UKC Srbije u Beogradu
Devedeset godina Klinike za grudnu hirurgiju
1933-2023.
Klinika za grudnu hirurgiju osnovana je u prošlom veku, davne 1933. godine. Od 1933. godine bila je stacionirana u zgradi Instituta za TBC, potom Klinike za pulmologiju i danas je u novoj zgradi UKCS. Jedna je od najznačajnijih medicinskih institucija u Srbiji i regionu.
Prve grudnohirurške intervencije rađene su u zgradi današnje Klinike za pulmologiju koja je sazidana 1932. godine, kao bolnica za grudobolne, i bila je deo Opšte državne bolnice u Beogradu. To je bila lepa i prostrana zgrada, sa svih strana okružena terasama. Imala je 145 kreveta i tri odeljenja, grudno interno, grudno hirurško i grudno dečje odeljenje. Doktor Bogdan Kosanović (1892-1964) imenovan je za šefa odseka 1933. a od 1935. godine je šef novoosnovanog Odeljenja za grudnu hirurgiju pri Opštoj državnoj bolnici.To je prvo odeljenje za grudnu hirurgiju u Srbiji. Uspešne torakoplastike 1935.godine izvode doktor Kosanović i njegovi saradnici. Počele su da se rade opširne torakoplastike i to su, kako piše dr Kosanović, prvi slučajevi uspešno operisanih i izlečenih bolesnika u Beogradu. S pravom se može reći da je profesor Bogdan Kosanović otac grudne hirurgije u Srbiji. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti profesor Kosanović postao je 1963. godine
Posle završetka Drugog svjetskog rata, za direktora Grudne klinike postavljen je profesor dr Jevrem Nedeljković (1888-1977) a za šefa Hirurškog odeljenja doktor Milić Grujić (1905-1995). Stvaraju se uslovi za organizovaniji rad. Uporedo sa osnivanjem novih ftizioloških ustanova i sada “Ftiziološkom klinikom”, kao centralnom ustanovom, hirurški postupci u lečenju plućne tuberkuloze postaju rutinski. Već 1948. godine dr Grujić objavljuje monografiju “Hirurško lečenje plućne tuberkuloze” u kojoj prikazuje rezultate izvedenih pneumoliza (ekstrapleuralni pneumotoraks) i torakoplastika. Pored ovih i drugih torakohirurških postupaka znatno se unapređuju dijagnostički postupci (bronhološki, spirometrijski) i tako stvara osnova za savremenije hirurško lečenje plućnih bolesti. Doktor Grujić je u svom timu grudno-hirurške klinike imao doktore: Igora Čabaka, Maneta Budisavljevića, Nikolu Ivkovića i kratko vreme doktore na specijalizaciji Dragomira Žunića i Miomira Petkovića.
Dolaskom docenta Milića Grujića na čelo Instituta za plućne bolesti NR Srbije 1952. godine, otvara se mesto šefa Hirurškog odeljenja na koje biva postavljen doktor Manojlo Budisavljević (1919-1991). Doktor Budisavljević radi na Ftiziološkoj klinici od 1950. godine. Prve resekcije pluća se izvode 1953. godine uz stručnu pomoć koju su im pružili profesori Voja Stojanovic, Ivo Popović Đani, Ljubomir Rašović i anesteziolog doktor Sever Kovačev. Već od 1956/1957. godine počeli su samostalno da rade resekcije pluća (lobektomije, pulmektomije i pleuropulmektomije) kako kod bolesnika sa tuberkulozom, tako i kod bolesnika sa drugim plućnim bolestima, ehinokokozom, apscesima pluća, tumorima bronha i medijastinuma, bronhiektazije i drugo. U rad odeljenja, postepeno se uvode svi savremeni hirurški i dijagnostički postupci, vezani za patologiju pluća. Prvih godina po osnivanju još se radi poneka torakoplastika i ekstrapleuralna pneumonoliza. Izvađene su skoro sve tzv. “plombe, često se izvode i mnoge “dekortikacije”. Razvoj savremene grudne hirurgije započinje u Institutu prvim uspešno učinjenim resekcijama pluća, u početku zbog tuberkuloze, a kasnije i tumora pluća. Stvara se “hirurška škola”, sposobna da nastavi i dalje razvija hiruršku službu. Medicinski tim profesora Budisavljevića činili su hirurzi: Igor Čabak, Jelena Đukić, Miša Vujošević, Slavica Malenić, Đorđe Siber, Anastas Nikolić, Ljubomir Rimsa i anesteziolog Radmila Mladenović. Relativno kratko vreme posle prvih inostranih saopštenja, profesor Budisavljević je 1973. godine uradio prvu parcijalnu resekciju traheje sa terminoterminalnom anastomozom. Izvode se i korekturne i plastične operacije na velikim bronhima “sleeve” resekcije i prve sleeve lobektomije u ondašnjoj Jugoslaviji.Tokom narednih 12 godina doktor Budisavljević sa svojim timom je uradio preko 70 resekcija traheje sa termino-terminalnom anastomozom, dve resekcije centralne karine i devet implantacija Nevill-ove trahealne proteze. Početkom osamdesetih godina profesori Budisavljević i Lotina uradili su i dve resekcije gornje šuplje vene sa implantacijom grafta, uz resekciju pluća sa tumorom. Veliki značaj poklonjen je invazivnoj dijagnostici grudnog koša. Usavršena je rigidna bronhoskopija u opštoj anesteziji u drugoj polovini šeste decenije prošlog veka da bi joj se 1973. godine pridružila i fleksibilna fiberoptička bronhoskopija. Prednja medijastinoskopija po Carlensu rađena je samo dve godine posle uvođenja ove metode u upotrebu u svetu 1965. godine kao prva u tadašnjoj Jugoslaviji, a nešto kasnije i prednja medijastinoskopija po Chamberlain-u. Početkom sedamdesetih godina uvedene su i perkutane aspiracione iglene biopsije promena u grudnom košu po Nordenstrem-u. Nabavka posebne opreme omogućila je razvoj angiološke dijagnostike. Posle obuke u Belgiji, početkom sedamdesetih godina, doktor Đorđe Siber rutinski primenjuje kateterizaciju desnog srca i sve kontrastne angiološke metode od angiografije pluća i aortografije do selektivne kateterizacije bronhijalnih arterija. Profesor Mane Budisavljević smatra se rodonačelnikom moderne grudne hirurugije u Srbiji.
Po odlasku profesora Budisavljevića u penziju na čelo grudne hirurgije dolazi prva žena profesorka Slavica Malenić (1927-2002) koja na ovom mestu ostaje osam godina. Profesorka Malenić asortimanu torakohirurših mogućnosti tima pridodaje sleeve pneumonektomije, usavršava perkutane biopsije pod ultrazvučnim vođenjem i uvodi postoperativnu hemoterapiju. Posebno je bila važna njena spretnost i obuka osoblja u interventnim bronhološkim procedurama kod male dece, a često je i sama vodila anesteziju u toku operacija ili nekih intervencija. Profesorka Slavica Malenić, svojom stručnošću i radnom energijom, bila je uzor i utirala put sledećim generacijama žena u grudnoj hirurgiji. U Srbiji danas na 15 hirurga muškaraca dolazi jedna žena hirurg. Na Klinici za grudnu hirurgiju taj procenat je znatno veći jer su u svakoj generaciji bile jedna ili dve doktorke. Danas na našoj klinici su četiri žene grudni hirurzi.
Od 1992. godine grudnu hirurgiju vode docenti Dragan Mandarić (1946-2021) i Radoslav Jaković (1949-2014). Mladi hirurški tim Klinike za grudnu hirurgiju, predvođen docentima Mandarićem i Jakovićem, prikazuju na mnogim domaćim i internacionalnim skupovima rezultate hirurskog lečenja, prevashodno karcinoma pluća.
Tokom prvih deset godina (1992-2002) broj torakohirurških zahvata povećan je za 60%, a učešće karcinoma bronha raste sa 50% na preko 80% svih operativnih zahvata. Pomerene su granice operabilnosti tumora sa 20% na 35%. Proširene i intraperikardne pneumonektomije postale su standard u hirurškom lečenju odmaklog karcinoma bronha. Rade se sleeve resekcije plućnih arterija, resekcije centralne karine sa implantacijom levog glavnog bronha u intermedijarni. Broj sleeve pneumonektomija dostigao je 70, a sleeve lobektomija preko 200. Resecirani su vena cava, arteria subclavia uz interpoziciju graftova. Kombinuju se resekcije pluća sa resekcijama jednjaka.
Za direktora Centra za grudnu hirurgiju doktor Mandarić postavljen je 1996. godine. Bio je i pravi pionir u pulmološkoj invazivnoj dijagnostici. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka počeo je da radi i invazivne terapijske bronhološke procedure (brahiterapija, endoluminalna tumorektomija). Profesor Mandarić je započeo ozbiljnu organizaciju multidisciplinarne saradnje stručnjaka različitih specijalnosti, prevashodno radiologa, onkologa, kardiologa i fizijatara.
Institut za plućne bolesti KCS se od 2010. godine razdvaja na Kliniku za grudnu hirurgiju i Kliniku za pulmologiju. Poslednji direktor Instituta, a prvi direktor novoosnovane Klinike za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije bio je profesor Radoslav Jaković (1949-2014) Profesor Jaković je sa svojim saradnicima napisao i tri kapitalna dela: “Grudna hirurgija - tumori pluća - dijagnostika i hirurško lečenje” 2000. godine, a 2004. “Grudnu hirurgiju“. Posthumno mu je 2018. godine objavljena knjiga “Tretman malignih tumora pluća i pleure – stavovi i dileme”. Profesor Jaković je prepoznavao važnost novih dijagnostičkih i terapijskih metoda. Zaslužan je za uvođenje video-asistirane torakoskopske hirurgije i ultrazvučne dijagnostike u grudnoj hirurgiji u saradnji sa radiologom doktorkom Ružom Stević od 1997. godine.
Profesor Dragan Subotić vodi Kliniku za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije od 2013-2016.godine. U periodu kada je profesor Subotić bio na čelu grudne hirurgije 2015. godine urađen je najveći broj operacija od osnivanja klinike, preko 700. Profesor Subotić je uspostavio saradnju sa prof. Hirtgenom iz Koblenza, u edukaciji za standardne VATS resekcije. Posle edukacije dr Baščarevića i dr Moskovljevića u Koblenzu i boravka prof. Hirtgena u Klinici, prvu VATS resekciju su uradili prof. Subotić i prof. Hirtgen, 2016. godine, a prvu samostalnu VATS lobektomiju je uradio tim na čelu sa dr Baščarevićem i dr Moskovljevićem 2017. godine. Svojim angažovanjem u Evropskom respiratornom i Evropskom torakalnom udruženju profesor Subotić bio je promoter srpske grudne hirurgije na međunarodnim skupovima. Urednik je Evropske monografije o hirurškom lečenju infekcija pluća i pleure, a autor je i više poglavlja u međunarodnim monografijama i udžbenicima.
Od 2016. godine profesorka Maja Ercegovac je direktor Klinike za grudnu hirurgiju. U rukovodećem timu Klinike su još i pomoćnici docent Milan Savić i Ass. dr Slaviša Baščarević. U toku njenog rukovodećeg mandata počela je da se održava škola hirurgije velikih disajnih puteva, uz rešavanje složenih postproceduralnih komplikacija (postintubacione stenoze traheje i trahe-ezofagealne fistule). Uspostavljena je i intenzivnija saradnja sa Urgentnim centrum i poboljšano hirurško rešavanje kompleksnih povreda grudnog koša. Proširuje se saradnja sa svetskim centrima za VATS i transplantacije pluća. Zahvaljući saradnji sa prof. Klepetkom i prof. Langom, na šestomesečnom fellowship-u u oblasti transplantacie pluća u AKH u Beču 2019-2020. godine boravio je dr Slaviša Baščarević. Docent Savić je 2019. godine bio na internacionalnom VATS kursu na Univerzitetu Tongi u Kini, kod dr Diega Gonzaleza Rivasa, koji je održao i masterclass na Klinici. Doktor Marko Kostić je kao stipendista francuske vlade proveo godinu dana (2019) u Univerzitetskom centru u Ruanu.
Dalji razvoj minimalno invazivne hirurgije i edukacija svih lekara je postignuta izuzetnom saradnjom sa KC Ljubljana i dr Tomažom Štupnikom.
Urađene su administrativne, tehničke pripreme i edukativne pripreme za početak transplantacije pluća. Klinika za grudnu hirurgiju za vreme pandemije Covid -19 nastavila je svoj rad u smanjenom obimu i u novim, otežanim epidemiološkim uslovima.
Na Klinici za grudnu hirurgiju danas se obavljaju sve savremene grudno-hirurške operacije, sa izuzetkom transplantacije pluća. Godišnje se obavi preko 600 velikih torakohirurških zahvata i oko 1000 manjih dijagnostičkih i terapijskih intervencija.
Od marta 2022. godine, Klinika za grudnu hirurgiju se preseljava iz stare zgrade u novi moderan objekat Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i smešta se na 11. sprat. Tako se prvi put fizički razdvajaju pulmolozi i grudni hirurzi, čija je neposredna saradnja trajala od 1933. godine do danas.
Pripremila: Prim. dr Nada Vasić
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
