Intevju sa dr Branislavom D. Oluićem
Transplantacijom u novi život
Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić
Foto: Momir-Moša Marušić
Koliko nam je poznato, pre više od 10 godina, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i RTS pokrenuli su kampanju o značaju darivanja organa nazvanu „Produži život“.
Ovoj temi posvećeni su sati i sati programa ne samo na RTS-u, već i u drugim elektronskim i pisanim medijima, prenošena su iskustva lekara, pacijenata koji čekaju i onih koji su počeli nove živote pa je sve to doprinelo da Srbija, ipak, više nije na samom dnu Evropske lestvice po broju transplantacija.
U Kliničkom centru Srbije, odnosno Urgentnom centru KCS, program eksplantacije i transplantacije organa je u kontinuitetu zaživeo od 2013. godine.
Formirani su kompletni timovi sastavljeni od vrhunskih stručnjaka koji su bukvalno 24 sata i svih 365 dana u godini u pripravnosti za transplantaciju srca, jetre, bubrega i rožnjača.
Ovi timovi su, u međuvremenu, izuzetno uspešno izveli veliki broj eksplantacija i transplantacija čime su ne samo spasili i produžili živote velikom broju pacijenata kojima je to bila jedina šansa za izlečenje, već i povećali njihov kvalitet života, tako da su postali i radno sposobni.
Sa dr Branislavom Oluićem, šefom tima za transplantaciju jetre, mladim ali iskusnim hirurgom, doktorom nauka, asistentom na Katedri hirurgije koji se stručno usavršavao i u inostranstvu, razgovor vodi, ekskluzivno za časopis „Medici.com“, Radenko-Rade Karalić.
Posle duže pauze u KCS se ponovo vrše transplanatacije organa. Da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?
Transplantacioni program u KCS u Urgentnom centru počeo je da se sprovodi još od 2013. godine.
Kontinuinuiranom edukacijom stručnjaka iz oblasti transplantacione medicine, poboljšanjem zakonske regulative, podizanjem svesti ljudi te povećanjem broja donora, postignuta je optimalna usklađenost timova iz donorskog i transplantacionog programa. Ta usklađenost nam i omogućava da postižemo dobre rezultate uz zanemarljiv broj komplikacija.
Koje organe i tkiva je moguće transplantirati u Srbiji?
U Srbiji se za sada mogu transplantirati srce, jetra, bubrezi i rožnjače.
Nadam se da će transplantacija pankreasa uskoro zaživeti i u Srbiji.
Da li postoji razlika u odnosu na mogućnosti u Evropi i svetu?
Razlike svakako postoje, no one koje se možda i najviše osećaju odnose se, pre svega, na donorski program. Zbog visoke svesti o značaju darivanja organa (Španija, Hrvatska...) pojedine Evropske zemlje imaju veoma dugu i plodnu tradiciju iz oblasti transplantacione medicine te generacije lekara koje su edukovane u tom pravcu. Svakako, ne treba zaboraviti i veliku podršku Ministarstva zdravlja u pogledu pogodne legislative.
Koliko u KCS ima timova za transplantaciju? Koliko je transplantacija obavljeno do sada i kojih organa?
KCS ima timove za eksplantaciju i transplantaciju jetre srca i bubrega kao i transplantaciju rožnjače. Do sada je obavljeno 40 transplantacija jetre u Urgentnom centru KCS, od 2013. godine kada je program počeo sa radom.
Sastav timova, stručnost, iskustvo, vrhunski nivo, a, koliko znamo, najveći problem predstavlja nedostatak organa?
Kada su timovi u pitanju, radi optimalne efikasnosti, izvršena je podela na donorske timove, kojima pripada medicinsko osoblje koje vodi brigu o donoru od momenta nastupanja moždane smrti, kako bi se organi maksimalno sačuvali, a sa telom umrlog postupalo sa najvišim dostojanstvom, i transplantacione timove, koji neposredno obavljaju proceduru implantacije organa. U donorskim, kao i u transplantacionim timovima nalaze se od hirurga, medicinskih sestara, anesteziologa, preko ostalih specijalnosti u zavisnosti od potreba, s obzirom na to da je svaki slučaj jedinstven, a pristup krajnje individualan. Naši lekari iskazuju veliki entuzijazam kada je profesionalno usavršavanje u pitanju i danas možemo reći da raspolažemo vrhunskim stručnjacima iz oblasti transplantacione medicine. Naravno, takvih ljudi uvek manjka i nephodno je prepoznati vizionare i među mlađim lekarima i podstaći njihovu glad za znanjem i dostizanjem novih ciljeva... a kod nas, potrebno je dostići još mnogo toga. Kada govorimo o donorima, nikako ne treba zaboraviti ulogu transplantacionih koordinatora, koji su odgovorni kako za pristup i razgovor s porodicom, tako i za međusobnu usklađenost pomenutih timova.
Da li će po Vašem mišljenju nedavno usvojeni novi zakon doprineti rešavanju ovog problema i na čemu još treba da se radi kako bi se podigla svest o donorstvu?
Novousvojeni Zakon o presađivanju ljudskih organa u svrhu lečenja donosi brojne novine. Radi se o pravnom aktu koji je, pre svega, u potpunosti usklađen sa evropskim regulativama, te nam kao takav donosi toliko potrebnu standardizaciju u izvođenju procedura iz transplantacione medicine. S druge strane, tzv. pretpostavljena saglasnost koja je izazvala puno polemike u javnosti ovih dana, nikako ne sme biti shvaćena kao nekakvo nasilje nad slobodnom voljom, već kao prečica koja nam na izvestan način skraćuje put do pristanka porodice koja će i u ovom kao i u ranijim slučajevima donositi konačnu odluku. Neophodno je da svi mi koji učestvujemo u transplantacionom programu svojim predanim radom, entuzijazmom i dobrim rezultatima vratimo veru ljudima u zdravstveni sistem. Neophodno je u fokus staviti ljude koji time što su dobili novi organ, nisu samo dobili bitku za puko preživljavanje, već su doživeli potpunu psiho-fizičku socijalnu rehabilitaciju.
Apelujemo i na zdrav razum i altruizam naših medija da sagledaju sve aspekte ove problematike i da konačno priznaju i u epicentar pažnje stave dobre rezultate ovakvih procedura i svetle sudbine izlečenih ljudi te kako zarad senzacionalizma ne bi poljuljali ionako krhko poverenje naših ljudi.
Uloga religije - crkve i medija u podizanju svesti donorstva i akciji koja je pre nekoliko godina pokrenuta pod nazivom „Produži život“?
Smatram lično, da je uloga crkve velika, a njena podrška esencijalna za nastavak puta kojim smo krenuli. Nas narod jeste human, ali dokle god crkva ima ambivalentan i neodređen stav prema transplantaciji kao metodi lečenja, ljudima se nameću brojna moralna pitanja i dileme kada je darivanje organa umrlih u svrhu lečenja u pitanju.
Kampanja „Produzi život“ je realizovana u saradnji Ministarstva zdravlja, tj. Uprave za biomedicinu i RTS. U okviru te promo-akcije potpisivale su se donorske kartice gde su zainteresovani mogli da postave pitanja predstavnicima Ministarstva zdravlja kako bi se nedoumice razjasnile, a čitava procedura demistifikovala. Organizovane su tribine na kojima su govorili stručnjaci iz razlicitih aspekata transplantacije, kao jedne od najsloženijih procedura u savremenoj medicini.
Verujemo da pratite stanje pacijenata posle transplantacije. Da li ste zadovoljni rezultatima, preživljavanjem... njihovim kvalitetom života?
Posao transplantacije nije završen kada se presadi organ, to je jedan multidisciplinaran pristup gde učestvuju na prvom mestu hirurzi, internisti i druge grane medicine, a ti pacijenti se prate s obzirom na dalju primenu imunosupresivne terapije, kao i eventualnih ranih i kasnih komplikacija. Pacijenti dolaze kod nas na redovne kontrole. Trenutno sam zadovoljan sa rezultatima preživljavanja s obzirom na to da se radi o najkomplikovanijoj i najkompleksnijoj hirurškoj proceduri. A što se tiče kvaliteta života tih pacijenata, morate da uzmete u obzir da su oni bili životno ugroženi i da im je transplantacija organa jedina nada za produžetak života, a da se nakon transplantacije vraćaju kao zdrave osobe svojim porodicama, da normalno funkcionišu kao i da su radno sposobni, što predstavlja veliku stvar za njih, njihove porodice, okruženje i za nas koji smo im u tome pomogli.
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
