Достигнућа српске микробиологије представљена у Русији
Заједнички приступ у борби са највећим здравственим изазовима времена
Академик проф. др Елизабета Ристановић била је почасни гост и предавач по позиву на Четвртом руском конгресу медицинске микробиологије и инфектологије који је одржан 26 – 27. фебруара 2026. године у организацији Асоцијације медицинских микробиолога и Министарства здравља Руске Федерације. У раду конгреса учествовала су 2.173 стручњака и научника из укупно 18 земаља свијета (Русија, Бјелорусија, НР Кина, Србија, Турска, Велика Британија, Португалија, Буркина Фасо, Шри Ланка, Саудијска Арабија, Оман, Јордан, Казахстан, Киргистан, Абхазија, Јужна Осетија, Узбекистан, Таџикистан). У оквиру више паралелних сесија презентовано је 136 радова и 120 постера, одржана је Сверуска студентска олимпијада из медицинске микробиологије знања и изложба технолошких достигнућа у домену најсавременије дијагностике и лијечења инфективних болести у којој је учествовало 40 компанија из Русије, Бјелорусије и НР Кине.
Научнообразовни програм Конгреса традиционално је био врло богат и на изузетно високом стручном нивоу. Посебна пажња била је посвећена коришћењу нових технологија и дигитализацији, њиховом утицају на измјену парадигми и приступа у дијагностици и лијечењу инфективних болести, као и образовању стручних кадрова, али и укључивању младих љекара и студената у научноистраживачки рад у домену медицинске микробиологије. Наглашен је значај развоја медицинске микробиологије у циљу суочавања са глобалним изазовима попут питања биолошке безбједности и заштите од пријетњи ширења инфективних болести, откривања нових патогена, растућег проблема антимикробне резистенције, лијечења хроничних инфекција, анализе микробиома и његових интеракција у контексту динамичког развоја генетичког инжењеринга, технологија анализе генске секвенце, биотехнологије, CRISPR-технологије, метагеномике, синтетске биологије, генеративне вјештачке интелигенције, појаве нових материјала и биосензора, али и предлагања научно заснованих, оперативних и оправданих рјешења, заснованих на поменутим технологијама, дигитализацији и персонализованом приступу у дијагностици, имунопрофилакси и лијечењу. Управо све наведено представља тренутно један од стратешких праваца приоритетног државног и националног значаја коме се у Руској Федерацији посвећује пажња на највишим нивоима управљања.
Заштита генетичких података, брига о биодиверзитету и развој технологија дијагностике, али и производње антимикробних препарата и вакцина, представљају у том контексту прворазредни национални задатак који се може ријешити само заједничким радом научника из домена фундаменталних наука, медицинских микробиолога, инфектолога, љекара осталих специјалности и представника индустрије који су били окупљени на конгресу.
На свечаном отварању конгреса поздравне бесједе одржали су Плутницкиј Андреј Николајевич, замјеник министра здравља Руске Федерације, представници Руске академије наука (РАН), а професорка Ристановић поздравила је том приликом учеснике у име Србије и Републике Српске, наше научне и медицинске заједнице а, прије свега, у име Војномедицинске академије, као храма српског здравља и науке и исказала отвореност за научну и стручну сарадњу у домену борбе са микроорганизмима који представљају један од највећих изазова времена у коме живимо.
Академик, проф. др Елизабета Ристановић, инострани члан АНУРС и члан редакције «Медици.цом», била је једини инострани члан Научног одбора Конгреса који је окупио истакнуте руске академике, професоре и научнике који се баве медицинском и клиничком микробиологијом, молекуларном биологијом, биологијом, епидемиологијом, инфектологијом.
Пленарна сесија, у чијем је Президијуму такође била, носила је назив «Интеграција медицинске микробиологије и клиничке праксе у епохи нових изазова», а започела је излагањем академика, проф. др Александра Гинцбурга, дугогодишњег руководиоца чувеног Научног института «Гамалеја», на тему: Технологије засноване на персонализованим генским подацима и нови приступи у изради терапијских средстава. Друго пленарно предавање имала је част да одржи наша научница, а исто се односило на Дијагностичке дилеме везане за коинфекције, изазване патогенима који се преносе путем крпеља. Предавање је изазвало велику пажњу учесника конгреса будући да су крпељски преносиви патогени веома актуелан проблем у цијелој Руској Федерацији и да се велики број институција бави екологијом, епидемиологијом, дијагностиком и лијечењем ових болести уз коришћење најновијих молекуларно-генетских технологија и анализе ген-секвенце. То је покренуло и отворило питања могуће научне и стручне сарадње у овој области са научним институцијама у Србији и Републици Српској. Треће пленарно предавање одржао је академик Говорун, из Роспотребнадзор, на тему: Микробиота и ми – амбивалентност контекста, а четврто и посљедње предавање у овој сесији одржала је академик, проф. др Татјана Валерјевна Припутњевич, предсједница Асоцијације медицинских микробиолога РФ и главна микробиолошкиња Министарства здравља Руске Федерације, са насловом: Глобалне стратегије контроле микроорганизама – анализе и лекције за будноћност.
У наставку рада одржане су секције посвећене савременим приступима у секвенционирању и метагеномици, дигиталном суверенитету у савременој микробиолошкој лабораторији, актуелним питањима, стандардима, технологијама и клиничким интерпретацијама савремених дијагностичких метода у микробиологији, али и секције посвећене дијагностици полно-преносивих инфекција и њиховом значају по репродуктивно здравље, модерној дијагностици паразитских инфекција и значају паразитарних инфекција за понашање људи, микробиолошкој и клиничкој дијагностици туберкулозе и социо-епидемиолошким аспектима болести, као и резистенцији изазивача туберкулозе, затим новим изазовима антибиотске резистенције и миграцији гена резистенције, проблему лијечења микоза, као и фармакогенетици антимикробних препарата.
Највише пажње посвећено је микробиому човјека који је сагледаван из угла коморбидитета, биолошке безбједности и антимикробне резистенције, интеракцијама вируса и микробиома, као и значају микробиома у новој стратегији развоја препарата за лијечење инфективних болести, али и улози бактериофага у савременој профилакси. Велику пажњу изазвале су и сесије везане за микробиолошку дијагностику у условима савремених ратова као и секције из области историје руске микробиологије.
У оквиру Конгреса одржано је и засједање профилних стручних комисија Министарства здравља Руске Федерације из домена медицинске микробиологије, клиничке микробиологије и резистенциије на антибиотике. Скуп је затворен свечаном церемонијом награђивања најбољих учесника Олимпијаде знања што представља велики подстицај младим студентима и научницима који тек закорачују у богат свијет микроорганизама.
Медици.цом
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
