Intervju: Akademik prof. dr Nebojša M. Lalić, svjetsko ime u dijabetologiji
Preventivni model-djelotvorno rješenje dijabetesa
Tri decenije stručnih i naučnih aktivnosti akademika Lalića ispisuju istoriju borbe protiv šecerne bolesti. Takav rad nedavno je krunisan njegovim imenovanjem za predsjednika Internacionalne federacije za dijabetes (region Evrope). Bili smo u prilici sresti uvaženog akademika Lalića na konferenciji „Dislipidemije i aterosklerotska kardiovaskularna bolest” održanoj od 24.01.–25.01.2023. godine na Medicinskom Fakultetu Univeziteta u Banjoj Luci.
Neka ovo priznanje bude početni povod za razgovor. Otkrijte nam šta ono znači za vas lično, vaše kolege i uopšte zravstveni sistem Srbije i njenog šireg okruženja.
U suštini to je krovna organizacija u dijabetesu. Odnosi se, ne samo, na istraživanja i edukaciju, nego i na položaj pacijenata, njihove navike i pokušaj da se pomogne u lečenju ove vrlo opasne i masovne bolesti na nivou Evropskog regiona. Otuda i tačan naziv ove asocijacije: “Internacionalna federacija za dijabetes-Evropski region. “Obuhvata 77 organizacija iz 46 zemalja. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije tu nisu samo zemlje Evrope, nego one koje su na prelazu između Evrope i Azije kao i zemlje Severne Afrike. Isključivo je njen cilj da sintetiše sve što je do sada otkriveno i primenjeno u praksi u vezi sa dijabetesom. U krajnjoj liniji da se poboljša taj put od prevencije do lečenja. Ta oganizacija je kruna aktivnosti brojnih organizacija u dijabetologiji koje sa različitih aspekata posmatraju ovu bolest. Predstavlja uglednog činioca borbe ali i zdravstvenih sistema. Ja sam predsednik tog evropskog dela koji je kolevka pomenute asocijacije. Osnovana je u Ženevi i koncentričnm se krugovima širila da bi danas obuhvatila sve kontinente. Ali, ovaj evropski deo je ubedljivo najveći po broju organizacija, aktivnosti i inicijativa. Imenovanje za predsednika za mene predstavlja, kako se to u formalnom žargonu kaže, veliku odgovornost. Bio sam šest godina član Upravnog tela pomenute organizacije. Sva ova imenovanja do sada niko nije imao iz Srbije. Jeste da mi je to čast, ali i obaveza. U ovom današnjem turbulentnom vremenu to mesto je vrlo zahtevno. U tom smislu smo još pred kraj predhodnog mandata pokrenuli incijativu koja je pomalo i za nas bila iznenadjenje. To je nova Rezolucja o dijabetesu - strateški dokument koji ukazuje šta je neophodno uraditi da bi se poboljšala prevencija, dijagnostika i lečenje. Taj dokument prvo je usvojen u parlamentu Evropske unije. Naš plan je da on bude primenjen. Hoću da istaknem da su tu postavljeni važni ciljevi prema kojima treba težiti. Primera radi da se udvostruči broj onih koji su oboljeli od šećerne bolesti, a ne znaju to. Automatski nakon toga da se sprovedu mnoge mere dijagnostike i terapije. Nakon ove moje posete Banjaluci, idem u Brisel gde ćemo imati taj pvi sastanak borda kada ćemo utvrditi strateška dokumenta koja će pokušati da odraze sve ovo što sam napred izneo i u vezi s tim šta je moguće uraditi u narednom periodu. Što se tiče Srbije i regiona mislim da je to jedna glasnija i jasnija promocija, obećavajuće šanse i prilike da iznesemo svoje mišljenje i da zajedno sa oganizacijama iz razvijenih zemalja učesvujemo u boljem tretmanu šećerne bolesti. Program je veoma gust i ambiciozan. Videcemo šta ćemo od toga ostvariti.
S obzirom da se oboljeli od šećerne bolesti ubrajaju u rizičnu grupu da li je virus korone podstakao dijabetologe da učine neke inovativne korake u pogledu dijagnosike i terapije.
Indirektno da. Kolege su to shvatile od početka. Mnoga rešenja koja su ranije bila na nivou istraživačkih rešenja dobila su bržu primenu u tretmanu dijabetesa. U prvom redu tu mislim na tehnologiju odnosno digitalizaciju, prenošenje informacija na daljinu o pacijentima. Bila je više zasupljena u našoj struci nego u ostalim. U mnogim zemljama zdravstvene vlasti su sagledale potrebu kao npr. u Srbiji, da se organizuju barem pilot projekti kako bi se deo kontrole oboljelih od dijabetesa mogao izvesti prvo onlajn, dakle bez direktnog dolaska pacijenta. Osim toga veću upotrebu su stekli i uredjaji za kontinuirano merenje šećera u krvi kako bi se dalje mogla dozirati terapija. Bilo je tu i ostalih podataka koji su stekli rutinsku primenu u odnosu na predhodni period.
Vaša saradnja sa relevantnom strukturom u zdravstvenom sistemu Republike srpske nije upitna.To svjedoče vaša kontinuirana učešća u brojnim edukacijama. Ima li na vidiku nekih zajedničkih projekata’?
Postoji naš dugogodišnji dogovor da radimo paralelno u oblasti komplikacija, ali i prevencije tipa dva dijabetesa koja će biti imperativ.To su aktivnosti koje zahtevaju angažovanje celog društva.Teško je bilo izvesti jer se ta bolest nije ozbiljno shvatala kao i ateroskleroza. Međutim, kada se u kovid uslovima, a i posle njih uočilo da se povećava broj oboljelih uprkos fascinantnim tehnološkim dostignućima, da postoje prepreke u njihovoj primeni u svakodnevnom lečenju onda se ustvari konstatovalo da nema vremena za gubljenje i da treba uraditi integrišuće projekte kojima je prevencija kako samog dijabetesa tako i komplikacija izuzetno važna. Tu sigurno možemo naći zajednički prostor.
Kako doći do modela djelotvorne prevencije?
Upravo se nalazimo u periodu konkretizacije boljih definisanja odgovora-šta treba uraditi da bi prevencija bila efikasna? U periodu kovida neke zemlje su se tome posvetile putem nacionalnih preventivnih programa kao npr. SAD. Međutim tu postoji i drugo lice cele te priče. To je da u preventivnim aktivnostima na zdravstvenom sistemu leži samo 15 % uspeha, a ostalo je na organizaciji društva, države. Dobar je primer Danska, efikasne prevencije gde je pojava dijabetesa u populaciji svega 4 procenta za razlku od Srbije gde je 9 odsto. Znači neohodno je angažovanje celog društva po modelima koji su provereni dosadašnjim studijama.
Oblast dijabetologije je bila redovno zastupljena u sadržaju našeg časopisa sa epitetom mozaika medicinskih komunikacija. Ova godina biće jubilarna (20 godina od prvog broja.) To je do sada ukupno 20 knjiga, odštampan kao čvrst uvez šest časopisa na godišnjem nivou, što je bogata arhivska dokumentacija zdravstvenog sistema regiona i šire. Biće nam dragocjen vaš komentar.
Sasvim je siguno da čovek brzo shvati da je časopis Medici.com radjen sa velikim entuzijazmom redakcije i odlučujućom ulogom odgovornog urednika. Mislim da je u časopisu pogođena objektivna informativnost o svim relevantim događajima u uporednim zdravstvenim sistemima. S druge strane, pomalo je, za naše prilike začuđujući kvalitet štampe. Čestitam vam na tome jer se to ne sreće često. Danas se uglavnom štampaju časopisi koji nisu isključivo naučni ili popularni. Međutim, retkost je u medijskom prostoru ispratiti pojavu časopisa kao što je Medici.com koji ima hroničarski karakter dešavanja u oblasti zdravstva. To je vredno pohvale i za svako je čestitanje, kao i želje u ime svih zdravstvenih radnika da nastavite to dugo da radite.
Medici.com
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
