Сећање на великог истраживача у граду на Дунаву, Новом Саду
Посвећено Лују Пастеру, Пастеровом заводу и Музеју медицине
Прошла су два века од рођења Луја Пастера (1822–1895). Задужио је човечанство својим открићима толико да се целокупна медицина дели на ону пре Пастера и после. Иако није био лекар, откривао је највеће тајне света невидљивих организама који су узимали велики данак у смртности човечанства. Зато га с правом називају његовим спасиоцем.
Овом приликом желимо да обележимо два века од рођења Луја Пастера и век од оснивања Пастеровог завода у Новом Саду. У његовој непосредној близини становао је њен први директор др Адолф Хемпт, Белгијанац, који је направио Хемптову вакцину, чувену у свету. У тој дрвеној бараци отворен је Музеј медицине о којем смо раније писали.
Др Драго Његован као директор Музеја Војводине (кога је за Музеј медицине заинтересовао акад. мед. Владимир Јокановић) и проф. др Душан Лалошевић, оснивачи су Депанданса „Пастеровог завода”. Тако је дрвена барака, дата као део ратне одштете после Првог светског рата, постала трајни чувар предмета и сећања на доба када се одвијала борба са злокобним вирусом беснила. Био је потребан велики рад, знање, интуиција и посвећеност да би у борби са вирусом победио човек!
У ту част објављујемо ове прилоге.
Др Славица Жижић Борјaновић, микробиолог
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
