Prošla je bura, stišale se strasti i ljubav s njima sve je bliže kraju;
Drukčije sada tvoje oči sjaju — u njima nema ni sile ni vlasti.
Ja čujem, naša srca biju tiše, tvoj stisak ruke nije onaj prvi;
Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, kô da mi zbori: nema ljeta više....!
(„Jesen“- Aleksa Šantić)
Ovi zlatni oktobarski dani bacaju nas u naručje jesenjih čari, pred čijom ornamentikom zastaje dah.
Čitavi pejzaži emocionalnog sklada i harmonije boja. Priroda funkcioniše u savršenom ritmu svojih procesa. U narodu poznato „Miholjsko leto“, u punoj snazi opravdava svoje prisustvo. No, tiho, poput sazrevanja ploda, grandiozno kao paun u kraljevskom vrtu, a smelo poput nadošle planinske reke, jesen je ušetala u naše živote. Bogata i raskošna, arogantna i tajanstvena, kreativna i zanosna... Pred očima, čitave bujice prekrasne harmonije boja i pejzaži emocionalnog sklada, pred čijom ornamentikom zastaje dah! Obgrlivši svu prirodu i njeno potomstvo, vešto podešava ritam i muziku veselom balu oblaka, kiša, magle i razigranog sunca. Ali Sunce polako izdaje snaga. Vetrovi u izlivima ljubomore, bez imalo milosti trgaju sa grana prekrasne šarenolisne odore u silnoj želji da ih ogole i svuku do sivila. „Ona je tu! U tuzi kiše, po poljanama tiho hoda. I kuda stiže, u vis diže, usplahirena jata roda”(Dobriša Cesarić -“Jesen”). Orkestrirana harmonija mirisa jesenjih delicija, voća, povrća te bogate zimnice vrednih domaćica, neprikosnoveno kazuju da je ona tu. Duša i oči pune su nam njene raskoši. “A kada livadama dune njen vjetar, uzbune se travke! U strnjištima tiho šušti: To polja slute snijeg i čavke”…(D. Cesarić -“Jesen”).
I naša ekipa širom je otvorila vrata bogatoj jeseni i u 125-u košaricu „Medici.com“-a poslagala je pregršt sadržaja, sa željom da Vam budu blagodatni i razgalni, baš kao i sva lepota jeseni. Pa, da počnemo: U današnjoj civilizaciji, srce nadilazi svoju, samo biološko-fiziološku ulogu. Ono predstavlja slojevitu stvarnost duhovnog i moralnog, životnih navika i intuitivnih naslućivanja. Ima važnih uticaja u slutnjama i poimanju različitih shvatanja i opredeljenja. “Ti znaš da si moje srce malo i da mi u mraku svetlucaš. Mnogo mi je, znaj, do tebe stalo jer znam, samo za mene kucaš… Osluškujem i tvoje tonove pratim, jer neprestano poruke meni daješ, koje čitam dušom i poneku shvatim! Molim te, kucaj i nemoj da staješ…”(“Malo srce”, Zlatko Knežević). Srce počinje da kuca četiri nedelje nakon začeća i ne zaustavlja svoj rad sve do smrti. Stoga, čuvajmo svoje srce. Obećajmo sebi radi sebe, ali i radi naših najmilijih, da ćemo se uhvatiti u koštac sa faktorima rizika i čuvati zdravlje svoga srca koliko god možemo, a možemo! U tom smislu, Svetski dan srca ove godine obeležen je 29. septembra brojnim aktivnostima usmerenim ka prevenciji srčanih bolesti, a pod motom “Koristi srce za akciju“!
I još mnogo delicija naći ćete u našoj bogatoj jesenjoj „košarici“! Zavirite!
Živi nam i zdravi bili i do novog čitanja u decembru u priči o zdravlju i životu, koju ćemo po 126-ti put u istoriju svoga trajanja ispisivati perom iskrenosti i znanja.
Za društvo nekad ne bješe nam stalo, o sebi samo govorismo dugo;
No danas, draga, sve je, sve je drugo: Sada smo mudri i zborimo malo...
Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada! U srcu našem nijednog slavulja;
Tu hladan vjetar svele ruže ljulja i mrtvo lišće po humkama pada...
(„Jesen“- Aleksa Šantić)
Vaš “Medici.com” Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
