Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKCS
Intervju: Prof. dr Milan Jovanović
Neposredan povod za razgovor sa rukovodiocem Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju prof. dr Milanom Jovanovićem je je preseljenje klinike posle više decenijskog rada u Zvečanskoj ulici u nove prostorije starog Urgentnog centra.
Profesore Jovanoviću, Vi ste stari saradnik našeg časopisa, faktički od prvog broja na našu molbu ste objavljivali izuzetno stručne tekstove iz oblasti plastične hirurgije, a prvi put danas vodimo razgovor ekskluzivno za časopis „Medici.com“. Istorijat klinike koju vodite je vrlo interesantan.
Za početak, profesore molim Vas da nas u najkraćem informišete o istorijatu vaše renomirane klinike, a o njenom značaju i ugledu imam saznanja da ju je lično otvorio tadašnji predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito.
Dobro ste informisani. Tačno je da je predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito još daleke 1945. godine otvorio prvu kliniku za plastičnu hirurgiju u bivšoj Jugoslaviji u Zvečanskoj ulici a koja je još pre II svetskog rata sagrađena kao: Bolnica za siromašne i postradale trgovce, a koju su sagradili i ostavili kao zadužbinu trgovci Nikola i Evgenije Kiki.
A isto tako, predsednik je, odmah posle II svetskog rata, doveo iz Engleske tada jednog od najpoznatijih svetskih plastičnih hirurga profesora Harolda Gillies-a (a koji je bio jedan od prvih saradnika Winstona Churchill-a) u okviru UNRRA (United Nations Relef and Rehabilitation Administration). Sa njim iz Engleske iu Jugoslaviju i grupa lekara sastavljena od plastičnih hirurga, anesteziologa, stomatologa, instrumentarki, dve sestre na odeljenju i pomoćne sestre u operacionoj sali. Vrlo interesantno je da je sa profesorom Gillisom došao i anesteziolog dr Patrik Šeklton koji je bio prvi koji je uradio endotrahealnu anesteziju u bivšoj Jugoslavji upravo na našoj klinici.
Bolnica je prvo radila kao vojna bolnica, na čelu sa Vinkom Arnerijem, a kasnije prelazi u civilnu bolnicu.
Profesore Jovanoviću, od kada Klinika radi u okviru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije?
Klinika je u okviru Kliničkog centra započela sa radom 1985. godine i ujedno su se stvorili uslovi za formiranje Katedre za plastičnu hirurgiju koja ujedno postaje i naučnonastavna baza u okviru Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo je dalo ogromni stručni i naučni značaj razvoju plastične i rekonstruktivne hirurgije.
Na vašoj klinici je radio i ujedno bio i direktor i čuveni naš svetski priznat hirurg prof. dr Miodrag Karapandžić?
Pored brojnih vrsnih hirurga koji su dali značajan doprinos razvoju ove grane hirurgije u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, neki od njih ostavili značajan trag i na svetskom nivou, kao što je moj učitelj prof. dr Miodrag Karapandžić (1930-2015). On je 1976. godine u časopisu British Journal of Plastic and Reconstructive surgery objavio sopstvenu metodu za rekonstrukciju usana, koja je i danas superiorna i kao takva ušla u sve savremene udžbenike iz oblasti plastične hirurgije. Profesor Karapandžić je najcitiraniji srpski hirurg i njegova metoda se proučava u svim udžbenicima iz plastične hirurgije, a mi se na klinici ponosimo tom činjenicom. Na klinici u njegovo vreme su uvedene najkompleksnije operacije iz oblasti plastične i kraniofacijalne hirurgije koje mi i danas kao njegovi učenici radimo.
Kakva je perspektiva klinike u današnjim uslovima?
Današnja klinika nosi veliku tradiciju kojom se ponosimo i svakodnevno unapređujemo kadrove i opremu. Klinika se sastoji od šest odeljenja. S obzirom na to da je naša klinika republički centar za opekotine, u ovoj službi se pregledaju i zbrinjavaju opekotine 24h dnevno, 365 dana godišnje. Takođe, obavljaju se pregledi pacijenata sa patologijom iz svih domena plastične hirurgije sa teritorije Srbije i zemalja iz regiona.
Tim stručnjaka obučen je za dermoskopske preglede promena na koži uz redovne preglede učestvuje u skriningu i prevenciji malignih tumora kože na svim nivoima. U ambulantama se redovno obavljaju i previjanja i tretmani pacijenata sa hroničnim ranama, a služba obezbeđuje i konsultativne preglede svim klinikama UKCS. Na Klinici je organizovan i Konzilijum za melanom koji radi po protokolu Nacionalnog vodiča za melanom, koji je u skladu sa najsavremenijim Američkim AJCC protokolom.
Na odeljenju za opekotine leče se pacijenti sa najtežim opekotinama iz cele Srbije i zemalja iz regiona. Posedujemo savremenu intenzivnu negu sa svom pratećom opremom. Odeljenje prima pacijente svakog dana, 24h dnevno, tokom cele godine. Osoblje odeljenja čini tim kreativnih lekara i sestara koji, u saradnji sa drugim službama UKCS, omogućava da rehabilitacija i najtežih pacijenata započne odmah po prijemu, kako bi se maksimalno oporavili i što pre vratili u normalne životne tokove.
Na odeljenjima plastika I plastika II leče se pacijenti sa benignim i malignim tumorima kože i mekih tkiva svih regija, kao i onih koji zahvataju koštane strukture. Na Klinici se obavljaju i biopsije limfnog čvora stražara, obeleženog radioaktivnim tehnecijumom, kod pacijenata sa melanomima, kao i kompletno hirurško zbrinjavanje. Pored svežih povreda, obavljaju se rekonstrukcije defekata svih lokalizacija, operišu se i pacijenti sa kompleksnim deformitetima i anomalijama, a zbrinjavaju se i oni sa dekubitusima i ulceracijama različite etiologije. Izvode se mikrohirurške operacije, preventivne mastektomije sa primarnom rekonstrukcijom, kao i sekundarne rekonstrukcije dojke.
Na klinici se od njenog osnivanja pa do danas, obavljaju brojne estetske operacije svih regija tela. Važno je istaći da se estetske operacije ne ograničavaju samo na korekciju spoljašnjeg izgleda, već takođe imaju za cilj poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Kroz individualni pristup i pažljivo planiranje, tim stručnjaka klinike radi sa svakim pacijentom kako bi postigao željene rezultate uz minimalan rizik i maksimalnu sigurnost.
Kakav vam je kapacitet operativnog bloka i da li imate listu čekanja?
Na našoj klinici ne postoji lista čekanja, svi pacijenti budu operisani odmah nakon obavljenih redovnih pregleda i preoperativne pripreme. Listu čekanja smo rešili dobrom organizacijom klinike. Klinika raspolaže sa pet savremeno opremljenih operacionih sala od kojih jedna, sa dva operaciona stola, pripada Dnevnoj bolnici u kojoj se godišnje uradi oko 4000-4800 operacija, a u operacionim salama koje pripadaju odeljenjima oko 2600-4000 godišnje. Ležanje u bolnici je prosečno 2-3 dana (osim pacijenata na odeljenju za opekotine) i ceo akcenat se stavlja na operacioni deo sa ležanjem u bolnici koje je samo neophodno.
Da li na Klinici radite rekonstrukcije dojke?
Naravno, i to je na našoj klinici rutinska operacija. Mi smo pored toga školovali pet specijalista za patologiju karcinoma dojke a koji su završili subspecijalizaciju iz oblasti Onkologije. U narednom periodu planiramo da na našoj klinici radimo kompletnu hirurgiju dojke zajedno sa lečenjem karcinoma i same rekonstrukcije dojke za šta imamo sve uslove kako u kadrovima, tako i u opremi.
Da li radite otklanjanje viška kože nakon mršavljenja i gubitka u težini kod pacijenata koji su radili “sleeve gastrectomy”?
To isto radimo ali, nažalost, čekamo odobrenje Republičkog fonda da tu vrstu operacije stavi na pozitivnu listu i da ta operacija može da se radi o trošku zdravstvenog osiguranja. Inače smo kadrovski i opremom potpuo spremni da obavljamo ovu vrstu operacije.
Hvala Vam, prof. Jovanoviću na izdvojenom vremenu.
Čast mi je bila da sa Vama razgovaram a ujedno čestitam jubilarni 120. broj časopisa “Medici com” kao i 20 godina izlaska po mnogočemu jedinstvenog časopisa ne samo u Srbiji, već i u celom regionu. Želim vam mnogo uspeha i da nastavite tradiciju i proslavite najmanje još 50 godina postojanja.
Razgovor vodio Rade - Radenko Karalić
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
