Strašno li me zimus zebe, zalud peć je ugrijana, i umotam zalud sebe u gunj, krzna izabrana.
Nemilosti sjever puše, od tvog leda, draga djevo, smrznulo se pola duše, a malo je, što sam pjev’o.
Nemoj kratit, ni tvrdovat, smiluj mi se ozeblome, Zimu pust’ me tu zimovat u srdašcu, draga, tvome.
Pjesama ću sto ti tada k ljetu u lijep vijenac zdjeti, Moleć da me pustiš mlada u tvom srcu zimi, ljeti. --
(„Zima“ Ivan Trnski)
Iza visokog zida vremenske kapije, jesen je već duboko zagazila u naša životna dvorišta, časteći nas toplim, skoro prolećnim danima. Prostrla se poput čaršafa po krevetu, nesebično nudeći svoje čari i lepote decembru, da ih pije, da se u njima mije i tako otupi svoje ledene oštrice kojima zna da zareže do bolne hladnoće, najavljujući tako svoj dolazak. Umivala ga je i milovala, nežila i raznežila pa je tako omamljen zaboravio na svoju drskost i ledenu neumoljivost. Još ne pokazuje svoje tradicionalno, ledeno surove zube, već se izmiče, nudeći šansu suncu da jače prosipa svoju toplinu, nego što mu je to po prirodi dato. Decembar u svom punom zamahu, vodeći nas kroz praznike, proslave i druženja, dovešće nas i na prag zime. Po astronomskom kalendaru, 21. decembar 2025. u 16:03 po srednjoevropskom vremenu (zimski solsticijum -- najkraći dan), baciće nas u neizvesne skute kraljice zime, pa neka nam je Bog u pomoći. Dakle, još jedna zima beskompromisno je ušetala u etar događanja koje sami osmišljavamo i stvaramo. Zatečeni na pragu spajanja vremenskog kruga, pred kapijom Nove godine, zastajemo, sabiramo se, rezimiramo, ocenjujemo, osvrćemo se na svoja dela i preispitujemo svoja iščekivanja. Treba izvući pametne pouke i zaključke, pa nastaviti dalje ka široko otvorenim vratima budućnosti u kojoj već leže izrežirani događaji božanskih scenarija, a mi ćemo da ih ispunjavamo, svesno ili ne. Kako čovek nema uticaja na vreme i procese, ne ostaje mu ništa drugo nego da živi, da se raduje, da radi i pobeđuje spoljašnje i unutrašnje demone. Zato, nasmejmo se! Ne treba tražiti razloge za tugu i muku, već sitnice za radost i sreću. Nekoliko takvih sitnica i dobićemo dvorac, sazdan od neprikosnovene sreće. Ako smo samo zdravi, već imamo dovoljno dobar razlog da jutro počnemo širokim osmehom i punim plućima krenemo napred. Sledeći ovaj propisani recept zdravoga uma, „Medici.com“ smo doveli do 132. broja. I dok ga budete čitali, istovremeno se radujući Novoj godini i Božiću, neka Vam zima pruži nezaboravan ugođaj i najprijatnije trenutke. Dragi naši, živi nam i zdravi bili i neka su Vam srećni predstojeći praznici. Volite se i poštujte! Čuvajte mir u svojoj duši! Čuvajte svoje najmilije! Čuvajte svoje zdravlje i čuvajmo niti naše veze i u 2026. godini. Čitamo se opet u januaru, na novom početku, u 133. priči o zdravlju i životu.
„Zima je predviđena kako bi se ljudi ugrejali.
Neko poljupcima i zagrljajima, neko omiljenim kaputima,
a neko samoćom…“(nepoznati autor)
Vaš „Medici.com“!
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
