Došao raspust, blago meni, škola se ljulja kao brod, a odrasli su raspušteni, već duži period…
Neki su pričali do juče: Život je škola… leba ti? Pustite decu neka uče, njima će trebati…
Samo da dočekam jun, sve je drugo pod razno, samo je još mesec pun, sve je ostalo prazno…
Samo da dočekam leto, sve mirno i ćutke, samo je još mesec pun, na trenutke…
Đorđe Balašević – „Samo da dočekam jun“
I evo, ponovo su tu dani prepuni sunca i omamnog mirisa lipe. Svečano otvaraju široka vrata toploga juna. Koračajući stazama vremena, stopala života lagano nas uvode u novo leto. Leto je vreme kada noć, topla kao ljudska usta, polako i sigurno osvaja predele. U ponoć, na svih devet nebesa, razapinje svetle i sigurne zastave pobede - zvezde, čija opora glatkost obasjava gradske kupole i krovove. Grad se okreće na stranu pod ljubavnim teretom tame, ne prestajući da sanja o velikim sokovima leta i surovoj lepoti mora. Pred svitanje, sa same periferije izdiže se grimizno lice zore, nežnih i pospanih kapaka. Škrto jutarnje sunce polako plazi po zidovima raskošnih brda, uronjenih u paletu junskih boja. A brda obeharala. Procvetale avlije. Kažu da ljudska bića u leto sanjaju da lete. To su muzikalni i treperavi snovi. Kažu da pod mesečevom svetlošću zanosno zamirišu lipe, kruneći gusto zlato. U poljima se budi strasna lavanda. Za letnjih noći otvaraju se svi prozori, razmiču nemirne zavese i bude se letnje haljine od svile, čežnje, svetlosti i želje... krune se oblaci od vreloga sna... vreme polako prestaje da postoji. Ono, opijeno lepotom makova, spava, sanjajući ljubavnu vatru jula. O strastima letnjih noći, maestralno, u pesmi „San julske noći“, pevala je i Tereza Kesovija: “Bila je noć od srebra i mi u noći toj, a jedna gitara je svirala k’o meki šapat tvoj. Bila je noć za ljubav na plavom žalu tom, k’o struna sam nježno zadrhtala u naručju tvom. Sve noći mog života u noći su bile toj, sve vatre mojih čežnja svoj plamen su našle u njoj... Bila je noć u julu u punom sjaju svom...“!
Gledajući u nebo, u strastveno sunce, u ples oblaka, veselimo se nadolazećem letu koje asocira na odmor, na more, na planine, na bilo šta gde se možemo skloniti daleko od posla, obaveza i briga. Sa njim, na istim točkovima, u dugačkom karavanu godišnjih doba, dolazi i 129. broj časopisa “Medici.com“ koji, kao i uvek, sa sobom nosi s pažnjom pripremljen osvežavajući koktel novih i značajnih informacija iz sveta medicine. Okruženi najdivnijim bojama prirodnih pejsaža, vremenskim makazama sečemo godinu na pola, sumiramo dobro i loše i zbrajamo rezultate rada.
Koliko staza pređenih zajedno, a još više puteva na koje nismo ni kročili. Toliko dobijenih odgovora, a još više zagonetki i pitanja, uvijenih u klupko koje se ne da razmrsiti! A „Medici.com” piše i piše… u njemu ima odgovora i na kako i na zašto! Ima širinu u koju ulazi, ima dubinu u koju uranja…!
„Medici.com“, kao teleskop, kao morska karta, ucrtao je nove, kvalitetne naslove, uz koje ćete, baš kao uz osvežavajući koktel, moći lagodno da se opustite. Verujemo da će svako okusiti ono što mu najviše prija, a sastojaka je mnogo. Pa, uzdravlje! Živi bili i još dugo trajali i mi sa Vama i Vi sa nama. Čitamo se opet u avgustu, u novoj, 130. priči o zdravlju i životu.
Vaš “Medici.com” Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
