Godina nova lagano zamah hvata,
I duga, hladna uskoro odlazi zima,
A mene pitanje jedno slama:
Što februar dvaes’ osam dana ima ...
(“Pesma o februaru”, iz zbirke neobičnih pesama N.S)
Udrobljena gustom oblačnom kašom, noć je pod sebe bacila maglenosivu prostirku, njome umotala zimom obnaženu prirodu i otišla da predahne. Duž vrhova krajiških planina vetrovi predgorja povremeno bi razgrnuli vidik pokazavši mlad mesec, koji kao da je priželjkivao da svojim skutima obgrli zvezdu Danicu. I taman što smo, zagledani u nebeski beskraj, pomislili kako prođoše i decembar i januar, a prave zime ni na pomolu, ostadosmo zatečeni u svom tom vilajetu procesa majke Prirode. Kao da se poigrava svojom snagom i svojom dominacijom, još jednom nam pokaza svoju nadmoć. Ispustivši duboki ledeni dah oštrine i ugriz nenadanih minusa, osvesti nas toliko, da shvatimo da sa njom nikada nismo načisto i da su njene ćudi i misteriozne i prkosne. No, stisak je sve labaviji, jer je februar u svojoj punoj dominaciji. Svojim nezaustavljivim napredovanjem razgrće mračnu zavesu noći, skraćuje je i stvara uslove zori, da dan što pre porodi, a suncu da ga pridrži i umije. Tako poetično zakačeno na nebu, razgrće kišne i snežne oblake, boreći se za svoje zasluženo mesto na nebeskom svodu. I dok proleće još duboko spava na obroncima naših želja, na daskama planetarnog scenarija, već se uveliko odigrava početak radne godine. Osećamo vedre vibracije i kao da se ponovo rađamo! Započeli smo još jednu godinu našega žovota i pristali na sva vremenska pravila, na pisane i nepisane zakone. Život je samo osmišljena igra u dvorištima prolaznosti kroz godišnja doba i cikluse koje obogaćujemo svojom energijom. I našem novom, 109. slovnom tkanju „Medici.com“-a, utkali smo svoju energiju. Misaono i znalački, posložili smo brojna i značajna događanja.
I dok tako po pločnicima vremena ispisujemo sadašnjost i projektujemo budućnost, prst Gospoda stavlja tačke po svojoj volji. Koliko juče smo imali prebliski suret sa virusom korona i njegovim mutacijma iz čijih kandži se još nismo sasvim iščupali. Doneo je bolest, paniku i strah. Doneo je jad, bol, tugu… Sejao je i seje smrt. U tako teškim godinama iza nas, najteže je bilo sačuvati zdravlje građana. A svako teško vreme iznedri svoje heroje. Na prvoj liniji odbrane bili su i ostali ONI, naši lekari, naše sestre i tehničari - Anđeli u belim mantilima… Svi medicinski i nemedicinski zdravstveni poslenici. Upravo su oni heroji koje su na pijedestal podigle poslednje dve turobne i tegobne godine. Na pijedestal ih je podigla i njihova država, njihova Republika Srpska, te ih je, 9. januara, kada Srpska obeležava svoj rođendan, predsednica RS gospođa Željka Cvijanović, obdarila najvišim odličjem, upravo kako i dolikuje herojima!
Ostanite sa nama i čitajte još...!
I Gospod Hristos reče: „ Ne sabirajte sebi blaga na zemlji gde moljac i rđa kvari i gde lopovi potkopavaju i kradu...jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše...“ A istinsko blago je u srcima našim, u ljubavi, dobroti i radosti koju možemo i umemo da delimo sa drugima. Nesebičnost čoveka čovekom čini. Da pruži kap veselja ko zračak svetlosti u tami, da novu nadu da! Da probudi volju u iskonskoj borbi za život, kada se život od života, iz ruku sudbine, krade i otima... Čovek humanost u sebi nosi i daje je, a ruku pruža, da most bude preko provalije...
Vaš „Medici.com“!
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
