Intervju: doc. dr Marija Zdravković, kardiolog, direktorka KBC “Bežanijska kosa”
Medicina je filozofija
Razgovarao: Marko Radoš
Docent dr Marija Zdravković, direktorka KBC „Bežanijska kosa“, Beograd, spada u veoma cenjene medicinske znalce, zapravo autoritete koju izuzetno cene, poštuju i vole pacijenti, studenti kao i kolege ne samo iz njenog KBC-a, nego i širom Srbije i Republike Srpske. Doktorka Zdravković vrlo često voli da citira Hipokrata i njegova tumačenja. Ona smatra da, kao što to kaže Hipokrat, nema nikakve razlike između filozofije i medicine, jer sve što ima u jednoj ima i u drugoj: nesebičnost, rasuđivanje, razmišljanje, spokojstvo, uzdržavanje kao i znalačko opštenje sa ljudima...
Doktorka Zdravković je zagovornik i veliki pobornik da se medicina mora zasnivati na naučnoj osnovi i da naučna otkrića treba da budu primenjena u praksi u korist zdravlja našeg stanovništva, naglašavajući da u svemu tome presudno znanje ima moral, na čemu se i zasniva njena filozofija medicine. Dokazano je da u svetu u kojem živimo ima mnogo religija, ali samo jedan moral za kojeg Tesla kaže da moral kao i geometrija nemaju množinu dok Sokrat tumači da je znanje glavna podloga morala i da dobar čovek zna šta je dobro pa će i sam biti dobar.
KBC „Bežanijska kosa“ puni sedam decenija svoga postojanja što je i bio jedan od povoda za razgovor.
Dr Marija Zdravković, kada počinje Vaša karijera?
Ja vam se zahvaljujem što ste došli da posetite mene i KBC „Bežanijska kosa“. Ja u ovoj bolnici radim već 25 godina, to mi je ujedno i prvo radno mesto. Došla sam kao student generacije pravo s Medicinskog fakulteta, prvo na staž a onda posle neko vreme sam volontirala. Primljena sam 22. avgusta 2000. godine, velikom i izvanrednom odlukom prof. dr Milovana Bojića, koji je tada bio ministar zdravlja i koji je procenio da Srbiji nedostaju mladi lekari. Tada je primljeno 1000 najboljih lekara s najboljim prosekom.
Mnogi od nas koji su tada primljeni u svojoj lekarskoj karijeri su stekli iskustva i velika znanja, koja su im omogućila da ih znalački i herojski primene u periodu epidemije korone. Sa mnom je primljen i profesor Radmilo Janković, koji je bio glavni i odgovorni za lečenje korone za ceo region Niša i južno od Niša. Primljeni su doktorka Ivana Milošević i profesor Goran Stevanović, koji je direktor Infektivne klinike u Beogradu, dok je doktorka Ivana Milošević zamenica direktora. Primljen je niz izvrsnih lekara koji su stubovi srpskog zdravstva. Mi smo u nekim godinama kada smo dosta naučili i stekli značajna naučna iskustva i cilj nam je da to znanje prenesemo na studente i naše mlađe kolege. Uvek ističemo da je znanje najvažnije i da se ono zapravo mora ponašati kao ljubav, što ga više delimo više ga imamo.
Medicina jeste filozofija, kao i nauka u kojoj nije bitno samo znanje, ono je, zapravo, izuzetno bitno, ali značajnije je da neprekidno obnavljaš i stičeš nova znanja. Nauka u medicini brzo napreduje, ali stalno treba imati na umu da ona bude primenjiva za život, praksu i pacijente i da ono što se otkrije da se primenjuje u vidu preventive i lečenja. Važna je teorija, ali je bitnije šta od teorije implementiramo u praksi i svakodnevnom lečenju.
Dr Zdravković, Vi ste jedna među vodećim junakinjama u pobedi korone, odnosno spasavanju života za vreme pandemije koja je zahvatila ceo svet, za rezultate ste dobili državno priznanje Republike Srbije, priznanje SZO kao i mnogih medicinskih centara iz Evrope?
Danas je tehnologija veoma napredovala i vrlo brzo profesionalne informacije stižu do ljudi koji to prate, više u dijagnostici, ali dosta je napretka i u novim lekovima. Mi imamo sada potpuno druge načine lečenja za srčanu slabost, koronu i druge bolesti. U epidemiji korone smo primenjivali nove lekove koji su spasili živote mnogim našim građanima. Kada je reč o epidemiji COVID 19, KBC „Bežanijska kosa“ je odigrala i danas odigrava veliku ulogu u spasavanju života.
Pregledano je, lečeno i trijažirano preko 61.000 pacijenata za dve godine. To je ogroman broj, posebno su teški ti talasi epidemije, taj početak kada nije bilo vakcine. To su bile najteže forme bolesti i skoro sve je zavisilo od imuniteta pacijenta i njegove reakcije sa pridruženim bolestima. Kada su se pojavili antivirusni lekovi, kojih nije bilo do jula 2020. godine, prvi udar korone lečen je bez antivirusnih lekova. Antivirusni lekovi sprečavaju jedno potpuno neuravnoteženo razmnožavanje virusa, što je više virusnih partikula u telu, veće je oštećenje tela. U prvom naletu epidemije bilo je mnogo negativnih ishoda tog oboljenja. Nažalost, znamo mlade ljude koji su loše prošli. To su ljudi u najboljim godinama između 40-45-te.
U periodu korone nametnula se potreba za drugačijom organizacijom jer su nas proglasili COVID bolnicom, i na osnovu toga sistem organizacije bolnice se kompletno promenio. Trebalo je da imate nekoga ko će razdeliti pakete svaki dan. Činjenica je da smo svaki dan imali preko tri stotine pacijenata, trebalo je da se razdeli 300 paketa, a to radno mesto nije ni postojalo. Bilo je jako teško i naši tehničari i medicinske sestre su se ubrzano osposobili.
Mi smo se svi žrtvovali i u KBC „Bežanijska kosa“, nismo bili svesni rizika i nije bilo nikog ko nije dao maksimum od sebe. Visokoprofesionalna etika i posvećenost kolektivu, zapravo pacijentima, su učinili da smo u pandemiji imali visok uspeh u spasavanju života.
KBC „Bežanijska kosa“ je imala jedan od najvećih odziva za vakcinaciju. Kod nas su dolazili pacijenti koji više nisu imali nikakvo rešenje.
Dok nije izgrađena COVID bolnica u Batajnici, što je bila velika vizija i odgovorni prilaz predsednika Aleksandra Vučića za spasavanje života nacije, KBC „Bežanijska kosa“ je bila na najjačem udaru. Kada se Batajnica završila svima je olakšano jer su dobijeni moderni kapaciteti. Do izgradnje Batajnice, 4. decembra, KBC „Bežanijska kosa“ je bila najopterećenija i jedina ustanova koja je primala najteže pacijente i koja je imala najveći broj kreveta u intenzivnoj nezi.
Treba naglasiti da smo zaista imali bezrezervnu podršku svih struktura u Republici Srbiji. Mnogo nam je značilo što je Vlada Srbije prepoznala značaj ove institucije, a tada je svuda bilo teško i svi smo bili u opasnosti od pandemije. Lekari i sestre su se razbolevali i trebalo je da se nađe zamena, a vi morate da vidite ko će da dođe, da li su zdravi i sposobni. I sama sam prebolela koronu. Nikada nije bila situacija da nismo imali uspešne zamene i reorganizaciju. U KBC-u je sve funkcionisalo, najviše zato što su zdravstveni radnici to doživeli kao svoju patriotsku i humanu misiju.
Jedan naš član kolektiva - Marko Bjelica, koga ćemo se uvek rado sećati je izgubio život u epidemiji. U znak sećanja na njega, u KBC „Bežanijska kosa“ osnovan je Fond „Marko Bjelica“. Marko Bjelica je bio viši medicinski tehničar, imao je izvanredno iskustvo jer je pre toga radio u Nemačkoj dve godine. Kada je počela epidemija sam se javio i odlučio je da se vrati u svoju zemlju da pomogne. To je jedan patriotski gest i vratio se u KBC „Bežanijska kosa“. Bio je predan pacijentima, zapamtili su ga kao čoveka koji se jako trudio da im pomogne. Marko Bjelica je, nažalost, dobio koronu i nije je odmah prepoznao. Svi smo verovali da će uspeti da je prebrodi ali, nažalost, nije. Otišao je, opominjući sve nas koliko je korona opasna i nepredvidiva.
Uspeh u organizaciji spasavanja života od COVIDA-19 bilo je primećeno i u SZO kao i u vodećim centrima u odbrani od pandemija?
Naša organizacija u suzbijanju COVIDA u vidu preventivnih pregleda u novopostavljenim trijažnim šatorima ispred bolnice je bila zapažena. Ono što je bilo jako interesantno Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a uvedeno je prvi put u svetu ovde u KBC „Bežanijska kosa“, bila je trijaža. Naime, pacijent nije ulazio u zgradu da se pregleda, nego je pregledan napolju u trijažnim šatorima. U ovoj inovaciji bezrezervno nam je pomogla Vlada Republike Srbije, odnosno predsednik Aleksdandar Vučić i Vojska Srbije. Vojska nam je dala vojne šatore pod komandom generala Uglješe Jovića koje su postavili ispred KBC-a i opremili našom opremom. Naši doktori i sestre su obavljali trijažu u samim šatorima što je uticalo da značajno smanjimo širenje pandemije COVID-19 tako da dijagnostikovani pacijenti nisu bili mešani sa zdravim ljudima. Svetska zdravstvena organizacija je to ocenila kao preventivno uspešan postupak i značajno iskustvo, prvo u svetu. To je bio povod da naprave specijalnu reportažu u dogovoru sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije.
U to vreme KBC su posetile tri naučnostručne epidemijske ekspedicije: iz Italije, Kine i Rusije. Italijansku ekspediciju su predvodili doktori koji su prvi videli užase korone. To su bili doktori iz regije Veneto u Italiji, regije koja je imala najveću smrtnost. To je čuveni Bergamo i haos koji se tamo desio. Oni su došli da razmene iskustva s nama. Posetili su više ustanova u Srbiji, ali kada su došli u KBC „Bežanijska kosa“ bili su jako zadovoljni. Imali smo jedan izvanredan izveštaj koji je upućen Vladi Srbije i predsedniku Vučiću o tome koliko je ovde dobra organizacija .
Druge dve ekspedicije su bile stručne ekspedicije iz Kine i Rusije.
Delegaciju iz Rusije je predvodio major Valerij Hakimov. To je bio prvi čovek Ruske Federacije za borbu protiv ebole. Ebola je smrtonosnija od korone, ima ogromnu smrtnost. Ona, na sreću, ne postoji na prostorima Evrope, ali pošto je zarazna bolest uvek postoji mogućnost importacije slučaja ebole u bilo koju zemlju. Ona endemski postoji u zonama zapadne Afrike. To je hemoragična groznica jer pacijenti umiru u velikim mukama. Ekspert koji je bio zadužen za kontrolu ebole u Zapadnoj Africi, major Valerij Hakimov je 2020. godine na Veliki četvrtak došao u KBC „Bežanijska kosa“ gde je ocenio da je naš KBC na svetskom nivou.
Kolega Hakimov je naša iskustva prijavio prvo svojoj i mnogim drugim zemljama. Nama je bilo važno da imamo podršku kolega iz inostranstva zato što su to ljudi koji imaju ogromno iskustvo u lečenju zaraznih bolesti. Mi u našoj bolnici nemamo odeljenje zaraznih bolesti, nemamo ni jednog specijalistu zaraznih bolesti . KBC „Bežanijska kosa“ ima tri klinike: Internu, Hirurgiju i Onkologiju. Sve zarazne bolesti su se lečile na Infektivnoj klinici u Beogradu. Te kolege su bile jako opterećene, radili su neprekidno od ujutru do uveče, ali imali su i životna i stručna iskustva.
Mi danas možemo da kažemo da je korona infektivno oboljenje ali nije isključivo zarazno oboljenje. Korona je sistemsko oboljenje, napada srce i krvne sudove, stvara trombozu, stvara ugruške, napada kosti, jetru.
Svet jeste u krizi, ali odbrana zdravlja je najvažnija?
U moderno, ali krizno vreme govorimo o zdravstvenom sistemu kao o strateškom oružju jedne zemlje. Mi smo shvatili da se više ne ratuje klasičnim oružjem već da je najjači potencijal kojim jedna zemlja može da raspolaže logistika zdravstvenog sistema. To je strateški resurs svake zemlje koja želi da bude jaka i da sačuva svoju nezavisnost. Da bismo imali dobru odbranu zdravlja nameće se logistika zdrave ekonomije od čega zavisi izdvajanje novca za zdravlje nacije. Mi smo podigli zdravstvo Srbije na zaista visok nivo što je bio i uspešan odgovor na koronu. To nas i dalje obavezuje da ulažemo u znanje i edukaciju medicinskog osoblja, kao i izgradnju objekata. Srbija ima izvanredne pojedince i velike profesionalce, ali iskristalisalo se mišljenje da je u bilo kom vidu zdravstvenih problema pobedonosna filozofija medicinskog tima. Jako je bitno da osposobljeni zdravstveni timovi budu i u malim mestima i da budu opremljeni najsavremenijom medicinskom opremom.
S tim u vezi prijatno sam bila iznenađena kada su mi kolege u periodu pandemije COVID kad sam gostovala u Banjaluci videla ECMO aparat koji je veoma značajan u spasavanju života kod korone i van nje. Kolega, profesor Predrag Kovačević, direktor dr Vlado Đajić i dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci Ranko Škrbić su mi objasnili i demostrirali ECMO aparat.
Kada sam se vratila iz Banjaluke uveli smo prvi ECMO aparat u Beogradu i koristili smo iskustva naših kolega iz Novog Sada. Ja sam se obratila profesoru Jovanu Matijaševiću iz Sremske Kamenice i docentu dr Dejanu Markoviću iz Kliničkog centra Srbije i oni su nam svojim znanjem i iskustvom naš ECMO aparat stavili u funkciju. ECMO aparat se pokazao da i za najteže pacijente postoji nada, ali da medicina mora da se razvija još više u vidu IT tehnologije i razvoja i primene novih lekova.
Odlazila sam na svetske klinike, između ostalog 2014. godine sam bila kao stipendista da specijalizujem transplantaciju srca u HERC CENTRUM KLINIK LAJPCIG koji je referentni centar cele Nemačke. Kada sam se vratila, imenovana sam za direktora KBC „Bežanijska kosa“. Nadam se da će transplantacija u Srbiji u narednom periodu zaživeti i da ćemo time dati šansu za ponovni život mnogima jer ja lično imam izvanredna iskustva s transplantacijom, s obzirom na to da je moja majka trinaest godina živela s transplantiranim bubregom. Znači, dobila je trinaest godina života, tako da znam koliko znači transplantacija ne samo za pacijenta, nego za celu porodicu. Znači mnogo i za zdravstveni sistem jer su to pacijenti koji nemaju tegobe i ne idu više na dijalizu. Lepota medicine je u tome što nekad i kad mislite da je sve izgubljeno može da se desi – nije izgubljeno.
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
