Prof. dr Nebojša Tasić, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Beograd, Predsednik Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH), Predsednik Udruženja centara za prevenciju infarkta i šloga (HISPA)
Postkovid sindrom i kardiovaskularne komplikacije
Apokalipsa 21. veka
Poslednjih 50-tak godina na prvom mestu kao uzrok umiranja stanovništva u svetu su ubedljivo kardiovaskularne bolesti. Već decenijama šlog, infarkt, aritmije i druge bolesti krvnih sudova i srca ubijaju nemilosrdno ne samo stariju populaciju, već sve više i mlade ljude. U Srbiji i drugim zemljama regiona svaka druga smrt je posledica oboljenja kardiovaskularnog sistema. Vrlo često su to naprasne, nagle smrti iako je u njihovoj osnovi najčešće dugotrajna izloženost brojnim faktorima rizika. Iz ovih razloga se hipertenzija i druge kardiovaskularne bolesti nazivaju tihim ubicama.
Ipak, poslednje tri godine zarazne bolesti su na velika vrata osvojile sve segmente naših života i stavile kako u medicinski, tako i u društveni karantin veliki deo svetskog stanovništva.
Virus Covid-19, kao i drugi virusi koji se šire respiratornim i kontaktnim putem, napada nemilosrdno i tiho sve osobe. Za razliku od nekih drugih, ovaj virus je veoma nezgodan i opasan i on napada gotovo celo telo i njegove organe te izaziva brojne i različite simptome tokom i posle infekcije koji mogu biti manje ili više izraženi kod bolesnika. Zdrave osobe sa dobrim imunim sistemom nevezano za godine starosti najčešće imaju blažu kliničku sliku i manji broj kao i težinu komplikacija. Nažalost, osobe sa oštećenim kardiovaskularnim sistemom, bolestima metabolizma, autoimunim i drugim hroničnim oboljenjima su pod posebnim rizikom razvoja teže kliničke slike i smrtnog ishoda. Iako je akcenat u početku bio na Covid-19 infekciju, kao respiratorno oboljenje, danas se zna da je u pitanju sistemsko inflamatorno oboljenje sa posebno opasnim posledicama na srce i krvne sudove. Nažalost, posledice koje ostavlja ovaj virus se razvijaju, danima, nedeljama i mesecima posle akutne infekcije.
Posebno devastirajući efekat je na krvne sudove, srce i mozak pa se ovi bolesnici često žale na „pritisak“ i „probode“ u grudima, lupanje i preskakanje srca, povišen krvni pritisak, vrtoglavice, zaboravnost, trnjenje ruku, nogu sa čestim posledičnim komplikacijama u vidu upale srčane maramice ili srčanog mišića, infarkta i šloga.
Noviji radovi koji su analizirali Covid-19 bolesnike su pokazali da ih je više od petine imalo znake oštećenja srčanog mišića kroz povišenje specifičnih biomarkera srca. Jedan deo bolesnika je imao razvijenu sliku miokarditisa - upale srčanog mišića ili infarkt miokarda.
S druge strane, nekoliko radova je ukazalo na moguću povezanost lekova koji inhibiraju ACE2 enzim (ACE inhbitori i ARB-ovi) i povećane osetljivosti na infekciju Covid-19 virusom. Ovi lekovi se najčešće koriste za lečenje hipertenzije i srčane slabosti kao i posle infarkta miokarda. Treba istaći da su najnoviji radovi ukazali da upravo ovi lekovi mogu imati povoljan i zaštitni efekat kod kardiovaskularnih bolesnika zaraženih ovim virusom. Naime, studije su pokazale da virus Covid-19 značajno aktivira tzv. RAS (renin-angiotenzin-aldosteron) sistem i povećava vrednosti angiotenzina II kod zaraženih osoba. Na ovaj način dolazi do značajnih oštećenja kardiovaskularnog sistema. Primena ovih lekova ima u tom smislu povoljan efekat i štiti ove bolesnike. Postoji jasan stav i preporuka stručnjaka, pa i Evropskog udruženja za kardiologiju da nikako ne treba prekidati terapiju ovim, pa i drugim lekovima za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, osim u pojedinačnim slučajevima kada to preporuče lekari koji leče i prate bolesnike.
Na teritoriji Republike Srbije ustanove poput Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ svakodnevno spasavaju teške bolesnike, ugrožene infarktom miokarda, disekcijom aorte i drugim neophodnim intervencijama. Poslednjih godinu dana u okviru formiranog Centra za prevenciju i edukaciju posebna pažnja je posvećena prevenciji i lečenju kardiovaskularnih komplikacija u sklopu postkovid sindroma kroz brojne preglede i kontrole u našim ambulantama.
Ne smemo zaboraviti da i pored teških i dugotrajnih posledica koje će ova pandemija izazvati kako u zdravstvenom, tako i u svakom drugom smislu, ona ima svoj tok pa i kraj. Nama predstoji dugotrajna borba sa kardiovaskularnim bolestima i faktorima rizika koje ove bolesti izazivaju.
Danas je reč prevencija omiljen deo svakodnevnog vokabulara i odnosi se ne samo na sprečavanje zaražavanja virusom, već i aktivnu borbu protiv faktora rizika za kardiovaskularne bolesti koja može dovesti do zaustavljanja i ove pandemije.
U sklopu dugotrajne i neizvesne borbe protiv kardiovaskularnih bolesti po četvrti put će se održati zajednički kongres Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga – HISPA i HISPABH, Međunarodnog udruženja za vaskularno zdravlje - ISVH u Beogradu i Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” pod nazivom „Uspešna i pravovremena prevencija – jedini put u zdravu budućnost; HISPA -10 godina personalizovane i multidisciplinarne prevencije” u IKVB “Dedinje” koji će se održati od 2. do 4. marta 2023. godine u Hotelu „Hyatt Regency“ u Beogradu.
U jubilarnoj 2023. godini, HISPA slavi 10 godina, a ISVH 15 godina svog postojanja i rada. U ovih 10 godina HISPA program očuvanja zdravlja i sniženja kardiovaskularnog rizika se pozicionirao kao jedan od vodećih stručnih i naučnih svetionika prevencije, dijagnostike i lečenja kardiovaskularnih, ali i drugih oboljenja. HISPA danas ima preko 100 centara, preko 3000 članova i veliki broj zadovoljnih pacijenata. Svetsko udruženje za vaskularno zdravlje i starenje, ISVH je jedno od najznačajnijih udruženja za brigu o vaskularnom zdravlju i starenju, prisutno na pet kontinenata sa velikim brojem međunarodnih eksperata iz ove oblasti.
Teme ovog Simpozijuma će biti:
HISPA program – sveobuhvatna prevencija i očuvanje zdravlja!
HISPA program u Evropi – zajedno smo jači!
Porodični lekar i hispa program – preduslov pravovremene prevencije!
Prevencija i intervencija – lice i naličje očuvanja zdravlja!
Hipertenzija – predvorje povišenog kardiovaskularnog rizika!
Šećerna bolest i metabolički sindrom – fokus na ranoj detekciji i lečenju!
Poremećaj metabolizma masti – početak kraja ili kraj početka!
„Sleep apnea“ – opstruktivni poremećaji disanja tokom spavanja – spavanje i sanjenje kao kardiovaskularni problem!
Šlog! – kontrola atrijalne fibrilacije i hipertenzije – dva jahača apokalipse!
Pušenje, stres i hrana – koncept smanjenja štetnosti kao preduslov sniženja kardiovaskularnog rizika u neadherentnih bolesnika!
Na kraju, najvažnija poruka da moramo paziti na zdravlje u celini, redovno uzimati sve propisane lekove i kontaktirati lekara za savet i pomoć ako je to neophodno!
Usluge prof. dr Nebojše Tasića su već duži niz godina dostupne i u Bijeljini, u ZU Specijalistički centar „Kuća zdravlja“
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
