Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”
Intervju: Doc. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta
Osnivanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Butut“ prethodilo je osnivanje službi, razvoja mera i institucija preventivne zdravstvene zaštite, odnosno osnivanju stalne epidemiološke komisije (1919. godine) čiji je prvi predsednik bio dr Milan Jovanović - Batut. Potom je osnovan (1924. godine) i Centralni higijenski zavod.
Zgrada, prelepo arhitektonsko zdanje, sazidana je sredstvima iz državnog budžeta 1925. godine, a Rokfelerova donacija je poklonila dva miliona tadašnjih dinara „za uređenje Centralnog epidemiološkog zavoda“ u Beogradu.
Pod današnjim imenom osnovan je 1961. godine i sa ukupno svojih 25 instituta i zavoda za javno zdravlje ima vodeću ulogu u sistemu javnog zdravlja u Republici Srbiji.
Institut ostvaruje i unapređuje stalnu, veoma široku i međunarodnu saradnju tako da je pre 14 godina (2007. godine) postao i član Međunarodnog udruženja nacionalnih instituta za javno zdravlje (IANPHI) kao i Evropskog udruženja za zdravstveni menadžment.
Povoda za razgovor sa direktorkom Instututa doc. dr Vericom Jovanović, posebno u poslednje tri godine od pojave virusa COVID-19 bilo je više, ali zbog prezauzetosti direktorke i drugih objektivnih okolnosti, prvi put danas zvanično razgovaramo ekskluzivno za čitaoce časopisa “Medici.com”, a razgovor vodi Radenko Rade Karalić.
Nije bilo potrebe da direktorku upoznajemo sa našim časopisom, jer ga već godinama redovno prati, smatra ga vrlo kvalitetnim, a što potvrđuje da na njenom radnom stolu, posle više ostalih materijala, nalazi se i nekoliko brojeva našeg časopisa.
U opuštenoj atmosferi, na sva naša pitanja sa lakoćom i u jednom dahu odgovara te stičemo utisak da, i pored mladosti, iza direktorke stoji ne samo znanje i stručnost, već i iskustvo u uspešnom rukovođenju ovom izuzetno značajnom ustanovom za ceo zdravstveni sistem Srbije.
O značaju, ulozi, dosadašnjim rezultatima i planovima Instituta, o svim pitanjima, a posebno obuzdavanju daljeg širenja virusa COVID-19 naša sagovornica, kao vrstan stručnjak i rukovodilac, uverljivo i uz samo njoj svojstven osmeh odgovara.
Dr Jovanović, da li nam možete reći koja je uloga javnog zdravlja u kontroli pandemije i opišite ulogu Instituta „Batut“.
Javno zdravlje podrazumeva ne samo delovanje u okviru zdravstvenog sistema, već i saradnju i povezivanje delatnosti svih sektora u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva Srbije.
Poseban stub očuvanja zdravlja stanovništva u vreme pandemije, bila je i jeste snaga sektora javnog zdravlja.
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” predstavlja ključnu instituciju javnog zdravlja u Republici Srbiji, čija je uloga definisanje metodoloških principa delovanja u oblasti organizacije zdravstvene službe, odnosno socijalne medicine, epidemiologije, mikrobiološke zdravstvene zaštite, higijene i zaštite životne sredine, a u skladu sa zdravstvenom politikom Republike Srbije i ciljevima rada resornog Ministarstva zdravlja.
Institut za javno zdravlje Srbije “Batut” bio je i jeste ustanova od velikog značaja za uvođenje, sprovođenje i nadzor nad epidemijom COVID-19 u Republici Srbiji, a svoje uloge i funkcije sprovodio je i sprovodi visokoprofesionalno, sa inovacijama koje pandemija zahteva, oslanjajući se na preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Evropskog centra za kontrolu bolesti (ECDC) i Centra za kontrolu bolesti (CDC), Evropske komisije (EK) i svih ostalih partnera u cilju zaustavljanja i kontrole širenja SARS-CoV 2 virusa u zajednici. Veliki doprinos u toj kompleksnoj borbi dali su UNDP, UNAIDS, UNICEF kao i druge organizacije u UN, ali i brojne domaće koorporativne organizacije.
Da li nam možete reći koje su se strukturne i sistemske promene desile od početka pandemije COVID-19 u okviru Instituta, na čijem ste čelu od 2016. godine?
Pre svega, došlo je do promene radnog vremena, uvođenja smenskog rada dela zaposlenih, dežurstava u Institutu, uveden je intenzivan terenski rad, bliska saradnja sa ustanovama iz COVID sistema, uvedeni su telefonski brojevi za informisanje građana, kontinuirana edukacija putem zoom platformi između zdravstveih ustanova, nastao je servis javnog zdravlja kao informatička podrška u radu Instituta i drugih zdravstvenih ustanova, otvorena je laboratorija za PCR dijagnostiku SARS-CoV2 virusa i drugo.
Takođe, novina od velikog značaja u brzom odgovoru na COVID-19 u Srbiji, bila je i informatizacija zdravstvenog sistema koja je omogućila brzo dobijanje rezultata kako testiranja na SARS-CoV 2, tako i potvrde o obavljenoj vakcinaciji protiv COVID-a.
Zahvaljujući primeni najsavremenijih softvera, delovanju kako Kancelarije za IT i elektronsku upravu, Vlade Republike Srbije, tako i Instituta “Batut”, svi građani koji se testiraju ili vakcinišu kod nas veoma lako dobijaju međunarodno priznate digitalne sertifikate koji su postali neophodnost za putovanja i učešće putnika u međunarodnom saobraćaju.
Novina u 2020. godini, koja je obeležila zdravstvenu zaštitu u celini u borbi protiv COVID-19, bila je vakcinacija protiv COVID-19. Novina u Institutu je bila i formiranje punktova za vakcinaciju protiv COVID-19 u Institutu, kao i učestvovanje u vakcinaciji na velikim vakcinalnim punktovima u Beogradu, kada je uspostavljen rad „Sajma“ kao i koordinacija snabdevanja i distribucije vakcina na teritoriji Republike Srbije.
Istakla bih da su osnovna poluga delovanja Instituta “Batut” njegovi kadrovi. Moć Instituta je takođe i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, koju čini ukupno 25 instituta i zavoda. Institut “Batut” nije imao lake zadatke od početka pandemije. ali ih je sa visokim profesionalizmom obavljao. To čini i činiće i nadalje. Odlikovanje predsjednika države Institutu “Batut” za doprinos borbi protiv pandemije dodatno obavezuje i motiviše za rad.
Kao dobitnica nagrade Srpskog lekarskog društva za organizaciju zdravstvene službe u vakcinaciji protiv pandemije COVID-19 u 2021. godini, kako biste prokomentarisali značaj vakcinacije u periodu iza nas?
Veoma sam ponosna na nagradu koju sam dobila. Svaka nagrada dodatno obavezuje, pa bih potvrdila da sam u potpunosti svesna i obaveza i dužnosti i mojih lično i Instituta za javno zdravlje Srbije u daljem radu.
Kao što već znamo, vakcinacija je najvažnija mera za suzbijanje zaraznih bolesti. Kada smo se suočili sa brzinom širenja virusa SARS-CoV 2 na globalnom nivou, svi smo iščekivali trenutak kada će se pojaviti prve vakcine. Predsednik Republike Srbije, Vlada i Ministarstvo zdravlja su prepoznali značaj i potrebu hitne nabavke vakcina protiv COVID-19 koji je tokom 2020. zahvatio celu planetu.
U našoj zemlji je na raspolaganju bilo pet različitih vakcina protiv COVID-19 (Sinopharm, Pfizer, Sputnjik V, Astra Zeneca, Moderna).
Vakcinacija je otpočela od grupa najvišeg stepena prioriteta (korisnici i zaposleni u domovima za stara lica i zdravstveni radnici u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji). Od januara 2021. godine otpočela je masovna vakcinacija svih građana.
U partnerstvu sa eminentnim stručnjacima iz različitih oblasti medicine, Institut „Batut“ je obavio koordinaciju priprema za uspostavljanje vakcinalnih punktova širom Srbije i izradio stručno metodološko uputstvo za sprovođenje preporučene vanredne imunizacije, koju je proglasio ministar zdravlja. Podršku u stručnom radu obezbedio je i od Komisije za imunizaciju u Srbiji - NITAG.
Za kraj bih rekla da težimo većem obuhvatu vakcinacijom što predstavlja veće šanse za što manje komplikacija i smrtnih ishoda od posledica COVID-19.
Prema poslednjim podacima, u Republici Srbiji je do sada vakcinisano više od 57% odraslog stanovništva (primovakcinacija) i oko 32% odraslog stanovništva 18+). Takođe, oko 100 000 lica je primilo do sada četvrtu dozu vakcine.
I još bih da podsetim, da je upravo sada vreme za novu dozu vakcine protiv COVID-19, ali i za dozu vakcine protiv gripa. Preporučujem da se prime istovremeno.
Koji je značaj međunarodne saradnje po ovom pitanju?
Ponosni smo na činjenicu da je naša država bila noseći stub regionalne i međudržavne saradnje po ovom pitanju. Građani Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Republike Severne Makedonije, kasnije i svi strani državljani, bez obzira na status boravka, imali su mogućnost da se vakcinišu pod istim uslovima kao što su se vakcinisali i građani Srbije, odnosno svim vakcinama i na svim vakcinalnim punktovima bez zakazivanja. Spojila nas je potreba za zaustavljanjem pandemije COVID-19 i zaštitom svih nas, bez obzira na pripadnost bilo kojoj naciji ili populaciji.
Upravo su primeri saradnje Vlade Republike Srbije i brojnih vlada različitih zemalja, zatim delegacije Eropske unije, organizacije Svetske banke, UNAIDSa, UNDP-a i drugih jedan od značajnih primera za unapređenje kontrole COVID-19, omogućili brzu razmenu informacija i podataka u vezi sa pandemijom COVID-19.
Članstvo u Kriznom štabu bih takođe istakla kao značajno na državnom nivou kontrole pandemije, jer nam je obezbeđivalo veoma brzi priliv informacija o međudržavnoj saradnji u oblasti primene mera za kontrolu pandemije i druge javnozdravstvene podatke od značaja za kontrolu pandemije.
Koje bolesti predstavljaju najveću pretnju po zdravlje naše populacije i kako možete oceniti zdravlje građana Srbije?
Četvrto nacionalno istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koje je sprovedeno 2019. godine, predstavlja važan izvor informacija o zdravlju stanovništva. Rezultati su pokazali da značajno veći broj žena u Srbiji oboli od hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su povišen krvni pritisak, koronarna bolest srca ili angina pectoris, zatim artroze i sl. Kod muškaraca su značajno češće bili zastupljeni infarkt miokarda i moždani udar. Učestalost svih oboljenja je rasla sa uzrastom. Takođe, prema rezultatima istraživanja možemo reći da visok procenat stanovništva sopstveno zdravlje ocenjuje kao dobro.
Šta nam kao šef Kancelarije za skrining raka Instituta “Batut” možete reći o stanju u našoj zemlji kada su u pitanju maligne bolesti?
Karcinom dojke je najčešći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena u Srbiji. U proseku svake godine se registrovalo 4.490 novoobolelih žena, a umrle 1.723 žene od ove vrste malignog tumora u periodu od četiri godine, odnosno od 2016. do 2020. godine. Među muškarcima maligni tumori pluća i bronhija su najučestalija maligna lokalizacija u obolevanju i u umiranju. U 2020. godini kolorektalni karcinom je bio drugi po učestalosti maligni tumor kod muškaraca, sa 3.025 registrovanih novoobolelih muškaraca, a treći po učestalosti u morbiditetu kod žena, nakon karcinoma dojke su karcinom pluća sa 2.034 novoobolele žene.
Organizovani skrining u Republici Srbiji i njegov značaj?
Organizovani skrining predstavlja organizovano, masovno pozivanje ciljne populacije na testiranje, praćeno kontrolom kvaliteta i izveštavanjem. U Republici Srbiji je decembra 2012. godine započelo sprovođenje organizovanog skrininga karcinoma dojke, grlića materice i kolorektalnog karcinoma. Skrining programi za prevenciju raka u Srbiji imaju za cilj maksimalno smanjenje obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji. Spasavanje života građana, smanjenje nejednakosti u zdravlju i unapređenje zdravlja nacije pružanjem skrining programa jeste građenje poverenja u zajednici kojoj pripadamo. Nažalost, rezultati istraživanja iz 2019. godine nam ukazuju na činjenicu da je samo 34,6% žena starosne dobi od 50 do 69 godina obavilo mamografski pregled dojki tokom života. Devedeset odsto žena kojima je dijagnostikovan rak grlića materice nije išlo na redovne ginekološke preglede. Preventivni pregled, odnosno testiranje na okultno krvarenje u stolici u poslednje tri godine obavilo je samo 10,9% stanovništva starosne grupe 50-74 godine.
Koju poruku biste preneli građanima, vezanu za preventivne preglede?
Skrining programi za prevenciju raka u Srbiji su organizovane aktivnosti, koje jednostavnim testovima u zdravstvenim ustanovama utvrđuju postojanje rizika od maligne bolesti kod pregledanih lica, Obaveza je da podsetimo građane i sve nas da su skrining pregledi za maligne bolesti namenjeni zdravim licima, a da ukoliko se primeti bilo koja promena u smislu simptoma ili znakova oboljenja, vreme je tada već za lečenje i treba posetiti lekara u takvim situacijama što hitnije.
Ne treba ići u dom zdravlja samo zbog bolesti iako je to već dugo vremena postalo naš manir.
Podsećam da kada su najučestalije maligne bolesti u pitanju kod žena, a radi se o raku dojke, potrebno je od 50. godine života jednom u dve godine, uraditi mamografiju.
Kada je u pitanju rak grlića materice, podsećam na potrebu za pregledom jednom u tri godine primenom PAPA testa, kod žena uzrasta već od 25 godina do 64. godine života. Kada je u pitanju rak grlića materice, može da se dijagnostikuje na vreme, pre nego što se bolest razvije. Reči Ive Andrića mogu biti dobra poruka: “Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.” Otkrijmo rak na vreme.
“Glasnik javnog zdravlja” je kao multidisciplinarni časopis Instituta za javno zdravlje Srbije ponovo ugledao svetlost dana u decembru 2021. godine?
Da, možemo tako reći. Časopis je osnovan davne 1926. godine. Zahvaljujući sopstvenoj štampariji, Centralni higijenski zavod je osnovao svoj stručni časopis „Glasnik Centralnog higijenskog zavoda“ koji je od januara 1926. godine izlazio svakog meseca, a od 1930. godine četiri puta godišnje. Tokom svoje duge istorije, časopis je menjao nazive i imao više puta prekide u izdavanju. Veliko mi je zadovoljstvo što sam deo tima, koji je zaslužan što je časopis ponovo pred vama nakon pauze od trinaest godina. “Glasnik javnog zdravlja” izdaje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i objavljuje se četiri puta godišnje u papirnom i elektronskom obliku. Misija časopisa je nepromenljiva tokom godina, unapređenje istraživanja, politike, prakse i obrazovanja u širokoj oblasti javnog zdravlja kako u Srbiji, tako i na međunarodnom nivou. Upravo zato je važno predstaviti časopis što većem broju čitalaca ne samo lekarima, već i stručnjacima drugih struka i građanima
Po čemu je 2022. godina važna za Institut za javno zdravlje Srbije?
U maju ove godine Institut “Batut” je akreditovan od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao istraživačko-razvojni institut u oblasti medicinskih nauka.
Verujem da ovakav vid prepoznavanja Instituta kao jedne, pre svega, razvojne institucije, otvara mnoga vrata koja u velikoj meri mogu proširiti vidike i otvoriti puteve za nova saznanja i uspehe naših istraživača.
Razvoj programskih aktivnosti Instituta, pored ostalog, ima za cilj da putem regionalne i međunarodne saradnje omogući mladim naučnicima usavršavanje za naučnoistraživački rad.
Koji su izazovi javnog zdravlja u vremenu koje je pred nama?
Preventivni pregledi su jedna od determinanti zdravlja stanovništva i jako su značajni. Više od 1,2 miliona ljudi umire prerano svake godine u zemljama EU, što bi se moglo izbeći boljom politikom prevencije bolesti i efikasnije intervencije zdravstvene zaštite. Neophodno je da se pronađu rešenja za dezinformacije o vakcinama, kao u da se kroz edukaciju stanovništva reše nedoumice i oklevanja u vezi sa vakcinacijom u detinjstvu. Mnogi životi se mogu spasiti udvostručavanjem napora da se spreči način života pun nezdravih navika. Oko 790 000 građana EU prerano umire svake godine od pušenja duvana, konzumiranja alkohola, nezdrave ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti.
Politike za kontrolu duvana i štetne konzumacije alkohola ili za zaustavljanje gojaznosti stoga treba aktivno pratiti.
Promovisanje mentalnog zdravlja i poboljšanje pristupa lečenju za ljude sa lošim mentalnim zdravljem treba da budu prioriteti.
Zdravstvena zaštita treba da se bazira i dalje na stavljanju korisnika zdravstvene zaštite u fokus („patient centered“). Takođe, vreme pred nama, sa ali i bez COVIDA, zahteva dostupnu primarnu zdravstvenu zaštitu koja će menjati metod rada i pratiti više udružene i višestruke bolesti i stanja svojih korisnika istovremeno i koja će dobrim delom biti posvećena preventivnim pregledima u posebnim jedinicama svoje službe. Životni vek stanovništva raste, a sa dužim življenjem očekuju se i udružene hronične bolesti.
U kom pravcu, po vašem mišljenju, treba ubuduće usmeravati delatnosti Instituta?
Imajući u vidu sve ono što smo do sada uradili, smatram da imidž ustanove može biti još više unapređen kroz naučnoistraživačke aktivnosti naših stručnjaka. Inače, Institut za javno zdravlje Srbije je nosilac brojnih istraživanja i učesnik u naučnoistraživačkim studijama i međunarodnim projektima, što otvara široko polje mogućnosti za Institut i zaposlene.
Pored toga, kao krovna ustanova javnog zdravlja u državi, nastojaćemo da jačamo koordinativnu i nadzornu ulogu u mreži javnozdravstvenih ustanova, jer je upravo to ključ dobro organizovanog sistema.
Pandemija zarazne bolesti COVID-19 je podsetila na važnost naših ustanova i delatnosti koju obavljamo, kao i na to koliko je bitno da javno zdravstvo bude sinhronizovano, efikasno, brzo i koordinisano.
Od početka pandemije smo bili i ostali na prvoj liniji fronta, svakodnevno se suočavajući sa teškim izazovima, i danas sa ponosmom mogu da zaključim da smo sa ovim iskustvom i mi kao ustanova, ali i kompletan zdravstveni sistem naše države postali mnogo bolji i spremniji za buduće izazove.
Razgovor vodio Rade - Radenko Karalić
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
