo, ja sam sa svojim timom uspeo da dizajniram, doduše, ne I da patentiram, metod za istovremenu detekciju, genotipizaciju I kvantifikaciju HBV/hepatitis B virus/. Prednost ove metode je da ona sadrži tri testa u jednoj reakciji, što je čini izuzetno ekonomski opravdanom, a još važnije, dijagnostički veoma pouzdanom. Test je baziran na metodi PCR u realnom vremenu. Pored ovoga rada, objavio sam još nezanemarljiv broj metodoloških radova koji unapređuju neke aspekte RT PCR-a u realnom vremenu. Tokom naučnoistraživačkog rada tima sa kojim radim, više puta smo dokazali tezu da je kancerogeneza evolutivni proces i da je u fazi nastanka /promocije/ kancera izrazita njegova genomska nestabilnost koja se tokom progresije smanjuje. Ovo otkriće je bacilo potpuno novo svetlo na kancerogenezu i ja sam veoma ponosan zbog toga. Metodu “real time” PCR sam usavršio u Izraelu kod čuvenog profesora Jacoba Gopasa. Po povratku u Srbiju, daleke 2000. godine zajedno sa prof. dr Borislavom Kamenovim, imunologom sa Dečje klinike u Nišu, koji je u to vreme pokazao veliko interesovanje za metodu lančane reakcije polimeraze u realnom vremenu, pokrećemo rad prve RT-PCR laboratorije na Balkanu, zahvaljujući donaciji porodice Karađorđević. Dakle, moje iskustvo u radu sa virusima traje više od 20 godina, a, između ostalih, radio sam na detekciji SARS-CoV 1 i MERS-a, tako da ja nemam strah od virusa, jer znam kako treba raditi sa njima.
U Bijeljinu sam došao na poziv prof. dr Zlatka Maksimovića u julu kada je situacija zbog pandemije SARS-CoV 2 virusom u bijeljinskoj bolnici bila veoma teška. Ono što je mene oduševilo i zbog čega sam odlučio da prihvatim ponudu jeste entuzijazam profesora Maksimovića i želja da se uspostavi ozbiljna laboratorija u kojoj će se raditi širok spektar analiza, a ne samo detekcija virusa SARS-CoV 2.
Molekularna biologija omogućava analizu određenih paketa gena koji u tumorogenezi mnogo znače, odnosno, poboljšavaju dijagnostiku, ali su ključni i za terapiju. Ovakve vrste analiza za sada se ne rade u RS i ja ću ostati tu sve dok ne postignemo cilj koji smo zacrtali.
Borba sa virusom korona se nastavlja i u ovoj godini, kakva su predviđanja na molekularnom nivou, ima li nade da naučnici u ovoj godini “doskoče virusu”? Šta smo da sada naučili i može li se na osnovu tih saznanja pretpostaviti precizniji tok pandemije?
Ono što smo naučili jeste da je SARS -Cov 2 napredna varijanta prethodnog SARS-Cov 1 virusa koji je harao 2002. godine i koji je bio mnogo smrtonosniji od ovog današnjeg soja, ali se, na sreću, nije lako prenosio i bio je prilično lokalizovan.
Nova varijanta virusa nastaje tako što dolazi do akumulacija mutacija koje prolaze kroz evolutivni proces u kojem se vrši selekcija. Virusi se jako brzo razmnožavaju i imaju kratak životni ciklus, a veliki broj reprodukcija nose promene u genetičkom materijalu koje se dešavaju spontano ili pod uticajem spoljašnjih faktora. Skup mutacija koje donose prednost virusu za preživljavanje bivaju selektovane i tako nastaje novi soj virusa. Danas imamo pojavu tzv. britanskog, južnoafričkog ili brazilskog soja virusa SARS-CoV -2 i postavlja se pitanje da li je ono što medicina nudi u ovom trenutku efikasno i za nove sojeve. Upravo zbog ove osobine virusa, sva predviđanja su dosta nezahvalna. S jedne strane, imate pozitivna predviđanja s obzirom na kolektivnu imunizaciju i primjenu vakcine, a sa druge, situaciju u nekim zemljama Evrope koja nimalo nije ohrabrujuća, gde se povećava broj obolelih sa teškom kliničkom slikom. A tu može da se postavi i pitanje svrshishodnosti mera koje su primenjivane u nekim zemljama. Mislim da je “look down” loša ideja, a da je dobar potez napravila Švedska koja je sa liberalnijim stavom postigla visok stepen kolektivnog imuniteta. Očekivalo se da će vakcine sa različitim platformama, koje imamo danas na tržištu, da ugase pandemiju, ali očigledno to se neće desiti. Mišljenja sam da neće doći do pogoršanja situacije zahvaljujući kolektivnoj imunizaciji, a onda i vakcinaciji.
Vaš trenutni komentar o koroni, vakcinaciji i Vaše preporuke, kako se boriti i kako se vratiti u barem približno stanje prije COVIDA-19?
Očigledno je da pandemija ne jenjava a da masovna vakcinacija još ne daje očekivane rezultate. Mislim da će se to ubrzo promeniti jer će vakcinacija i veliki broj preležalih dovesti u nekom trenutku do kolektivne imunizacije koja će nas zaštititi. Postoji problem novih sojeva koji su posledica mutacija i još nije jasno koliko nas postojeće vakcine štite od različitih sojeva. Ne bi me iznenadilo da počne razvoj posebnih vakcina za pojedinačne sojeve. Takođe, smatram da je izuzetno važno da se vratimo normalnim životima i da se sve postojeće mere dramatično ublaže ili ukinu. Ljudi su socijalna bića i moraju da se druže. U protivnom, bojim se da ćemo dovesti do razvoja ozbiljnih problema u društvu. Pored toga, mnogi su ekonomski ugroženi zbog postojećih mera i tu treba hitno intervenisati.
Moja formula kojom se štitim od virusa, kojima sam mesecima izložen, je da, osim održavanja lične higijene, svakodnevno uzimam kompleks vitamina: cink, bakar, selen, vitamin C, vitamin D i povremeno probiotik.
Uvaženi profesore Taniću kako biste ocijenili časopis “Medici.com”-mozaik medicinskih komunikacija koji ulazi u 18. godinu izlaženja, te će uskoro proslaviti punoljetstvo?
Časopis je vrlo atraktivno dizajniran i na jedan naučnopopularan način prati aktuelna zbivanja u zdravstvu u regionu. Lično mislim da ima potencijala da se razvija u smeru naučnog časopisa koji bi u relativno bliskoj budućnosti mogao da postane i priznati međunarodni časopis sa određenim IF-om.
S obzirom na to da ste naučni radnik i na izvoru ste naučnih saznanja, šta mislite o rubrici NMK (Naučne medicinske komunikacije), kako ih sadržajno i idejno obogatiti, a za isto pronaći izvore finansijske podrške?
Po mom mišljenju, ova rubrika treba da postane temelj časopisa i da vremenom zauzima sve više prostora dok na kraju ne preuzme ceo saržaj časopisa. Ovo je u skladu sa onim što sam malopre rekao, da časopis treba da evoluira ka naučnom časopisu. To nije lako uraditi, ali nije ni nemoguće. Suština stvari je u kvalitetnom editorskom odboru i kvalitetnim recenzijama naučnih radova. Mislim da to nije nemoguće uraditi u narednih nekoliko godina.
Medici.com
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
