I taman što smo, zagledani u nebeski beskraj, pomislili kako prođoše i decembar i januar, a prave zime ni na pomolu, ostadosmo zatečeni u svom tom vilajetu procesa majke prirode. I kao da se poigrava svojom snagom i svojom dominacijom, još jednom nam pokaza svoju nadmoć. Ispustivši duboki ledeni dah oštrine i ugriz nenadanih minusa, osvesti nas toliko, da shvatismo da sa njom nikada nismo načisto i da su njene ćudi i misteriozne i prkosne. No, stisak je sve labaviji, jer februar je u svojoj punoj dominaciji. Otkida svoje dane brzinom munje. Okreće list po list nebeskog kalendara, žurno hrleći martovskim predvorjima, jer energetski dah proleća upravo otuda dolazi.
Svojim nezaustavljivim napredovanjem razgrće mračnu zavesu noći, skraćuje je i stvara uslove zori da dan što pre porodi, a suncu da ga pridrži i umije. Tako poetično zakačeno na nebu, razgrće kišne i snežne oblake, boreći se za svoje zasluženo mesto na nebeskom svodu.
I dok tako tumaramo kroz žilu materije poput krvi u telu čoveka i smrtnosti svega što se rodi, na krilima beskonačnog čuđenja, po stazama nade i beznađa, odigrava se taj nikad odgonetnuti teatar čovečanstva. I glumci i publika, svi su jedno i svi zajedno u istom ringu, na istim daskama ludila, u borbi za spasenje smisla, u centrifugalnom vrtlogu sudbine. I dok tako po pločnicima vremena ispisujemo sadašnjost i projektujemo budućnost, prst Gospoda stavlja tačke po svojoj volji, pa kako se kome zalomi i na koga prst uperi, opominjući „maloga“ čoveka na njegov položaj „praha“ u nepreglednom lavirintu univerzuma! Svedoci smo velikih nemira, krvavih ratova, razornih zemljotresa, poplava i nesreća. Pred očima nam zgrčena i ukočena lica, suze, vapaji i beznađe nesrećnika koji su imali bliski susret sa tim pošastima. Duboko se urezuju u naše oči, naše duše i naša sećanja…! Ratovi i nesreće udaraju na porodicu. Razvejavaju je na sve strane da se nikada više ne sastavi. Odnesu krvavi vetrovi njene plodove daleko od krošnje, pa svaki truli tamo, daleko, na tuđem, gde padne…!
Život je kao barka. Ponekad očuvana i graciozna, ponekad okrnjena, dotrajala i pocepana, ali se njiše po nemirnom i nepredvidivom okeanu života koji je donosi, nosi, odnosi, ali i potapa…
Iako proleće još duboko spava na obroncima naših želja, na planetarnom podijumu već se uveliko odigrava početak radne godine. Odjekuju lepeti, šire se misli, rasplamsavaju ideje, dolaze novi izazovi, nove vizije i inovacije. Obeležavaju se jubileji, planiraju se i sklapaju poslovi, postavljaju ciljevi...! Sve upućuje na nove početke i začetke, na rađanje novih ideja koje će se utelotvoriti u novom vremenskom omotaču. Našli smo se pred novim zahtevima i novim izazovima, pred brušenjem kamena budućnosti, ispunjavajući svoje snove.
Smelo smo zakoračili u ovu 2025. godinu. Energetski dah proleća neumoljivo zapljuskuje i naše pore. Osećamo vedre vibracije! Započeli smo još jednu godinu našega žovota. I našem novom, 127. slovnom tkanju časopisa „Medici.com“ utkali smo svoju energiju. Misaono i znalački, posložili smo brojna i značajna događanja. Zavirite u ovu medicinsku priču i sa srećom dočekajmo proleće.
Vaš “Medici.com”
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
