Sto godina Univerzitetske dečje klinike
Novi vek nova Tiršova
Ja sam bila bolesna i ozdravila sam u Dečjoj klinici. Neka i druga deca koja su bolesna ozdrave u novoj klinici
Reči petogodišnje Zorice Pavlović, kćerke prof. dr Radivoja Pavlovića, upravnika Instituta za farmakologiju, na svečanosti povodom polaganja povelje u temelj buduće Dečje klinike na Vračaru, u nedelju 4. oktobra 1936. godine.
Univerzitetska dečja klinika u Beogradu pod ovim nazivom je osnovana 1924. godine u privatnoj kući u Ulici kneza Miloša u kojoj su bile smeštene dečja ambulanta, laboratorija i biblioteka, ležećih bolesnika nije bilo, a predavanja za studente održavana su u amfiteatrima drugih institucija.
Zgrada u kojoj se danas nalazi Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj ulici izgrađena je 1904. godine na osnovu projekta arhitekte Milana Zlokovića i, prema do tada najvišim evropskim kriterijumima za dječju bolnicu, a po uzoru na jednu parisku dječju bolnicu.
Gradnja je počela 4. oktobra 1936. godine ukazom kralja Petra drugog Karađorđevića i zalaganjem doktora Matije Ambrožiča, koji je 1926. godine postavljen na čelo Univerzitetske dečje klinike i Katedre za pedijatriju na Medicinskom fakultetu u Beogradu, započeo je vijek postojanja te klinike.
Zahvaljujući beogradskom Medicinskom fakultetu koji je pre četiri godine započeo drugi vek postojanja, Dečja klinika u Tiršovoj 10 svojim geslom Zdravlje dece kao zalog za budućnost i u korak s Evropom, je ujedno i najveća afirmacija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Direktori Univerzitetske dečje klinike prema monogafiji UDK /najobimnija, najznačajnija, od izuzetnog istorijkog medicinskog značaja.../ su bili:
Prof. dr Franc Grejer (1924-1925), prof. dr Matija Ambrožić (1926-1941) i (1944-1961), prof. dr Borivoje Tasovac (1943-1944) i (1961-1971), prof. dr Milutin Đaja (1971-1975), prof. dr Nada Čalić Perišić (1975-1979), prof. dr Vitomir Đukić (1979-1981), prof. dr Lazar Stojanović (1981-1983) i (1989-1990), prof. dr Danica Korać (1983-1989), docent dr Dušan Šćepanović (1990-2000), prof. dr Zoran Krstić (2000-2008), docent. dr Milan Đukić (2008-2009), prof. dr Ida Jovanović (2009-2013), docent dr Zoran Radojičić (2013-2018) i profesor dr Siniša Dučić, akutelni direktor od 2018.godine.
U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj leči se preko 15.000 dece godišnje, a obavi se preko 9.000 operacija, realizuje se preko 100.000 bolničkih dana, a izvede preko 70.000 pregleda na pedijatriji i oko 55.000 na hirurgiji.
Povodom veka postojanja Dečje univerzitetske klinike, u Narodnom pozorištu u Beogradu održana je u oktobru 2024. svečanost u prisustvu značajnih ličnosti srpske medicine, privrede kao i najviših političkih predstavnika Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske.
Na svečanosti je istaknuto da je Univerzitetska dečja klinika vodeća klinika za decu u Srbiji i regionu i da po svemu zaslužuje da nastavi da bude vodeća u našem zdavstvu, slijedeći kontuitet i ideju kralja Aleksandra prvog Karađorđevića.
Odlukom Vlade Republike Srbije, započeta je izgradnja nove zgrade klinike TIRŠOVA 2, koja će biti završena i opremljena najsavremenijom opremom do 2026. godine u susret zavšetku i otvaranju EXPO-a 2027. godine.
Ovaj značajan jubilej bio je povod da za časopis MEDICI.COM razgovaramo sa profesorom dr Sinišom Dučićem, direktorom, najodgovornijim i zaslužnim za uspješnost Dečje klinike.
Direktore Dučiću, predstavite nam Univerzitetsku dečju kliniku, instituciju velikog ugleda, povjerenja, značaja i prepoznatljivosti.
Univerzitetska dečja klinika u Beogradu uživa ugled jedne od vodećih ustanova za lečenje dece u Srbiji i regionu. Bavimo se dečjom hirurgijom i pedijatrijom i spadamo u referentni centar za dečju pedijatriju, dečju hirurgiju Republike Srbije, regiona i Evrope. Naša klinika ima sve specijalnosti i sve što ne može da se uradi u manjim centrima, oni šalju u našu kliniku gde mi to uspešno rešavamo.
Treba naglasiti da se bavimo transplantacijom bubrega kod dece, time se u Srbiji niko ne bavi osim naše klinike. Bavimo se hemodijalizom kod dece, zamenom bubrega, odnosno veštačkim bubregom. To takođe ne radi niko u svetu, nego mi.
Odeljenje Kardiologije nam je izvanredno, tu imamo kardiologiju i kardiohirurgiju, znači rade se gotovo sve urođene srčane anomalije u dečjem uzrastu. Imamo jedan visokoosposobljeni stručno-naučni tim koji to obavlja na svetskom nivou. Pored toga, povremeno nam dolazi kolega iz bolnice u Londonu dr Martin Kostolni, koji je vodeći dečji kardiohirurg u Evropi. Operacije koje ne mogu da se urade ovde, koje naši lekari ne izvode, radimo zajedno s njim. To je saradnja koja traje nekoliko godina.
Odeljenje kardiologije je vodeće, rade se interventne procedure. De facto ne postoji nijedna srčana mana koja se ne može uraditi na našoj klinici.
Odjeljenje hematologije takođe uživa veliki ugled?
Moram da naglasim kada je u pitanju hematologija, da dobijamo visoka priznanja od kolega iz Evrope, tu rade visokostručni lekari koji su članovi svetskih bordova za hematološke bolesti, a oni ujedno i kreiraju terapiju. Zajedno s kolegama iz inostranstva primenuju najnovija naučna dostignuća u lečenju malignih bolesti kod dece. To je isto jedno od izvanrednih odeljenja.
Kakva su ostala odjeljenja?
Gotovo u svim odeljenjima rade lekari koji su lideri u svojim oblastima. Moram spomenuti i Odeljenje reumatologije kao i imunologije. To su takođe odeljenja čiji lekari su lideri u svojim oblastima. Oni primenjuju modernu terapiju, ono što se pojavi u Evropi, primenjuje se i kod nas.
Odeljenje dječje hirurgije je u samom vrhu uspješnosti?
U pravu ste. hirurgija nam je vrlo uspešna. Neka ODELJENJA su specifična.
PRVA transplantacija materice u svetu obavljena je u Univrzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu. To je radio međunarodni tim koji je organizovao i predvodio naš profesor dr Miroslav Đorđević. Transplantacija je uspešno obavljena u našoj klinici u oktobru 2020. godine.
Kuriozitet je da se ta 37-šnja gospođa, kojoj je presađena materica od sestre bliznakinje, kasnije porodila i ostvarila se kao majka. To je samo jedan od podviga naše klinike u Tiršovoj 10.
Pored toga, kod nas je urađena transplantacija testisa, to su jednojajčani blizanci i jedan brat iz nekog razloga ostao je bez testisa. Od drugog brata presađen mu je testis i odmah nakon presađivanja tog testisa njemu je uspostavljena endokrina funkcija. To je drugo presađivanje testisa u svetu, tako da i taj uspeh naše klinike treba s ponosom napomenuti jer je naš dr Miroslav Đorđević, zajedno sa timomom, uradio prvu transplantaciju u Srbiji, a samo još jedna je urađena u svetu. U timu prof. Đorđevvića bila su i dva doktora sa Harvarda: dr Branko Bojović i dr Diken Ko. Operacija je obavljena 3. decembra 2019. godine i ušla u anale svetske medicine...
Zatim, Odeljenje ortopedije, koje postoji nekoliko desetina godina, bavi se gotovo svim urođenim anomalijama skeleta kod dece. Tu imamo saradnju s ruskim kolegom doktorom Dmitrijem Popkovim, koji radi u Ilizarov centru u Hurganu. Dr Popkov dolazi kod nas u Beograd, četiri-pet puta godišnje i obavlja najteže operacije, deformiteta ekstremiteta. Dr Popkov sve operacije radi s timom Dečje klinike.
Kakva je saradnja sa našim ekspertima iz dječje medicine?
Najveći broj operacija radimo apsolutno sami. Povremeno, kada su u pitanju neki zahvati koji nisu rutinski i nisu iz domena naše patologije, sarađujemo s kolegama iz drugih institucija, ali to je zaista povremeno.
U okviru međunarodne saradnje da li prednjače ljekari iz Londona?
Tačno, dolazi nam tim iz Londona koji se bavi transplantacijom bubrega, mi u našoj klinici radimo transplantaciju kadavera i živih donatora. S timom doktora iz Londona, koji predvodi doktor Martin Kostolni, uspostavili smo saradnju pre nekoliko godina. Oni rade laparoskopsko odstranjenje bubrega od donora, znači od živih donora , to su uglavnom roditelji davaoci organa i oni to rade laparoskopski. To je manji operativni zahvat za donora, a postoperativni tok je mnogo brži, već za nekoliko dana roditelj može da ide iz bolnice.
Koliko je primjenjiva ta metoda od kada ste direktor?
Jeste, rađene su transplantacije i pre toga, a mi poslednjih godina primenjujemo laparoskopiju.
Naši doktori to rade. Troje naših kolega boravilo je na stručnom usavršavanju u Engleskoj iz oblasti transplantacione hirurgije.
Radimo neonatalnu hirurgiju, operišemo decu od prvog dana rođenja.
Kongresi
Imali smo Svetski kongres iz neonatalne hirurgije.
Imali smo i Evropski kongres 2020. godine. Prošle godine bio je Svetski kongres dečje hirurgije. Imali smo dva sastanka Evropske asocijacije dečjih ortopeda, oba su bila 2023. godine.
Kakav je odnos Ministarstva zdravlja prema našoj najuspješnijoj dječjoj klinici?
Odnos je obostrano izvanredan. Mogao bi biti primer i za odrasle, pogotovo što svi naši opravdani zahtevi, kad je u pitanju zdravlje naše dece i njihova budućnost, bivaju uvek ispunjeni. Sve što smo tražili, bilo opremu ili kadrovsko popunjenje, ministar je odobrio.
Svi vodeći ljekari zdravstva Srbije naglašavaju da je značaj preventive najbolja odbrana zdravlja, što u celosti podržava ministar Zlatibor Lončar, odnos Tiršove?
To i jeste razlog da kod nas skoro da i ne postoji lista čekanja, a i veoma smo aktivni kad je u pitanju dečja preventiva.
Mada dečju preventivu rade lekari domova zdravlja, oni to zapravo rade uz našu stručnu sugestiju i inovativne metode. Pogotovo što postoje bolesti koje se javljaju i koje su česte i zajedno tragamo za njima. To je takozvani skrining, recimo razvojni poremećaj kuka. Svako dete pregleda pedijatar da se vidi da li ima neki nalaz na kukovima, a i šalje se u pedijatrijske ustanove da se vidi da li ima razvojni poremećaj kuka. Jer ako se to na vreme dijagnostikuje onda je lečenje uspešno. Takođe, u pubertetu, zbog naglog rasta dece, javljaju se deformiteti na kičmenom stubu i onda pedijatri i fizijatri domova zdravlja tragaju za tim deformitetima i ako taj deformitet uoče, onda se pacijenti upućuju kod nas ili u Kliniku na Banjici, gde se obavlja lečenje.
Preventivni rad je jako izražen u Srbiji, ali to je na nivou primarne zdravstvene zaštite, odnosno na nivou domova zdravlja. I, ako se uoči neki problem, onda domovi zdravlja nama ciljano šalju pacijente. To je jako bitno. Sad smo pod Ministarstvom zdravlja krenuli u te preventivne preglede koje smo mi i obavljali, to su pregledi kardiologa, nefrologa, urologa, ortopeda, fizijatra. Traga se najčešće za bolestima da se vidi sistemski da li ima nešto. Veliki je benefit od tih preventivnih pregleda.
Liste čekanja?
Kod nas se malo duže čeka na magnetnu rezonancu glave koja se radi u uslovima opšte anestezije. Tu je lista čekanja malo duža, ne može se uraditi više od nekoliko dnevno. Sve ostalo se obavlja u korektnim rokovima.
Mi smo vodeća klinika u bivšoj Jugoslaviji za lečenje bolesti dece, lider smo u dečjoj medicini. Nama dolaze pacijenti iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, čak iz Slovenije. Mi smo apsolutni lider.
Kakva je saradnja sa Republikom Srpskom i Univerzitetskim kliničkim centrom u Banjaluci i Foči?
Imamo odličnu saradnju, svi pacijenti iz Republike Srpske koji tamo ne mogu da se leče, dolaze u Beograd u našu kliniku.
Ja sam profesor u Foči i u Banjaluci, znači lekari Dečje klinike su i profesori u Republici Srpskoj. Ja idem da radim u Trebinje, Istočno Sarajevo, Bijeljinu, a radim i u Banjaluci. Takođe, i ostali lekari Dečje klinike predaju i rade u Republici Srpskoj jer je to zapravo jedno zdravstvo.
A lekari iz Banjaluke dolaze ovde na specijalizaciju, tako da je saradnja obostrana.
Da li je prostor problem klinike?
Dobro je što se gradi nova zgrada, jer ova postojeća je postala tesna. Pravljena je pre stotinu godina i tada je bilo manje dece, a manje se lečilo dece nego sada. Zgrada je lepo sređena i renovirana, imamo odličnu opremu ali, ipak, je malo tesna. S novom zgradom poboljšaćemo uslove za smeštaj dece i njihovih roditelja a, naravno, i uslove za rad lekara, medicinskih sestara i medicinska naučna istraga osoblja. Nedostaje nam dovoljno prostora za brojne edukacije. U novoj zgradi će biti sve najnovije i najmodernije, tome se svi istinski radujemo jer se trudimo da sustignemo najrazvijenije.
Koliko djece godišnje posjeti Tiršovu 10?
Godišnje se uradi preko 9.000 operacija, a od 150.000-180.000 dece se pregleda u našoj klinici. Ovde se uradi preko 700.000 laboratorijskih dijagnostičkih usluga i preko 60.000 radioloških usluga. Ogromna je frekvencija, tako da je proširenje neophodno. Nova zgrada će biti moderna klinika, jedan savremeni koncept dečje medicine. Na jednom mestu biće sve neophodno za lečenje dece. Biće to nova klinika za drugi novi vek.
Mi smo poslednjih godina primili mnogo novih, mladih lekara. To su bili izvanredni studenti medicine, a nekoliko mladih lekara smo primili preko projekta Ministarstva zdravlja. Dobili smo izvanredne mlade lekare, mada lekara nikad nije dosta, takođe i medicinskih sestara.
Kakva je situacija s medicinskim sestrama i tehničarima?
Naša dečja klinika je baza kadrova, specijalizacija i posebno uspešna nastavna baza i za medicinske sestre, one dolaze ovde u sklopu srednje škole i strukovnih studija. Ovde provode deo prakse. Medicinske sestre iz Dečje klinike su izvanredne, gde god da su otišle da rade pokazale su da su veoma uspešne i cenjene. One imaju izvanrednu edukaciju. Ovo je timski rad, NEMA SREĆE BEZ DOBRE MEDICINSKE SESTRE. Koliko je važan rad hirurga u operacionoj sali toliko je važan rad sestre na odeljenju. One su ceo dan sa našim malim pacijentima i njihovim roditeljima. One su stalno tu i vrlo su nam važne. Medicinske sestre i lekar su neraskidiv deo tima.
Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
