Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”
Sto godina postojanja
Intervju: Prof dr Verica Jovanović, direktor Instituta
Razgovor vodio: Rade - Radenko Karalić
Malo je zdrastvenih ustanova i instutuicija u zdrastvenom sistemu ne samo Srbije, već i u regionu koje se mogu “pohvaliti” punim vekom postojanja.
Jedna od retkih je upravo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” koji je nedavno obeležio 100 godina postojanja, a to je neposredan povod za razgovor, eksluzivno za časopis “Medici.com”, Radeta Karalića sa direktorkom Instituta profesorkom dr Vericom Jovanović, koja već više godina izuzetno uspešno rukovodi ovom ustanovom.
Profesorko Jovanović, možete li nam reći nešto više o istorijatu i razvoju ustanove, koji su predstavljeni u monografiji „100 godina za zdravlje”, objavljenoj tim povodom, čiji ste jedan od autora?
Značajan jubilej Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” obeležen je objavljivanjem monografije pod nazivom „100 godina za zdravlje”, svečanom akademijom, međunarodnim kongresom i izdavanjem poštanske markice.
Monografija obuhvata čitav period rada ustanove i na pregledan način sumira rad generacija zdravstvenih radnika i saradnika. Glavni cilj je bilo prikazivanje istorijata ove ustanove koja svoju tradiciju baštini još od osnivanja Stalne epidemijske komisije 1919. godine, odnosno od osnivanja Centralnog higijenskog zavoda 1924. Politički i društveni lomovi kroz koje je srpsko i jugoslovensko društvo prolazilo tokom 20. veka, umnogome su odredili delatnost i ispisali istoriju Instituta. Zbog toga je ime ove ustanove nekoliko puta menjano (Centralni higijenski zavod, Higijenski institut Srbije, Zavod za zdravstvenu zaštitu, Zavod za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”).
Uvod Monografije nosi naziv „Kalemljenje zdravlja”, predstavljajući čitaocima razvoj preventivne medicine u Srbiji tokom 19. i početkom 20. veka, u kojem se jasno prepoznaju zdravstvena pitanja sadašnjice. Jedno od značajnijih pitanja na prelazu vekova bilo je proizvodnja vakcine. Zalaganjem dr Milana Jovanovića Batuta, sanitetskog pukovnika dr Mihajla Markovića i dr Ljubomira Stojanovića, a odobrenjem kralja Aleksandra Obrenovića izgrađena je ustanova za proizvodnju vakcina – Pasterov zavod u Nišu. Prvo poglavlje pokriva godine od 1918. do 1945. i praktično je priča o osnivanju, radu i nadležnostima Centralnog higijenskog zavoda. Od osnivanja Stalne epidemijske komisije, pa do završetka Drugog svetskog rata bakteriološko-epidemiološka, parazitološka, komunalno-higijenska, serološka i socijalno-medicinska pitanja stalno su se uvećavala u okviru Centralnog higijenskog zavoda koji je zbog toga pretrpeo nekoliko sistematizacija. Ovi događaji, kao i presudni trenuci u istorijskom razvoju zemlje, uzeti su kao graničnici odeljaka prvog poglavlja. Sigurno da je jedna od najvećih prelomnih tačaka u istoriji jugoslovenske države bio kraj Drugog svetskog rata i dolazak Komunističke partije Jugoslavije na vlast. Ovom prekretnicom počinje drugo poglavlje monografije koje prati istorijat ove ustanove do 1999/2000. Za gornju granicu izabrali smo kraj 20. veka iz dva razloga: Prvi, period razvoja Instituta od raspada Jugoslavije tokom devedesetih godina 20. veka činio je jednu specifičnu postsocijalističku formu koja je trebalo da bude povezana sa periodom socijalizma i drugi, poslednja monografija Instituta pisana je do 1999/2000. godine. Zvanične promene naziva Instituta tokom ovog perioda predstavljale su graničnike u drugom poglavlju. Treće poglavlje prati razvoj Instituta od 2000. do današnjih dana, stavljajući akcenat na izazove 21. veka. Jedan od većih izazova bila je epidemija bolesti COVID-19. U cilju uspešne kontrole epidemije zarazne bolesti na teritoriji naše zemlje, sprovodile su se u sektoru zdravstva odgovarajuće mere, propisane Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, koju je donela Vlada Republike Srbije. IJZS je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, referentnim zdravstvenim ustanovama i Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama 3. aprila 2020. izradio Stručno-metodološko uputstvo (SMU) za kontrolu unošenja i sprečavanje širenja novog korona virusa SARS-CoV-2 u Republici Srbiji, koje je distribuirano svim zdravstvenim ustanovama preko mreže instituta i zavoda za javno zdravlje. Takođe, revidirano SMU je urađeno i distribuirano svim zdravstvenim ustanovama 28. avgusta 2020. godine. U skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom i zaključcima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 Vlade Srbije, pojedini delovi SMU su menjani i sprovođeni na teritoriji države. IJZS je aktivno radio i na izradi preporuka za sprečavanje širenja COVID-19 u domovima za odrasle i starije, zatim preporukama za obrazovne i predškolske ustanove, ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, pojedinačne radne organizacije, za organizatore različitih skupova, manifestacija i dr. U IJZS je organizovano dežurstvo epidemiologa 24 časa/sedam dana od početka pandemije i izrada dnevnih i nedeljnih izveštaja o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji COVID-19 na teritoriji Srbije na osnovu izveštaja dostavljenih iz 24 lokalna instituta i zavoda za javno zdravlje. Dostavljane su i brojne informacije od javnog značaja, kao i odgovori na upit građana ili pravnih lica. Institut za javno zdravlje Srbije, zajedno sa Republičkom stručnom komisijom za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Republičkom sanitarnom inspekcijom i mrežom IZJZ/ZZJZ, pratio je i procenjivao epidemiološku situaciju i evaluirao predložene mere koje se sprovode tokom trajanja epidemije.
Promena naziva ustanove ponovo je uzeta kao graničnik za odeljke u ovom poglavlju.
Važne godine u razvoju Instituta su:
- 1919. godina, kada je osnovana Stalna epidemijska komisija Ministarstva za zdravlje čime je ustanovljen i organizovan nadzor nad higijenskim prilikama i zaraznim bolestima u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Dr Milan Jovanović Batut je bio prvi predsednik;
- 1922–1923. godina, kada su osnovani: Bakteriološka stanica u Beogradu, Laboratorija za tropske i parazitarne bolesti i Institut za socijalnu medicinu, koji predstavljaju jezgro budućeg Centralnog higijenskog zavoda;
- 1924. godina, kada je osnovan Centralni higijenski zavod, odnosno preteča današnjeg Instituta za javno zdravlje Srbije. Centralni higijenski zavod je vrlo brzo po osnivanju podeljen na devet odeljenja: Dijagnostičko odeljenje; Serovakcinalno odeljenje; Odeljenje za ispitivanje vode sa bakteriološkim, biohemijskim i hemijskim, zoološkim i tehničkim odsecima; Odeljenje za ispitivanje životnih namirnica; Parazitološko odeljenje; Epidemiološko odeljenje; Pedagoško-propagandističko odeljenje; Bolničko odeljenje;
- 1945. godine, po završetku Drugog svetskog rata, u zgradi Centralnog higijenskog zavoda formirani su: Savezni epidemiološki institut, Savezni higijenski institut i Bakteriološko-epidemiološki zavod Srbije.
- 1951. godine, spajanjem Saveznog higijenskog instituta, Saveznog epidemiološkog instituta i Epidemiološko-bakteriološkog instituta Srbije osnovan je Higijenski institut Narodne Republike Srbije.
- 1961. godine, usled privrednog i kulturnog razvoja, kao i usled potrebe da se kontrolišu razgranate zdravstvene ustanove, Higijenski institut NR Srbije postao je Zavod za zdravstvenu zaštitu Socijalističke Republike Srbije i poverena mu je i funkcija Republičkog zdravstvenog centra.
- 1979. godine menja se organizaciona forma Zavoda za zdravstvenu zaštitu SR Srbije i on prerasta u Zavod za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut».
- 1997. godine nastao je Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut» kada su organizovana četiri centra: za hranu i ishranu; za vode; za zaštitu i unapređenje životne sredine; za ekotoksikološku dijagnostiku.
- 2006. godine, odlukom Vlade Srbije Institut je promenio ime u Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut».
Direktori Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut», od osnivanja do danas: doc. dr Stevan Ivanić (direktor 1928−1937), doc. dr Bogoljub Konstantinović (direktor 1937−1941), dr Milivoj Rankov (direktor 1943−1943), dr Miloš Lazarević (direktor 1941−1945), dr Sava Šaulić (direktor 1945), dr Đorđe Guelmino (direktor 1945), dr Boško Živković (direktor 1945−1951), prof. dr Radomir Gerić (direktor 1951−1957), prof. dr Jovan Cekić (direktor 1961−1972), prof. dr Božidar Čolaković (direktor 1972−1974), prim. dr Borislav Antić (direktor 1974−1993), doc. dr Veselin Radonjić (direktor 1993−1994), dr sc. med. Pavle Todorović (direktor 1994−1997), prof. dr Dragoljub Đokić (direktor 1997−2001), prof. dr Ivanka Gajić (direktor 2001−2004), prim. dr sc. med. Tanja Knežević (direktor 2004–2012), doc. dr sc. med. Dragan Ilić (direktor 2012–2016) i prim. prof. dr Verica Jovanović (direktor 2016– ).
Kroz svoju istoriju Institut je izrastao u krovnu nacionalnu ustanovu u oblasti preventivne medicine zajedno sa 24 okružna instituta i zavoda za javno zdravlje. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” poseduje danas složenu upravnu mrežu koja za krajnji cilj ima pružanje preventivne, dijagnostičke i ostale usluge u oblasti zdravstvene zaštite iz pet ključnih oblasti: socijalne medicine, epidemiologije, mikrobiologije, higijene i zaštite životne sredine, biostatistike i informatike. Institut je podeljen na šest centara, jedno odeljenje i jednu službu: Centar za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite, Centar za informatiku i biostatistiku u zdravstvu, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Centar za promociju zdravlja, Centar za higijenu i humanu ekologiju, Centar za mikrobiologiju, Odeljenje za naučnoistraživački rad, publicistiku i koordinaciju sprovođenja projekata i Služba za pravne, ekonomsko-finansijske i druge slične poslove.
Prigodna poštanska marka kao „najmanji ambasador” zemlje izdaje se kada je institucija, ličnost ili jubilej od izrazite važnosti za Republiku Srbiju. Uz saradnju instituta “Batut” i „Pošte Srbije” pripremljena je poštanska markica povodom jubileja?
Današnji Institut za javno zdravlje Srbije s ponosom nosi ime „Dr Milan Jovanović Batut”. U njegovu čast, a povodom proslave jubileja Instituta, objavljenja je poštanska markica u oktobru 2024. godine. Profesor dr Milan Jovanović Batut rođen je 10. oktobra 1847. u Sremskim Karlovcima. Gimnaziju je učio u Pančevu i Sremskim Karlovcima, a studije medicine završio je u Beču. Ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda ne samo kao osnivač Medicinskog fakulteta i njegov prvi dekan, već i kao predan višedecenijski naučni i društveni radnik čiji je životni cilj bio zdravstveno prosvećivanje naroda.
Profesorko Jovanović, međunarodni kongres pod nazivom „Javno zdravlje – dostignuća i izazovi” okupio je veliki broj eksperata iz zemlje i sveta. Kakvi su rezultati Kongresa?
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” osnovan je 1924. godine. Svečanom akademijom i međunarodnim kongresom, 15. i 16. oktobra 2024. godine u Beogradu Institut je obeležio značajan jubilej – 100 godina postojanja i rada. S obzirom na to da je javno zdravlje visoko interdisciplinarna oblast, međunarodni kongres je bio prilika da se sretnu stručnjaci ne samo iz mnogih zemalja, nego i iz različitih grana koje doprinose razvoju javnog zdravlja. Коngrеs је оrgаnizоvаn u vidu plеnаrnih prеdаvаnjа, оkruglih stоlоvа i rаdiоnicа i оkupio je višе оd 700 stručnjака iz zеmljе i svеtа.
Pоrеd акrеditаciје Zdrаvstvеnоg sаvеtа Srbiје, kоngrеs је dоbiо i mеđunаrоdnu акrеditаciјu Еvrоpsкоg акrеditаciоnоg tеlа i nаlаzi sе u vrhu listе акrеditоvаnih коntinuirаnih еduкаciја zа 2024. gоdinu. Predstavljana su istraživanja, a u diskusijama razmenjena mišljenja i iskustva na sesijama posvećenim zaraznim bolestima, izazovima u oblasti imunizacije, prevenciji i kontroli nezaraznih bolesti, skriningu malignih bolesti i mnogim drugim. Sveobuhvatniji i efikasniji pristup rešavanju izazova u oblasti javnog zdravlja zahteva mulidisciplinarni pristup, a međusektorska partnerstva su od suštinskog značaja kada je neophodan koordinisan odgovor za ublažavanje javnozdravstvenih rizika. Kongres je u velikoj meri doprineo jačanju saradnje i komunkacije među stručnjacima u oblasti javnog zdravlja. Veliku zahvalnost dugujemo svim autorima koji su svojim naučnim i profesionalnim doprinosom unapredili značaj kongresa, čemu svedoči i objavljena Knjiga apstrakta sa 192 rada. Najvažniji rezultati istraživanja ukazivali su na buduće izazove u oblasti javnog zdravlja, kao što su: prevencija malignih bolesti, razvoj zdravstvenih sistema, a naročito značaj razvoja i primene veštačke inteligencije u oblasti javnog zdravlja.
Možete li nam reći nešto o novoj delatnosti Instituta?
Na osnovu odluke Odbora za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ akreditovan je 2022. godine kao istraživačko-razvojni institut u oblasti medicinskih nauka – medicina, za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti, što je od velikog značaja za razvoj Instituta. Institut ima organizovan naučnoistraživački rad kroz projekte i, što je od velike važnosti, realizuje program razvoja naučnoistraživačkog podmlatka.
Nakon pauze, pokrenuli ste izdavanje časopisa Instituta „Glasnik javnog zdravlja”. U pripremi je novi broj časopisa koji će biti objavljen u martu. Možete li nam, kao glavni urednik, za kraj intervjua predstaviti časopis?
Približava se i obeležavanje stogodišnjice časopisa „Glasnik javnog zdravlja” (Serbian Journal of Public Health), čiji je prvi broj objavljen davne 1926. godine. Upravo je Centralni higijenski Zavod izdavanjem časopisa u oblasti preventivne medicine postao jedna od retkih institucija u svetu koje su objavljivale časopis u ovoj oblasti. Sada „Glasnik javnog zdravlja” predstavlja multidisciplinarni časopis, M54 kategorije, koji objavljuje radove iz svih oblasti javnog zdravlja na srpskom i engleskom jeziku, a objavljuje se četiri puta godišnje u papirnom i elektronskom obliku. Glasnik objavljuje sledeće vrste članaka: originalne naučne radove, pregledne radove, prethodna i kratka saopštenja, prikaze slučaja, uvodnike i pisma uredniku, izveštaje sa naučnih skupova i kongresa i ostale članke.
Zahvaljujući Vam se na odvojenom vremenu, poštovana profesorko i direktorko Jovanović, doduše sa malim zakašnjenjem, čestitam Vam u lično i ime našeg časopisa “Medici.com”, ovaj veliki jubilej sa kojim i Vi, kao direktor, svi zaposleni u Institutu, a i mi kao obični građani se ponosimo.
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
