Prof. dr Milan Nedeljković
Infarkt može da se leči samo u angio-sali
Smatraj svaki dan kao jedan ceo otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu a ne kao deo. Neka se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni. (Vladika Nikolaj Velimirović)
Svetski dan srca ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova. Procenjuje se da će do 2030. taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Srbe ubi slabo srce! Ima povišen krvni pritisak, najčešće se kreće do stola, wc-a i auta, ima višak kilograma i manjak zdravih zuba… Živi pod stresom, u oblaku duvanskog dima, počesto se „dohvati“ alkohola i bogate trpeze i najverovatnije će umreti od neke kardiovaskularne bolesti! Prema podacima Instituta za javno zdrvlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, od posledica bolesti srca i krvnih sudova tokom 2020. u Srbiji je umrlo 55.305 osoba (25.617 muškaraca i 29.688 žena). Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Među brojnim kardiovaskularnim bolestima, ishemijske bolesti srca u velikom procentu (skoro 16 %) učestvuju u smrtnim ishodima od KVB-a. Akutni koronarni sindrom (akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt), kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, vodeći je zdravstveni problem i u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju.
„Ne mora čovek imati krila genija da se popne nebu pod oblake. I smišljenim i istrajnim korakom može se popeti na te visine“, govorio je Milan Jovanović Batut. O tome i želimo da govorimo u ovoj priči o uglednom i svetski poznatom interventnom kardiologu prof. dr Milanu Nedeljkoviću. Lekaru koji se pasent uklapa u reči drevnog mudraca koji je rekao: Kad nešto želiš u životu, najpre moraš razmisliti hladnim razumom, zatim toplim srcem prihvatiti, a potom čistim rukama izvršiti.”
Ovozemaljski čovek nemom zbunjenošću pita se kako je to moguće, kako se sve to postiže i koliko treba da traje dan, Bogom dan, u koji može da se upakuje ovolika količina davanja sebe!? Možda odgovor možemo pronaći u mudrom zborenju arhiepiskopa Jovana Belogorodskog koji veli:“Svaki po meri svoga dara, jer vera je takođe dar. A nekome je dato više, a nekome manje. Ali rečeno je – kome je mnogo dato, od njega će se više i tražiti! Treba samo čuti glas Božiji i primiti ga kao Božiju volju. Za to su potrebni unutrašnji napori. Ali to i jeste maksimalna stvaralačka aktivnost koju čovek može da projavi u ovome svetu. To je zadivljujući primer nepokolebljivosti, predanosti, vere i spremnosti da se prihvati Njegova Volja”!
I opet bih da priča počne pameću, iskazana u Evanđelju po Luki - 11. glava, u kojoj se zbori: “Niko ne meće zapaljene svijeće na sakriveno mjesto, niti pod sud, nego na svijećnjak da vide svjetlost koji ulaze. Svijeća je tijelu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve će tijelo tvoje biti svijetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i tijelo je tvoje tamno. Gledaj dakle da vidjelo koje je u tebi ne bude tama. Jer ako je sve tijelo tvoje svijetlo da nema nikakvoga uda tamna, biće svijetlo kao kad te svijeća obasjava svjetlošću”.
To svetlo videlo u njemu, njegovoj promisli obasja sve one kojima život o koncu visi. Sve kojima je srce pod teretom svakojakih “grehova” zamaglilo svoje ritmične otkucaje i umorilo se.
Interventni kardiolog
Prof. dr Milan Nedeljković, interventni kardiolog, svoj radni vek od skoro 40 godina, posvetio je ljudskom srcu i izučavanju svih njegovih tajni i potreba kako bi što duže trajalo i što zdravije kucalo u grudima čovekovim. Dr Milan Jovanović Batut, koga su smatrali „patrijarhom jugoslovenske zdravstvene culture”, govorio je: „Ako je ikome u svetu potrebna pouka o čuvanju i negovanju zdravlja, potrebna je srpskom narodu svih krajeva”. Da brigom za sopstveno zdravlje ne možemo da se pohvalimo iskustveno veruje i dr. Nedeljković i kaže: ”Posle nasleđa stres je najgori neprijatelj srčanih i moždanih krvnih sudova. Oni najviše stradaju jer imaju mali promer, najviše se kaldrmišu i ako su te kaldrme malo ispupčenije dođe do pucanja plaka i do infarkta. To se dešava obično kad se čovek nervira i ako još ima i naslednu sklonost ka tim bolestima. Nijedno ni drugo ne možemo da isključimo u potpunosti, ali stres možemo da svedemo na minimum. To može da se postigne primenom jednostavne šifre zdravlja i hrišćanskim pristupom u očuvanju duha, duše i tela. Smirivanje čoveka kroz mirnoću i ljubav prema samom sebi, prema drugom čoveku i okolini, ispoljeno kroz umerenu ishranu, post, ispovedanje, pričešće i sjedinjavanje sa Bogom, smanjuje stres i moguće eksponiranje gena koji nose bolest. Težak je posao lekara. Spasiti život je najčasniji čin. Osećaj da ste pomogli čoveku koji je mnogo bolestan uzvišeni je osećaj koji svaku poru lekara ispunjava radošću. Kao da ste se i vi ponovo rodili. Pacijent uđe u salu beo kao papir, ne gleda, ne priča ništa, u strahu je. Anginozni bol je opak, ljudi osećaju bliskost smrti. Lekar onda ugradi stent i pacijent izađe rumen kao jabuka. To stvara osećaj neizmerne sreće”, iskren je profesor Nedeljković. Osim standardnih koronarnih intervencija i otpušavanja hronično začepljenih arterija, lekari Kliničkog centra Srbije, na čelu sa interventnim kardiologom profesorom Milanom Nedeljkovićem, a uz asistenciju italijanskog profesora Đanpola Usija, počeli su da rade operacije zamene srčanih zalistaka kod visokorizičnih pacijenata primenom TAVI procedure, odnosno implantacije veštačkih zalistaka kroz preponsku arteriju i zatvaranje aurikule, kesastog proširenja leve pretkomore sa okluderima (LAAC), a sve bez otvaranja grudnog koša. Prve ovakve procedure urađene su na 8. beogradskom kongresu interventnih kardiologa (BASICS) 2013. godine. “U aorti, na mestu bolesnog srčanog zaliska, naduva se balon kojim se razori stari oboleli zalistak, zatim se izvadi balon i postavlja se veštačka valvula pod rendgenskom kontrolom. Intervencije se izvode kod pacijenata koji su imali tešku aortnu stenozu i visok rizik za složenu hiruršku proceduru otvaranja grudnog koša. Za njih je ovo metoda izbora, zapravo metoda spasa, da im se za 30 do 45 minuta, koliko traju ove intervencije, bez otvaranja grudnog koša, ugradi specijalna valvula. Ona je napravljena od posebnog materijala i veličine je cigarete. Spakovana je u poseban kateter i njime se stiže do problematičnog mesta na aortnom luku. Ovo je genijalno rešenje! Oporavak je neuporedivo brži. Za razliku od klasične operacije gde se otvara grudni koš, gde se pacijent priključuje na veštačka pluća i krvotok, gde operacija traje i po nekoliko sati, a oporavak 6-8 nedelja. Sve ovo članovi tima rade pod kontrolom rendgena, pa je zato tokom cele intervencije neophodno nositi kecelje za kateterizaciju, teške 12 kilograma. Ovde je reč o novim tehnikama za koje je potrebna posvećenost i učenje, za šta su naši lekari spremni. Srbija ima izuzetne mlade interventne kardiologe. Čini mi se da su čak i bolje obrazovani od nas koji smo time počeli prvi da se bavimo. Od mojih mladih doktora, dvojica-trojica kada bi otišla u Ameriku, mogla bi tamo da budu lekari „broj jedan”. U to vreme program TAVI se sporadično primenjivao jer se radio samo kao komercijalan. Danas je ugradnja TAVI proteza nekomercijalna i, zahvaljujući sredstvima RFZO, obezbeđena je nabavka 150 valvula za najteže pacijente, čija će ugradnja početi krajem ove i početkom iduće godine. Ovo je nešto veoma veliko za Srbiju i mnogo me raduje”, zadovoljno ističe prof . dr Milan Nedeljković koji je i inicijator programa transkateterske zamene aortne valvule (TAVI) i ugradnje okludera aurikule pretkomore (LACC).
Juna meseca, daleke 2007. baš na Vidovdan, sa akademikom Miodragom Ostojićem, profesorom Aleksandrom Lazarevićem i kardiolozima KC Banjaluka, otvorio je salu za kateterizaciju srca i radio na treniranju i obuci interventnih kardiologa, sestara i tehničara. Iste godine postao je počasni član Udruženja kardiologa Srpske, što smatra velikom čašću! Taj sebi postavljeni “sveti” zadatak nastavlja da realizuje i u Srbiji. Decembra 2010. otvorio je angio-centar i angio-salu u Zdravstvenom centru u Valjevu. Osnivač je Programa za lečenje akutnog infarkta, metodom PCI. Uradio je prvu kateterizaciju, a takođe i prvu implantaciju stenta u akutnom infarktu miokarda u istom centru. Otvaranje angio-sale u Opštoj bolnici Užice 2011. i u Zdravstvenom centru Zaječar 2014. godine, takođe je rađeno pod njegovim iskusnim nadzorom.
Za postignute rezultate u nauci i afirmaciju opštine Ub, 2010. godine, doktoru za srce od srca su građani dodelili povelju “počasni građanin”: ”Priznanjem prvog počasnog građanina Ubljani su mi otvorili srca i još više me obavezali da ovoj varošici pomognem koliko god mogu”, ponosno je govorio prof. Nedeljković. Eparhija valjevska, 2011. odlikovala je doktora Nedeljkovića ordenom Svetog vladike Nikolaja za doprinos u izgradnji hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Ubu, a od Eparhije banatske, 2019. dobija odlikovanje Svetog Teodora Vršačkog. Oktobarsku nagradu grada Leskovca, dobija 2020. godine kao veliki prijatelj Leskovca čiji je doprinos u funkcionisanju angio-sale od velikog značaj i za bolnicu i za lekare i sve pacijente koji se u njoj nađu.
Dr Nedeljković ne krije zadovoljstvo što Srbija danas ima snažnu mrežu angio-centara, čijem je nastanku i sam doprineo. Interventnom kardiologijom bavi se 38 godina i pamti pionirske dane nastanka ove specijalističke grane, kada se kaskalo za svetom. Od 2005. u Beogradu se održavaju radionice interventne kardiologije na kojima su najbolji stručnjaci u ovoj oblasti iz Japana, Kine, Amerike, Nemačke, Italije, Francuske, operisali najteže pacijente u našim salama i spasili preko 300 pacijenata. Donosili su nove uređaje, savremeni materijal i nove tehnologije rada, koje su naši kardiolozi od njih učili i naučili. Mnogi lekari iz Srbije išli su na obuku u strane centre. I sam profesor Nedeljković je 2001. i 2002. godine boravio u Pensilvaniji, u Pitsburgu, u čuvenoj Univerzitetskoj prezbiterijanskoj bolnici, gde je naučio da se akutni infarkt može lečiti jedino u angio-sali, što je bila i varnica koja je u njemu zapalila plamen snažne volje i shvatanja da je Srbiji potreban što veći broj angio-centara te je i pokrenuo zamajac da svaka bolnica u Srbiji dobije angio-salu. Srbija danas ima 20 angio-centara, 35 angio-sala i 109 interventnih kardiologa i radiologa osposobljenih za ove procedure.
„Previše ljudi umre sa srcem predobrim za umiranje“ govorio je američki kardiohirurg Klod Bek! Prof. Nedeljković objašnjava da infarkt nastaje kad pukne plak (naslaga masnoća u zidu krvnog suda). Ti takozvani nezreli, mali plakovi osetljivi su na hladnoću, nerviranje, veliki fizički napor, mnogo cigareta popušenih za kratko vreme, nagli skok krvnog pritiska... Njihovo pucanje dovodi do oslobađanja masnoća unutar krvnog suda i stvaranja ranice u krvnom sudu. Čim se oseti bol u grudima treba odmah pozovati lekara. Od bola do trenutka kada pacijent uđe u salu za kateterizaciju, ne bi trebalo da prođe više od 90 do 120 minuta. To je idalno vreme, vreme tzv.”zlatnoga sata”, kada pacijentu može da se pomogne sa što manjim posledicama.
“U godini pre pandemije, 2019. u celoj Srbiji je bilo 18 angio-centara u kojima su ukupno obavljene 47.522 procedure koronarografije. Od tog broja kod 16.638 pacijenata ugrađeni su stentovi. Početkom pandemije COVID-19, marta 2020. i kada je usledilo vanredno stanje i „zatvaranje”, slika se promenila pa smo imali znatno manji broj interventnih procedura - 31.052, od čega 11.792 ugradnje stenta. To kazuje da smo sa kadrom interventnih kardiologa i radiologa koje imamo i sa dobrom organizacijom uspešno pokrivali sva žarišta u vremenima pandemije, na uspeh i zadovoljstvo i pacijenata i lekara u njihovoj neprekidnoj borbi za spas pacijenata od tako opake bolesti kakva je infarkt miokarda”, kazuje dr Nedeljković i nastavlja: ”Javnosti je manje poznato da se u bolnici u Batajnici, našoj najvećoj ustanovi u kojoj se leče oboleli od infekcije COVID-19, svake nedelje u proseku obavi između 7 i 10 intervencija ugradnje stenta. Pacijenti koji su imali nesreću da dobiju i akutni infarkt miokarda i COVID, praktično biju duplu bitku i u velikom procentu je i dobiju. Ovde je ciljano otvorena angio-sala pa se pacijenti iz cele Srbije koji imaju i COVID i dobiju akutni infarkt miokarda, transportuju pravo u Batajnicu. Našim stručnjacima treba čestitati na dobroj organizaciji! Po osam dana u mesecu o ovim pacijentima brinu interventni kardiolozi i medicinske sestre UKC Srbije i Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, po pet dana lekari iz Gradske i Zemunske bolnice i četiri dana lekari iz KBC „Bežanijska kosa”, pojašnjava professor.
34. Ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku
Čovek od vrline se fokusira na težinu koju treba savladati, a uspeh dolazi posle toga! (Konfučije)
Kao član Evropskog udruženja kardiologa (FESC, 2003. godine), Američkog koledža kardiologa (FACC, 2003. godine) i Evropske asocijacije za perkutane kardiovaskularne intervencije (EAPCI, 2007. godine), dr Nedeljković je ponosan na činjenicu da je na kongresu u San Dijegu 2015. izdejstvovao da se osnuje 34. ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku i postao njegov prvi guverner: “Od tada počinje jedna velika etapa za srpsku medicinu, jer je na taj način prvi put, od Američkog udruženja kardiologa, zvanično priznato postojanje Udruženja kardiologa Republike Srpske.
Svemu ovome su mi mnogo pomogli professor Nathan Wong iz Irvajna - Kalifornija, professor Duško Vulić, dopisni član ARNUS i professor Branko Beleslin. Zahvaljujući tome, na američkim kongresima učestvujemo sa drugim ograncima u organizaciji simpozijuma kojima prisustvuje i preko 25.000 kardiologa širom sveta. Takođe, mi ovde u Srbiji i Republici Srpskoj, svake godine imamo kongres 34. ogranka koledža američkih kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku, na kojem kroz prikaz slučajeva prezentujemo najnovije vodiče koji se bave kardiovaskularnim bolestima te na taj način edukujemo naše doktore. Do sada smo imali šest kongresa. Sedmi je u pripremi i biće održan zadnje nedelje u martu 2022. na Zlatiboru. Ova godina je ujedno i 71. godina postojanja najstarijeg i najznačajnijeg udruženja Američki koledž kardiologa, koje u aprilu 2022.godine organizuje kongres, za čije učešće sam već dobio poziv i gde ću govoriti na temu o akutnom infarktu miokarda”, sa zadovoljstvom i neskrivenim ponosom naglašava prof. dr Nedeljković, koji kaže i da je izuzetno počastvovan što je septembra ove, 2021. godine, od strane Medicinskog odeljenja i Predsedništva Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske prdložen za inostranog člana ove prestižne institucije. Izbor će biti održan u decembru ove godine.
Porodica, struka i politika u harmoniji
Ako se opet osvrnemo mudrom zborenju arhiepiskopa Jovana Belogorodskog koji veli:“Svaki po meri svoga dara…A nekome je dato više, a nekome manje…”, onda je prof. dr Milan Nedeljković u Božjoj bašti istinski obdareno seme koje gde god se “otkotrlja” tu niče bujno, primetno i ostavlja bistar trag. Jer kako drugačije objasniti činjenicu da je dom porodice Nedeljković i blažen i bogat najdivnijim cvećem. Petoro njihove dece, sokolovi Miloš i Dušan, te tri kćeri, tri zlatne jabuke, Dunja, Nađa i Mila, najdivniji su pupoljci koji životu daju temelj, snagu i svaki smisao. Veliku podršku i razumevanje doktor Nedeljković je imao i ima od svoje supruge Jelene. Jelena je takođe doktor i na specijalizaciji je iz ginekologije i akušerstva. Ovo je još jedna potvrda da iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka, stabilna i razumna žena, kakva je i doktorka Jelena Nedeljković“. Da, 2010. godine na predlog građana Uba izabran sam za prvog počasnog građanina. To i priznanje najuspešnijeg gimnazijalca opštine Ub, sa mojih petoro dece, moja su najveća dostignuća. Nema značajnijih. A kad sumiram lekarsku karijeru, činjenica da sam uspeo da dovedem Američko udruženje kardiologa i osnujem zajedničko Udruženje kardiologa SAD, Srbije i RS, čini se kao moje najveće lekarsko dostignuće”, kaže dr Nedeljković
Moziku svoga života koji je ovaj čovek-div sklapao sve ove godine, falio je još jedan kamenčić koji je, pokazalo se, vrlo mozaično utisnut pre oko 5,5 godina. Naime, u julu 2016. prvi put je dr. Nedeljković stupio na funkciju predsednika Gradske opštine Vračar, najelitnije beogradske opštine za koju se veruje da je mesto večne svetlosti. “Za skoro četiri decenije lekarskog staža, u različitim ordinacijama, od samih početka u Domu zdravlja Zvezdara, Internoj A klinici, do interventne kardiologije KC Srbije i angio-sala, svakodnevno sa ljudima najrazličitijih sudbina i problema, smatram da sam naučio ono najvažnije za ovu funkciju a to je da čujem i razumem “malog, običnog čoveka”, kazuje dr Nedeljković. A da je i taj posao obavljao kvalitetno i da je ostvario dobru saradnju sa svim nivoima vlasti i uspešno rešavao probleme građana , govori i činjenica da je septembra prošle, 2020. godine, ponovo izabran na istu funkciju.
Poštujući onu narodnu: “Jabuka ne pada daleko od stabla” koja govori da je genetika bitna kada je u pitanju određenje čovekovog karaktera, u slučaju dr Nedeljkovića dobila je neprikosnovenu potvrdu. Naime, dr Nedeljković je potomak Milana P. Nedeljkovića, velikog trgovca iz Ljiga i to ne daleki, već najbliži potomak! Doktor Milan Nedeljković je ime i dobio po svome dedi Milanu P. Nedeljkoviću. Deda Milan je bio ratnik- solunac. Sa svojom braćom je učestvovao u balkanskim ratovima, ali i u Prvom svetskom ratu! Na čelu Kačarske konjice, septembra 1918. posle proboja Solunskog fronta, prvi je krenuo u Srbiju, prešli su Albaniju i za tri nedelje stigli u Sent Andreju! Bio je viđen i poštovan meštanin Ljiga i okoline. Deda Milan je bio i član Žičke eparhije i veliki prijatelj sa tada episkopom žičkim vladikom Nikolajem Velimirovićem. A da “iver ne pada daleko od klade” kazuje i podatak da je deda Milan od 1924. do 1941. bio predsednik opštine Ljig, a da je njegov unuk, interventni kardiolog prof. dr Milan Nedelković, danas na čelu opštine Vračar. Dakle,“kakav deda - takav unuk”!
Piše: Vera Pušac
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
