Intervju: Prof. dr. Arsen Ristić
Kardiološki udžbenik
II izdanje
Povodom jubileja sto godina postojanja Mediciskog fakulteta Beogradskog univerziteta i 150 godina Srpskog lekarskog druuštva MEDICI COM, predstavlja i razgovara sa uspešnim autoritetima, predstavnicima u svetu visko rangirane beogradske škole medicine. Ovoga puta razgovarali smo sa profesorom dr Arsenom Ristićem, prodekanom za posdiplmsku nastavu Medicinskog fakulteta, načelnikom Odalenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju, predsednikom Udruženja za plućnu hipertenziju Srbije… čija je doktorska teza timski pretočena u prvi KARDIOLOKI UDŽBENIK, pre više od decenije a u pripremi je drugo izdanje, koje će biti osavremnjeno i dopunjeno.
Profesore Ristiću, Vaša bogata i veoma sardžajna biografija potvrdjuje da ste još kao student medicine uvek u indeksu imali oceenu deset i da ste kao mladi kardiolog proglašeni za jednog od najboljih kardiologa, što potvrdjuju brojna naučna priznanja, knjige, nagrade i citati u svetskim i našim časopisima...
Medicinski fakultet Beogradskog univerziteta / nedavno smo započeli drugi vek postojanja/, je vodeći na našem Univerzitetu. Što se tiče broja odličnih studenata i u vreme kada sam ja diplomirao, a to je daleka 1993 godina, više od 70% diplomiranih studenata bili su sa srednjom ocenom 10 sa našeg Medicinskog fakulteta, tako da naša škola ima tradiciju odličnih studenata.
To je svakako i rezultat dobro organizovane nastave pogotovo u onim velikim ključnim predmetima po kojima se inače prepoznaju dobre škole da se stavlja fokus na one oblasti koje su najznačajnije za ljude koji će se kasnije baviti bilo bazičnom, eksperimentalnom ili kliničkom medicinom. Veliko i najznačajnije u edukaciji mladih lekara su predmeti koji su tradicionalno odlični u našoj školi kao što su medicinska biohemija, fiziologija, anatomija, patologija, patofiziologija, farmakologija, pa zatim idući ka kliničkim predmetima imamo izvanredne eksperte i predavače, čitav niz decenijama unazad na internoj medicini i na hirurgiji i na pedijatriji kao i na neurologiji…
Tradicija naše škole i činjenica da naši današnji nastavnici, počevši od dekana, dekanskog kolegijuma, pa i rukovodstva na pojedinim katedrama, nastavljaju tradiciju u disciplinama koje su razvijene na našem fakultetu.
Pojedine od tih škola su veoma prepoznate u medjunarodnim okvirima. Ja sam imao sreće i privilegiju da se priključim Beogradskoj kardiološkoj školi koja se nastavila i osavremlenjavala na Kliničkom centru Srbije na osnovama onoga što je počelo na Klinici B, na Klinici A i od formiranja Kliničkog centra. Naši eminentni učitelji, počevši od direktora Instituta kardiovaskularnih bolesti i Kliničkog centra profesora Srećka Nedeljkovića do preko akademika Miodraga Ostojića, akademika Petra Seferovića, su mnogo učinili da mladje kolege dobiju priliku kakvu su i oni kao mladi imali, a to je da uspostave medjunarodnu saradnju, da odu na edukaciju na vrhunske svetske centre, da se uključe u aktivnosti vrhunskih medjunarodnih udruženja, da drže korak sa svetom i da svim odličnim mladim lekarima omoguće i daju šansu da permanentno stiću znanja u svetu..
Ja sam imao priliku da dobijem stipendiju Evropskog udruženja kardiologa i posle toga takođe i stipendiju Svetske kardiološke federacije i da na osnovu toga provedem skoro tri godine na usavšavanju na uglednom i vrhunskom centru u Nemačkoj .
To je bilo neposredno po završetku naše Specijalizacije magisterijuma, i tada vam se otvori jedan dodatni prostor da naučite da radite sa tehnologijama koje u to vreme nisu u našoj zemlji bile dostupne i da nove metode donesete u našu sredinu i da ono što ste naučili tamo, naučite nove kolege ovde. To nije funkcionisalo samo u kardiologiji nego i u svim drugim granama koje imaju tu trdiciju da svoje najbolje djake šalju na dodatnu edukaciju u vrhunske svetske centre. To je izuzetno važno jer našoj školi daje vidljivost, da naši eksperti učestvuju u radu medjunarodnih naučnih sastanaka, konresa, seminara, specijalizacija…
Ja sam trenutno član BORDA odnosno najužeg rukovodstva Udruženja za srčanu insuficijenciju. Moj učitelj akademik Petar Seferović je bio predsednik tog udruženja. Sličnu situaciju imamo u interventnoj kardiologiji, naš direktor akademik Goran Stanković je sada predsednik Evropskog bifukalcionog kluba, što je deo Udruženja interventnih kardiologa. Oni se bave najkomleksnijim oboljenjima krvnih sudova, odnosno srčanih arterija. Imamo i vrlo jaku Aritmološku školu za čiji ugled je zaslužan profesor Miodrag Grujić, sada docent.
Treba pomenuti i docenta Nebojšu Vujović, čija je medjunarodna aktivnost primetna u vrhunskim publikacijama u svetu. Zahvaljujući tome i koleginica Potpora bila je jedna od dva vodeća autora nedavno publikovanih medjunarodnih vodiča za aritmofibrulaciju što je jedna važna vrsta aritmije. Ja sam recimo imao priliku da budem do sada u četiri ta dokumenta koja imaju snagu medjunarodnog propisa, kako se nešto radi u pojedinim oblasima medicine. Ta prilika za medjunarodnu saradnju i da za ono što radite bude vidljivo u svetu, i da to drugi ljudi priznaju, i da uključe u najprestižnije svetske forume je izuzetno veliko priznanje. Pre ovoga mandata u Udruženju za srčanu insuficijenciju sam bio dva mandata u rukovodstvu Eevropske radne grupe za miokardne periferne bolesti. Zahvaljujući tome smo 2018.g. bili domaćini velike Evropske konferencije gde smo imali više od stotinu vrhunskih predacača iz celog sveta. Na toj Koferenciji imali smo više od 700 registrovanih učesnika. To je inače treći put da ova medjupnearodna konferencija koju sve zemlje sveta žele da ugoste bude u Srbij.
Treba se sa ponosom podsetiti 2012.godine, kada smo zahvaljujući inicijativi, zapravo autortetu i ugledu akademika Seferovića, uspešno održali Evropski kongres srčane slabosti sa skoro 4000 učesnika u Beogradu i sa radošću smo prihvatili da isti taj kongres bude održan ponovo u Beogradu za dve godine. Interesovanje za taj kongres svih kardiologa je izuzetno veliki.
Profesore Ristiću, Vaše brojne inovacije i ideje u oblasti kardiologije, po mnogo čemu su orginalne i Vaša naučna dostignuća potvdjena su ne samo u citatima, knjigama, nego ste jedan od vodećih kardiologa koji već više od decenije ima i UDZBENIK iz kadiologije… da ste kojim slućajem, Englez ili Nemac, bili biste, ako ništa drugo, bar kandidat za NOBELA…
Nije to baš tako. Ima u našoj sredini ljudi koji imaju najmanje jednako dobar ili impresivno veći rezultat sličan mome. Ono što je činjenica je da kada se rano uključite u naučno istraživački rad i imate neku vrstu prilike da radite ili razvijete inovacije postojeće metode ili imate svoje originalne ideje ili se uključite u rad tima koji je već kvalitetan i produktivan i doprinesete u odredjenom segmentu nekom većem tematskom medjunarodnom istraživanju, rezltat ne izostaje. Tada je vidljivost tog rezultata i citiranost tih publikacija naravno veća nego ako radite nešto sami u jednom uzanom krugu što je teško da neko prepozna i citira. Mi smo imali priliku da kao tim koji je prilično rano, (negde 1990 tih godina) se uspešno uključio u medjunarodne naučne tokove istraživanja, pre svega za bolesti perikarda, kardiomiopatije, tj primarne bolesti srčanog mišića. Imali smo nekoliko ideja koje su potekle iz naše sredine koje su inovirale znaćajne dijagnostičke procedure. Inovirale su način lečenja bolesnika, čije rezultate i praksu su preuzeli i drugi centri. To nam je omogućilo da uspostavimo vrlo korisnu saradnju iz koje je proizašla osovina Beograd – Marburg – Mejo klinika u Ročesteru. Ta saradnja je doprinela da smo 2011. godine u to vreme publikovali prvi svetski udžbenik koji se odnosi na Interventne procedure u bolesti perikarda. Taj udžbenik se inicijalno bazirao na mojoj doktorskoj disartaciji koja je odbranjena na Univerzitetu u Marburgu i koja je u proširenom izdanju uključivanjem kolega iz Amerike napravila jedaan presek u tom trenutku. Presek se ogleda u primeni interventnih tehnika koje se primenjuju sa obe strane Atlantika a koje su se prilično razlikovale, i danas se razlikuju. Napravili smo jednu seriju od 12 filmova koji su na DVD-u, koji je deo tog udžbenika. Veliki deo tih procedura snimljen je na našoj klinici a deo u Nemačkoj i Americi. To je još uvek jedina knjiga tog tipa koja spaja iskustva različitih centara koji su svaki u svom segmentu postigli neku vrstu kvaliteta i standarda koji na drugim mestima ne postoji. Mi sad spremamo novo dopunjeno izdanje tog udžbenika ali to je još uvek jedina knjiga iz te oblasti koja se odnosi na Interventne procedure u bolestima miokarda i perikarda.
Ugled naše klinike se meri po tome što i kod nas dolaze da uče i specijalizuju kolege iz evropskih zemalja. Ranije je bilo obrnuto, obično smi mi bili ti koji su učili u svetu da bude bolje našim bolesnicima, ali sad smo u nekim oblastima došli dotle da ljudi iz inostranstva dolaze na naše klinike, da uče od nas. Takav isti stav imamo na vaskularnoj hirurgiji koju je do nedavno vodio naš dekan Profesor Lazar Davidović. Imamo isti standard u interventnoj kardiologiji što se tiče kompleksnih intervencija kod akademika Stankovića. Slični standard imamo na neurologiji gde takodje ljudi imaju i tekeko šta da nauče od vrhunskih neurologa. Tu kliniku je godinama vodio akademik dr. Vladimir Kostić sadašnji predsednik SANU. Endokrinologija nam je takodje vrhunska. Nju trenutno vodi naš donedavni dekan akademik Lalić. Naš Medicinski fakultet ima veliki ugled kad su u pitanju profesori i kadrovi iz svih oblasti medicine. To jeste razlog što nas u vrhunske centre i kongrese pozivaju da gostujemo i edukujemo mladje kolege.
Ja sam recimo bio gostujjući predavač u više navrata na simpozijumima koje je u svetu napravila Mejo klinika, uključujući simpozijume u Americi i Parizu. Učestvovao sam i gostovao na preko 110 predavanja na vrhunskim medjunarodnim kongresima, od čega na 24 najveća kongresa koji godišnje okuplja više od 30000 članova udruženja evropskih kardiologa. Predavanje je za našu zemlju važno kao neko svetsko prvenstvo sportske reprezentacije. Svi ti kongresi su prestiž za našu zemlju i za to se svi borimo i trudimo se da sve što smo mi postigli i što su nas naši profesori naučili sada nastave naši mladji lekari. Imamo izvanredan podmladak i trudimo se da to što je nama bilo omogućeno bude u još većoj meri dostupno našim mladjim kolegama.
Vi ste jedan od vodećih kardiologa KCS , koji na prvom mestu zagovara i afirmiše preventivu, što VI i mnoge Vaše kolege smatraju da je zapravo, prventiva najbolja odbrana zdravlja stanovnišva…
Tako je. Na žalost odluke dobro organizovanih zdravstvenih sistema da imaju jake preventivne programe nisu toliko razvijene i u bogatijim zemljama. A u našoj zemlji uglavnom to nije slučaj i mi se kao Udruženje kardiologa Srbije I Udruženje za srčane slabosti i kao predstavnici pojedinih segmenata evropskog udruženja trudimo da to što više popravimo.
Srbija je zemlja sa veoma visokim stepenom rizika kardiovaskularnih bolesti, u samom je vrhu rizičnih zemalja.
To moraju mnogo aktvnije da rade i moje druge kolege. Recimo deo mog ambulantnog izveštaja uvek su preventive. Uprkos godinama koje imam, četri puta mesečno dežuram za bolesnike koji imaju akutni srčani udar i dolaze životno ugrošeni
U situaciji kada vidim da je neko ko je došao, od mlađih ljudi, koji su sa vrlo visokim profilom rizika, pušači, šećeraši, gojazni, sa visokim pritisakom, masnoćama, pa još ako imaju nasledni osnov za te bolesti, onda obavezno savetujem da u toj situaciji bolesnik prihvati ozbiljnost rizika i odnosu prema sopstvenom životu. Ti ljudi što im se tada masnim slovima napiše, najčešće se pridržavaju. Na žalost, ne pridržavaju se svi. Dešava se da ponovo dolaze. Ne mogu da se izbore sa cigaretama, kilažom, da se izbore sa tim da uzimaju nekoliko lekova, na čemu moraju da se radi sve moje kolege i struka u celosti.
Amerikanci su izračunali da je šteta od nepridržavanja od propisnih terapija preko milijardu dolara, tako da mnogo ima prostora za preventivni rad, što podrazumeva da naša mnogobrojna Udruženja, kojih ima više od hiljdu, nažalost još uvek nedovoljno i neorganizovano deluje. Moramo svi zajedno, pogotovo mi eksperti u različitim oblastima se truditi da ljudima približimo i da ukažemo na značaj preventive i odgovornog odnosa prema sopstvenom životu. Imajući u vidu da medicina napreduje i da sve češće imamo priliku da se pojavljuju novi lekovi koji imaju odbrambeni značaj za zdravtvenu zaštitu stanovništva. Ti lekovi pružaju nešto, što pre pet godina nismo mogli ni da sanjamo, nešto što se u žargonu zove vakcina za arterosklerozu, vakcina koju dobijete dva puta godišnje potkožno, slično kao vakcina za COVID i više nemate povišen holesterol. Da bi se to moglo uspešno i masovno primenjivati u našoj populaciji za nekoliko godina bi imali drastično manji broj .ljudi sa infarktom. Naravno, problem je dostupnost cene, problem je naravno i motivacije ljudi da prepoznaju ko ima taj profil visokog rizika a koji se može lako izračunati.
Preventiva u odnosu na COVID…
COVID 19 nam je mnogo toga poremetio, ne samo kod nas nego i u svetu. Kad je u pitanju funkcionisanje Zdravsvenog sistema, mi i dalje imamo osoblje koje se rotira u COVID bolnicama. Lekari koje vodim pod zdravstenom isuficijencijom, tri pa i četiri meseca provedu u COVID bolnicama i to je nešto što je limitiralo lečenje pacijenata svih drugih bolesti. COVID je zapravo doveo do povećanja liste čekanja i lošijeg lečenja. Sa druge strane COVID je učinio da ljudi shvate koliko je važan i značajan zdravstveni sistem.
Zato treba priznati da su odgovorni ljudi na čelu Republike Srbije doprineli unapredjenju zdravstvenog sistema da s ponosom možemo konstatovati da smo krenuli u korak sa svetom (novi klinički centri, nove COVID bolnice, nove bolnice, novi domovi zdravlja, nova oprema za koju nismo mogli ni da sanjamo).
Nedavno su, (tačnije 25. marta 2022.godine), ministri zdravlja RS i Srpske u Beogradu doneli odluku da se izjednače uslovi lečenja između dve države… Kako to komentarišete?
Mislim da je to veoma dobro, nezavisno od toga kako smo administrativno organizovani. Mi smo inače, kao Beogradska kardiološka škola i Medecinski fakultet, decenijama unazad svesrdno pomagali razvoj zdravstvenog Sistema na teritoriji bivše Jugoslavije, pa i u regionu. Lično sam bio u više navrata predavač u Republici Srpskoj , a i kolege iz Srpske su dolazile i završavale poslediplomske studije na specijalizaciji i subbspecijalizaciji u onim oblastima u kojima nemaju uslove u Republici Srpskoj.
Klinički centar u Banja Luci je u medjuvremenu završen i može se svrstati u red najsavrenenijih. Mnogo toga što je pre desetak godina bilo na niskom nivou sada je u RS na mnogo višem nivou počevši od otvaranja interventne kardiologije, razvijanja procedura, kompleksnosti pacijenata koji mogu da se uspešno leče. Saradnja Kliničkih centara je na visokom nivou i uslovi lečenja su kao jedna celina.
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
