Intervju: prof. dr Elizabeta Ristanović
Očekuju li nas biološki ratovi?
Mikroorganizmi danas su opasniji i od oružja. U pozadini korone okršaj globalista i suverenista
Razgovor vodio: Rade Dragović, 31. maj 2020.
Naš pouzdani saradnik i član Uredništva časopisa „Medici.com“ prof. dr Elizabeta Ristanović, sa kojom od prvog broja radimo na promociji i afirmaciji, prije svega, vojnog zdravstva Srbije koje ima dugu i bogatu tradiciju, ali i biomedicinske misli i nauke, stručnjak za oblast biološkog ratovanja i hibridnih prijetnji, koja je u tom segmentu prepoznata među vodećim ekspertima na Istoku i Zapadu, ali je u našem regionu još poznatija kao nacionalni djelatnik i rodoljub, uvijek i jedino u službi roda i otačastva, što potvrđuje i činjenica da je nosilac najvrednijeg priznanja Vukove nagrade za doprinose prosvjeti, nauci i kulturi Republike Srbije i svesrpskog prostora, o čemu je je „Medici.com“ pisao, jer to priznanje smatra i svojim uspjehom, dala je intervju uticajnom beogradskom dnevnom listu „Večernje novosti“ na temu: "Tek nas očekuju biološki ratovi", koji je izazvao pažnju ostalih medija, ali i javnosti u Republici Srpskoj i regionu, pa ga prenosimo u cjelini.
SVET nakon pandemije neće biti isti. Istovremeno sa zdravstvenim zauzdavanjem epidemije počeli su i geopolitičko nadmudrivanje najmoćnijih aktera na svetskoj političkoj sceni i razmena teških optužbi. U pozadini bitke sa virusom odvija se žestok okršaj globalista i suverenista za prevlast unutar država ili između njih. Ishod tih borbi umnogome će odrediti buduću sudbinu sveta, pa i Srbije.
Ovako posledice globalne krize izazvane virusom korona, u razgovoru za “Novosti”, sagledava prof. dr Elizabeta Ristanović, načelnik Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju VMA. Ovaj redovni profesor na Univerzitetu odbrane u Beogradu kaže i da se geopolitički efekti pandemije mogu pratiti od Amerike do Kine:
- Predizborna kampanja u SAD je vrlo žestoka i bespoštedna, a virus korona je jedan od njenih bitnih začina. Usled pandemije odložena je izmena Ustava Rusije, a obeležavanje 75-godišnjice pobede nad fašizmom potisnuto je u drugi plan. EU je ozbiljno uzdrmana, a međunarodna solidarnost pala je na ispitu. Unutrašnje borbe vode se i unutar Kine, posebno u Hongkongu.
* Kakve su posledice “korona krize” na globalnom nivou?
- Pandemijska kriza je pokazala kolika je moć mikrooragnizama, ali i upozorila na to da je njihovo delovanje delotvornije od klasičnog rata. U bezbednosnoj arhitekturi sveta koja se dinamično menja, pojavljuju se novi izazovi. U strategijama bezbednosti vodećih zemalja sveta i saveza, već deceniju se govori o tzv. sekuritizaciji zdravlja, a vodeće mesto rezervisano je upravo za mikroorganizme.
* Kako ocenjujete borbu Srbije sa epidemijom?
- Odgovor Srbije bio je efikasan i odlučan. Naša zemlja se, oslanjajući se na sopstvene resurse, dobru organizaciju, znanje i posvećenost, kao i na iskrene prijatelje, pre svega Rusiju i Kinu, uspešno uhvatila u koštac sa epidemijom. Ona je, između ostalog, na površinu izbacila sve manjkavosti država i zdravstvenih sistema koji su slovili za najorganizovanije i najbogatije i koji su nam godinama delili lekcije o “reformi” našeg zdravstva. Pokazalo se i koliko su zdravstveni sistemi bivših socijalističkih zemalja okrenuti čoveku, vitalniji i efikasniji.
* Puno je teorija o nastanku korone. Ima li elemenata za tezu da je posredi osmišljen plan da se opasni virus pusti u svet?
- Kovid-19 se po mnogo čemu razlikuje od ostalih poznatih virusa korona. Ozbiljni autoriteti u virusologiji i imunologiji danas govore u prilog tome da je reč o veštačkom poreklu virusa i prisustvu sekvenci HIV-a u njemu. Mnogi radovi o hibridnim virusima korona pojavljivali su se u literaturi još 2013. i 2015, što dodatno podgreva sumnje. Konfuziju i strah unelo je saznanje o izvedenim eksperimentima simulacije pandemije, izazvane respiratornim virusom u SAD krajem 2019, koja bi, prema procenama, odnela 65 miliona života. Vojnički gledano, ovakve vežbe i simulacije dešavaju se u predvečerje ratnih dejstava. Kontroverzno je i pitanje zašto se virus pojavio u Vuhanu, jednom od najrazvijenijih privrednih i naučnih centara u Kini, kao i da li je “pobegao” iz laboratorije ili je nastao prirodno, preskakanjem barijere vrste. O tome je bilo reči i na svetskim bezbednosnim i ekonomskim forumima u predvečerje pandemije.
* Koliko je realna opasnost od biološkog ratovanja?
- Razvoj nauke otvorio je prostor za izmenu postojećih mikroorganizama, njihovo ukrštanje ili stvaranje novih. Danas je moguća precizna genska hirurgija, poznata je struktura većine mikroorganizama, kao i genoma čoveka. U domenu tzv. crne biologije, čak se govori o etnički specifičnom biološkom oružju. Nije to naučna fantastika, već realnost vremena u kome živimo. Biološko oružje nalazilo se u arsenalima tehnološki superiornih sila, ali se ne isključuje ni da se nađe u posedu drugih, čak i terorističkih grupa, koje su van kontrole. Biološki agensi mogu da se uspešno kombinuju sa konvencionalnim naoružanjem. Tu je i agroterorizam, a posebna dimenzija ovog problema vidi se na terenu zloupotrebe GMO.
VOJSKA U KRIZI NEZAMENJIVA
* Da li je pandemija ojačala određene grane medicine koje su godinama bile u drugom planu, pa i zapostavljene?
- Najzad je jasno prepoznat značaj molekularne biologije ne samo u karakterizaciji i genetskoj analizi virusa, već i u dijagnostici i lečenju. Slično je i sa veterinarskom medicinom. Ne smemo zaboraviti kriznu ulogu ABHO službe, kao i Vojske i snaga bezbednosti u celini. S tim u vezi, veoma je važno da u budućnosti posebnu pažnju posvetimo jačanju našeg vojnog zdravstva.
Medici.com je postavio našoj saradnici još nekoliko pitanja na koja je ona, kao i uvijek, sa zadovoljstvom odgovorila.
Kako generalno sagledavate sveukupne efekte “korona krize”?
Korona kriza se, kao i svaka krizna situacija, mora sagledavati potpuno i sveobuhvatno u zdravstvenom, ekološkom, ekonomskom, geopolitičkom, obaveštajno-bezbednosnom, socijalno-psihološkom kontekstu. Uostalom, prvi princip ekologije kaže da je sve u prirodi neraskidivo povezano. Biće vremena za analizu naučenih lekcija, ali sigurno je da je ova kriza svima pokazala kolika je moć mikrooragnizama. Naravno da su meni iz ugla moje profesije bili najznačajniji zdravstveni, medicinsko-biološki kao i bezbednosni aspekti krize.
Rekli ste da je odgovor Republike Srbije na epidemiju bio odlučan, efikasan i ocijenili ste ga kao pobjedu koncepta javnog zdravstva. Da li je naše zdravstvo dobro iskoristilo prethodna iskustva i resurse?
Na efikasan odgovor srpskog zdravstva sigurno je uticala snažna podrška države, kao i znanje i odgovoran pristup naših lekara, pre svega epidemiologa i infektologa, ali i iskustva koja smo sticali suočavajući se sa raznim epidemijama zaraznih bolesti, kroz vreme, istoriju, bure i ratove, poput tifusa, variole, tularemije, ali kroz pojavu nekih opasnih patogena, koji su predstavljali istinsku probu za našu struku i nauku, poput Marburg virusa, sabrata Ebole, sa kojim smo se u Beogradu susreli 1967. godine. Tome treba dodati kolektivni duh, osećaj pripadnosti i jedinstva, naše prepoznatljive etno-psihološke karakteristike koje posebno dolaze do izražaja u trenucima krize.
Sada je svima jasno koliko je važno i značajno imati snažan i dobro organizovan zdravstveni sistem, sa akcentom na javno zdravlje i preventivnu medicinu koji su često, u ne tako davnoj prošlosti, gubili bitku pred visokosofisticiranim medicinskim tehnologijama i privatnim zdravstvom. Jako je važno što se naša država prethodnih godina posvetila revitalizaciji zdravstvenih kapaciteta, a značaj toga došao je do punog izražaja tokom pandemije. U Srbiji se organizovano i planski pristupilo testiranjau, zbrinjavanju, aktivnom nadzoru nad zaraženima i to je dalo rezultat. Pomenula sam, i hoću još jednom da istaknem, ulogu Vojske i policije, sektora bezbednosti u celini, ali treba istaći i naše naučnike i istraživače, molekularne biologe, veterinare, naš obrazovni sistem koji se takođe u hodu reorganizovao i prilagodio novim okolnostima i položio ispit, kao i svi oni koji su brinuli o nama. Dakle, u kriznim situacijama poput ove, neophodan je istinski multisektorski, interdisciplinarni pristup u rešavanju problema. Ipak, naše najveće bogatstvo su ljudi, a ujedinjeni možemo da pobedimo u svakoj bici koju povedemo. Uz sve to, pružili smo ruku bratske pomoći i saradnje našem narodu u Republici Srpskoj, ali i državama u regionu.
Naravno, sa krajem epidemije ne smemo stati, već ćemo analizirati naučene lekcije, korigovati eventualne propuste i ojačati resurse struke i nauke za nove susrete sa mikroorganizmima kojih će svakako biti. Uostalom, mi smo endemsko područje za mnoge prirodnožarišne infekcije i u budućnosti se mogu očekivati i tularemija i hemoragijske groznice izazvane hantanvirusima, krpeljski prenosive bolesti i još mnogo toga. Tokom ovog leta trebalo bi da se obrati pažnja i na bakteriju Legionella pneumophyla, budući da su mnogi sistemi za klimatizacju bili isključeni, a da ova bakterija može da izazove respiratorne manifestacije.
Mikroorganizmi su u prošlosti menjali tokove istorije. Budućnost ratovanja podrazumeva različite oblike hibridnog ratovanja, gde biološki materijal može imati značajnu ulogu. Kako se pripremiti za ovakve izazove? Koliko je zemlja poput Srbije izloženo ovom riziku?
Velike epidemije i pandemije uticale su na tokove istorije i menjale ih. Od Justinijanove kuge, variole, do španskog, ptičjeg i svinjskog gripa, HIV-a, SARS-a i MERS-a, Ebole, pa do ove poslednje izazvane SARS2-nKoV (KOVID-19) koju je SZO proglasila 11.3.2020. i koja je do sada odnela skoro 400.000 ljudskih života, svaku epidemiju i pandemiju pratile su razne kontroverze, počevši od pojmovnog određenja do geopolitičkog trenutka u kome se ista dešavala i svih posledica koje je izazivala. Mikroorganizmi su svakako važno potencijalno oružje hibridnog rata, koji nije nov fenomen, kao ni ovi metodi ratovanja, iako su tehnologije bile drugačije. Oružane sukobe često su u istoriji pratili širenje glasina, trovanje vode i hrane, širenje zaraza, uništavanje svih resursa neophodnih za život. Razvoj intelektuanog potencijala društvenih grupa omogućio je i razvoj svih tehnologija i oblika ugrožavanja protivnika radi dostizanja konačnog cilja. S tim u vezi, razvoj molekularne biologije, genetičkog inženjeringa, biotehnologije i nanotehnologije, stvorio je prostor za izmenu postojećih mikroorganizama, ukrštanje različitih ili stvaranje potpuno novih. Danas je moguće raditi i preciznu «gensku hirurgiju», poznata je struktura većine mikroorganizama, ali i genoma čoveka, pa se čak u domenu tzv. «crne biologije» govori o etnički specifičnom biološkom oružju, kontroli fertilizacije uz pomoć mikroorganizama, ubrzanju molekulske evolucije. Sve to nije naučna fantastika, već realnost vremena u kome živimo, koje biološko oružje stavlja u arsenale tehnološki najsuperiornijih, ne isključujući mogućnost da u posed istog dođu i terorističke grupe nad kojima niko nema kontrolu. Uostalom, biološki programi razvijani su i tokom Hladnog rata, a i poslednjih godina je pitanje oružja za masovno uništenje, uključujući i biološko, često bilo u fokusu interesovanja i postavljano je kao povod za ofanzivne i nesrazmerne odgovore kao što se dogodilo i Siriji, Iraku, Avganistanu. Biološki agensi mogu se uspešno kombinovati sa konvencionalnim, radiološkim, hemijskim, nuklearnim, što efekte njihovog delovanja čini još razornijim. S druge strane, mikroorganizmi imaju svoje ekološke zakonitosti, oni su stariji i vitalniji oblik života od nas i nastoje da obnove svoj vitalni potencijal pasažom kroz osetljive domaćine. Zato se s vremena na vreme dešavaju ti skokovi barijera vrste pa isti prelaze na ljude koji su, zapravo, zagazili duboko u njihova staništa. Zato dolazi do pojava epidemija i pandemija u prirodi. Naravno, one mogu biti izazvane i veštačkim putem, posebno u današnje vreme. Najveći procenat zaraznih bolesti beleži se u Aziji i Africi, a upravo sa tog područja najveći talas migracija kreće poslednjih godina ka našem prostoru. Sa migracijama se sele i mikroorganizmi, atipični za naše geografsko područje. Klimatske promene takođe doprinose širenju areala rasprostranjenosti raznih zaraznih bolesti. Za hvatanje u koštac sa ovim izazovima potrebna je sinergistička akcija i pristup obaveštajno-bezbednosnog i zdravstvenog sektora, razvoj i jačanje nauke i tehnologije, farmaceutske industrije, stalno unapređenje i testiranje odgovora na krizne situacije, uključujući i informaciono polje koje je takođe jako važno. Informacije i dezinformacije, kao i socijalni inženjering su važna alatka hibridnog rata, posebno danas u virtuelnoj realnosti društvenih mreža gde je informacione tokove teško kontrolisati. I ne samo u virtuelnoj realnosti. Ono što je meni bilo posebno interesantno tokom ove pandemije je činjenica kojom su brzinom objavljivani i naučni radovi, koji su jako brzo nestajali iz baza podataka, kao i reference koje sam pronašla u eminentnim svetskim naučnim časopisima poput Nature o eksperimentima izvođenim ukrštanjem SARS virusa sa njegovim srodnicima iz prirodnog okruženja i efektima takvog ukrštanja na laboratorijske miševe, na primer, koji su vršeni u eminentnim istraživačkim ustanovama širom sveta pre sedam godina.
Da li budućnost pripada hibridnom ratovanju?
Hibridni rat je realnost vremena u kome živimo, a mi drugo vreme nemamo. S druge strane, bolje vreme se ne čeka, već se stvara. Nama, koji se nalazimo na geopolitičkoj i geoekonomskoj raskrsnici puteva, civilizacija, vera i interesa, koji smo kuću sagradili na drumu, u ovom trenutku, više nego ikad, potrebno je mudrosti, znanja, posvećenosti, patriotizma, duhovne i stvaralačke snage kako bismo opstali i po formuli tri D o kojoj smo govorili (duhovnost, državnost, dostojanstvo) obezbedili siguran hod u budućnost koja može da bude ispunjena brojnim iskušenjima za koja se treba pripremiti.
Prof. Ristanović, na promociji srpskog izdanja knjige „Hibridni rat - teorija i praksa“, poznatog ruskog akademika Igora Panarina, čiji ste urednik bili i koje je izazvalo značajnu pažnju javnosti i medija u Srbiji, ali i regionu, istakli ste značaj i ulogu vojnog saniteta. Vi sada, sa aspekta korone, pandemija i aktuelnih bezbednosnih izazova govorite takođe o neophodnosti jačanja vojnog zdravstva.
- Ponosna sam što smo u godini u kojoj su se srela sećanja na važne istorijske događaje koji su odredili sudbinu srpskog naroda, uključujući 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, 20 godina od NATO agresije, 75 godina oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, ali i 175 godina VMA i 180 godina trajanja našeg vojnog saniteta, svima onima koji žele da vide dalje i spoznaju više, predali srpsko izdanje knjige „Hibridni rat - teorija i praksa“ našeg velikog prijatelja i vrhunskog intelektualca Igora Nikolajeviča Panarina, među čijim stranicama se srelo mnogo toga, od teorije do prakse vođenja hibridnih ratova koji, iako terminološki nov pojam, ne predstavljaju samo tekovinu modernog vremena i tehnologija, o čemu svedoče dekriptovana i detaljno analizirana bogata istorijska iskustva, baš kao i strategije, instrumenti i tehnologije njihovog vođenja.
Naš napor da knjigu i stavove profesora Panarina, posvećene hibridnim operacijama prošlosti i budućnosti, približimo stručnjacima iz bezbednosnog sektora, državnog aparata, akademskoj javnosti i najširoj publici u cilju sagledavanja svih pretnji i ugrožavanja bezbednosti naše zemlje kako bi se efikasnije zaštitili i obezbedili dalji prosperitet Republike Srbije u aktuelnom bezbednosnom okruženju bio bi uzaludan da u tome od samog početka general Talijan, srpski ratnik i profesor, i ja, nismo imali bezrezervnu podršku ministra odbrane Republike Srbije gospodina Aleksandra Vulina, kao i Kluba generala i admirala Srbije, medija, istinskih intelektualaca i nacionalnih pregalaca koji su bili sa nama i uz nas.
Ono što želim posebno da istaknem, a vi ste odlično primetili, to je uloga našeg vojnog saniteta u tom ratnom periodu, kao uostalom u svim teškim i kriznim vremenima, što nas obavezuje da ga jačamo i čuvamo. Pripadnici VMA i našeg saniteta doživeli su, zajedno sa svojim narodom, susret sa demonima rata, smrti, bolesti i razaranja i reagovali su promptno, racionalno i efikasno, bez ikakvih moralnih dvoumljenja, na terenu, na prvoj liniji fronta, ali i u samoj VMA, gde i pod bombama nije prestajao čak ni naučnoistraživački rad. To vreme se sa aspekta našeg vojnog saniteta u profesionalnom, moralnom i patriotskom smislu može označiti herojskim, veličanstvenim i dostojanstvenim. A heroizam je pre svega psihološka i duhovna, pa tek onda fizička kategorija.
Našem narodu je sudbina namenila napornu večitu bitku za pobedu dobra, za slobodu, koja se, kako kaže Čomski, ne završava tako brzo, a pripadnici vojnog saniteta će uvek biti uz svoj narod, dok će nam dela i rezultati naših prethodnika i njihov pobedonosni hod pomagati da uvek pronalazimo izlaz.
„Medici.com“
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
