Povodom Evropskog Kongresa za srčanu slabost održanog u Centru Sava, 17-20 maja 2025 godine
Razgovor sa akademikom Petrom M. Seferovićem, predsednikom Kongresa
Razgovor vodio: Rade–Radenko Karalić
U Beogradu je od 17-20 maja po drugi put (posle 2012 godine) u renoviranom Centru Sava održan Evropski kongres o srčanoj slabosti koji je okupio oko 5500 učesnika iz celog sveta, kao i 500 najistaknutijih eksperata sa svih kontinenta. Na njemu su predstavljena najnovija saznanja o ovoj bolesti, diskutovan značaj novih lekova i uređaja, kao i nove globalne strategije. Kongres je bio brilijantan uspeh, kako po broju učesnika, tako i po izvanrednom naučnom Programu. Predsednik kongresa akademik Petar M. Seferović, koji je i predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije, je procenio da je ovo jedan od najvećih i najznačajnijih medicinskih kongresa ikada održanih u Srbiji.
Srčana slabost je globalni zdravstveni problem koji pogađa oko 64 miliona ljudi u celom svetu, sa stopom smrtnosti od oko 50% u roku od 5 godina. U Srbiji svake godine od posledica kardiovaskularnih bolesti premine oko 54 000 ljudi, a procenjuje se da je oko 40% smrti posledica srčane slabosti, najviše u populaciji oko 70 godina. Ovaj složeni i životno ugrožavajući sindrom ima visok morbiditet i mortalitet, snižava funkcionalnu sposobnosti i kvalitet života, povećavajući troškove lečenja.
Izuzetno mi je zadovoljstvo što Akademika Seferovića poznajem preko trideset godina i što sam sa pažnjom pratio njegove uspehe u Evropskoj i svetskoj kardiologiji.
Cenjeni akademiče možete li nam reći kada je počelo Vaše interesovanje za srčanu slabost.
Ovim značajnim problemom sam počeo da se bavim sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u toku mog boravka u Hjustonu u Teksasu kada sam se uključio u rad tima čuvenog kardiohirurga Majkla Debejkija i profesora Đžemsa Janga, njegovog kardiologa. Još tada sam shvatio da za ovo često i ozbiljno oboljenje ne postoji definitivno izlečenje, ali da pravovremena dijagnoza i ispravna terapija omogućava da bolesnik može da živi dugo, dobro i kvalitetno. Početkom novog veka uključio sam se u rad Evropskog Udruženja za srčanu slabost i shvatio da je potreban novi, sveobuhvatni (holistički) terapijski pristup. Kada sam u izabran za Predsednika ovog udruženja u mandatu 2018-2020. godine uveli smo nove metode ne samo u istraživanje epidemiologije ovog oboljenja već i u formiranje ustanova koje će se adekvatno baviti lečenjem. U Srbiji smo veoma rano, već 2011 godine osnovali Udruženje za srčanu slabost Srbije, koje ima vodeću ulogu u regionu i veoma dobro sarađuje sa Evropskim udruženjem tako da se većina novina brzo prenosi u našu zemlju.
Koji je značaj svakodnevnog kliničkog rada i primenjene nauke u poboljšanju lečenja srčane slabosti ?
Trudim se da moja istraživanja postanu deo svakodnevnog rada i lečenja bolesnika sa srčanom slabošću, kako u Srbiji i Evropi, ali i u svetu. Težak je i trnovit put od ideje, preko praktične primene do svakodnevne kliničke upotrebe. On zahteva jasno definisanje problema i pravovremenu primenu lekova i postupaka. Ovo je i osnovni zadatak Udruženja za srčanu slabost i Udruženja kardiologa koji se, kroz niz edukativnih i javnih akcija, stalno i neumorno bave ovim problemima. Trudimo se da poštujemo izjavu Nikole Tesle da je svaka nauka onoliko dobra koliko pomaže praktično ljudima i čovečanstvu.
Bili ste potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa, najvećeg strukovnog udruženja na svetu (110. 000 članova), i imate veoma dobar uvid u naučni rad u Evropi. Takođe, vaša višedecenijska uspešna naučna aktivnost govori u prilog poštovanju kvalitetnog medicinskog rada. Kakav je Vaš komentar?
U načnom radu su najvažniji upornost, entuzijazam, timski rad i povezivanje na svim nivoima. Ovo u potpunosti oslikava staru, ali nikada prevaziđenu izreku: rad, red i disciplina. Na prvom mestu treba misliti inovativno (out the box) jer to obezbeđuje najveće prodore. Nikada ne treba ostavljati poslove nezavršene ili delimično rešene.
Timski rad je osnovni preduslov uspeha jer dobra saradnja, ulaganje u edukaciju mladih i održavanje timskog i kolegijalnog duha omogućavaju najbolje rezultate. To su bezvremenske kategorije jer se i sada odlično sećam saveta mojih učitelja prof Srećka Nedeljkovića i prof Predraga Petrovića da nikada ne treba odustati i da se do vrednih stvari nikada ne dolazi lako. Od sedamdesetih godina dvadesetog veka, Beogradska kardološka škola uživa veoma visok ugled u Evropi i mi smo nastavili tu tradiciju. Imao sam sreću da u mojoj višedecenijskoj medicinskoj praksi steknem izvanredne saradnike, koji su imali strast, želju i energiju za istraživanjem.
Vi ste jedan od vodećih naučnika u Srbiji, ne samo u medicini, već i uopšte. Većina naučnika u Srbiji se slaže da ste jedan od najzaslužnijih za napredak Beogradskog univerziteta na Šangajkoj listi. Koje su osnovne vrednosti u nauci u koje Vi, kao vrhunski naučnik, verujete?
Naučni rad je teška, neizvesna i dugotrajna aktivnost. Verujem da su naučna radoznalost, strast za otkrivanjem novog, upornost da se sledi ideja u koju se veruje i posvećenost od najvećeg značaja. Naučnik ne traži i ne razmišlja o priznanjima, mada su ona svakako prijatna.
Član sam nekoliko vrhunskih ustanova i sistema koji mi obezbeđuju stalni pristup naučnom radu i najboljem obliku kliničke medicine. To su Srpska Akademija nauka i umetnosti, Klinički Centar Srbije, Medicinski Fakultet, Evropsko Udruženje kardiologa i veliki srpski privatni sistem Euromedik
Klinički Centar Srbije je najvažnija ustanova zdravstva Srbije sa ogromnim mogućnostima u naučnom radu.Veliki broj najboljih eksperata, savremena tehnologija i značajniji naučni projekti koji se u njemu sprovode su izvanredna osnova za klinička istraživanja. On je, u Evropskim razmerama, prepoznat kao značajan faktor u ovoj oblasti.
Medicinski fakultet u Beogradu je rasadnik medicinskih talenata u svakoj generaciji i svedoci smo da je pristup mladih lekara drugačiji i savremeniji nego ranijih generacija. Odgovornost je profesora i mentora da predoče značaj naučnog rada kao osnove kliničkih principa, i njihovu zainteresovanost za naučni rad. U vezi sa tim, veoma sam zadovoljan što sam kao glavni urednik studentskog udžbenika Interna medicina uspeo da povezanost nauke i kliničkog rada predstavim na pravi način.
Naučna aktivnost u SANU je veoma živa jer je to osnovni delokrug njene aktivnosti. Strategija SANU za razvoj naučnog rada je veoma dobro definisana, ali, kao i svuda u Evropi, nije lako omogućiti dobro povezivanje svih zainteresovanih. Mislim da članovi Medicinskog odeljenja SANU imaju značajan uticaj u svojim specijalnostima na razvoj naučnih ideja i projekata.
Evropsko udruženje kardiologa je izuzetno dinamična organizacija sa velikim brojem vrhunskih eksperata. Jako sam zadovoljan što je saradnja ovog udruženja i Udruženja za srčanu slabost Srbije izvanredna i veoma produktivna. To nam omogućuje da ostanemo u najužem broju zemalja koji brzo i efikasno primenjuju nove lekovei i strategije.
Euromedik je najveći i najbolji privatni zdravstveni system u Srbiji, sa preko 1500 zaposlenih, 15 institucija u Beogradu, 6 u Srbiji i jednoj od najvećih bolnica u glavnom gradu, u izgradnji. Broj zaposlenih, vrhunska tehnologija i ogroman broj bolesnika koji se svaki dan pregleda su zalog kvalitetnog medicinskog i naučnog rada. Veoma mi je drago što imam priliku da u rad ovako kvalitetne privatne ustanove uvedem veliki broj novih metoda i savremenu obradu podataka.
Na kraju bih Vas zamolio da nam kažete kako vidite budućnost kliničkog istraživanja u medicini sa učešćem mlade generacije?
Budućnost naučnog rada u Srbiji je obezbeđena, kako zbog sve većeg ulaganja države u naučni rad, tako i zbog velikog broja mladih talenata. Srbija i srpska nauka su sastavni i veoma važan deo svetskog i evropskog naučnog prostora. Pred nama je težak zadatak i velika odgovornost da ovu integraciju omogućimo i olakšamo u složenim lokalnim i još kompleksnijim svetskim zbivanjima. Ne sumnjam ni najmanje da će se značaj naučnog rada u Srbiji povećavati i da ćemo u budučnosti imati još bolje naučne rezultate.
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
