Интервју са директором Клинике „Др Лаза Лазаревић“
Др Ненад Бјелица
Разговор водио: Раде–Раденко Каралић
Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” је једна од најстаријих здравствених установа не само у Београду, већ и у Србији. Колико нам је познато, основана је пре више од једног века, тачније пре чак 164 године.
Ова клиника је по много чему једиствена, а пре више од годину и по дана, овом изузетно значајном здраственом установом успешно руководи директор др Ненад Бјелица.
За ово релативно кратко време не само у стручној јавности, већ и међу нама обичним грађанима, врло често се чују похвале о раду новог директора, новим начином руковођења и новим делатностима, које се по први пут обављају на Клиници.
Поштовани директоре др Бјелица, шта нам можете рећи о историјату Клинике и њеном раду?
Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” основана је давне 1861. године доношењем закона Устроение дома за с´ума сишавше, а за смештај и лечење душевних болесника одређена је Докторова кула, која тиме постаје прва психијатријска болница у Србији и на Балкану. Клиника од тада континуирано ради, унапређује свој рад и трансформише се у складу са савременим светским стандардима.
Клиника је од почетка била позиционирана у здравственом систему Србије за лечење пацијената са тешком клиничком сликом. Трудили смо се да тај реноме потпуно задржимо, уз проширење капацитета и увођење нових делатности у раду Клинике.
Оно по чему смо јединствени јесте наша Ургентна психијатријска служба са перманентним радом 24 сата 365 дана годишње, којом покривамо не само Београд, већ и целу Србију и регион. Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања Клинике смо потпуно организационо одвојили, где тим специјалиста психијатрије сада ради само тај посао јер је изузетност психијатријског пријема оно због чега смо препознатљиви.
У најосетљивије делове установе свакако спадају јединице интензивне неге где смо значајно повећали број запослених, а нарочито медицинских сестара, због спефичности рада и полне структуре пацијената.
Интегративни приступ третмана психијатријских пацијената остварује се на свих десет клиничких одељења ангажовањем здравствених радника (лекара и медицинских сестара/техничара), здравствених сарадника (психолога, социјалних радника, радних терапеута) и специјалних педагога (дефектолога, логопеда). На сваком клиничком одељењу спроводи се фармакотерапија, индивидуална психо и социотерапија, као и групна, окупациона и радна терапија. Током хоспитализације сви први пут болнички лечени пацијенти и њихове породице, као и један део вишеструко лечених пацијената и њихових породица бива укључен у програм терцијарне превенције са циљем превенције поновног погоршања болести и прилагођавања за пуноправни повратак у заједницу у којој пацијент живи. Део пацијената и њихових породица упућујемо у Центар за ментално здравље на системску породичну терапију у циљу пружања подршке у решавању изазова и потешкоћа који су настали због породичних околности. Просечна дужина лечења на клиничким одељењима је око 40 дана.
Одређени пацијенти након болничког лечења буду отпуштени, уз предлог даљег поликлиничког лечења у нашој Клиници или у месту становања, док неки пацијенти након болничког лечења буду усмерени на продужено лечење у условима парцијалне хоспитализације у нашу Дневну болницу са 140 доступних места и још 20 места у Дневном центру у оквиру Центра за ментално здравље у Влајковићевој, где се интензивира индивидуални и групни психотерапијски рад, као и окупациони програм.
У оквиру Клинике постоји Дневна болница у Сектору Београд и Сектору Падинска Скела, како функционише рад са пацијентима у наведеним дневним болницама и шта он обухвата?
Поред Дневне болнице у Београду, након неколико година је поново отворена Дневна болница у Падинској Скели и нарочито смо поносни на радно-окупациону терапију и психосоцијалну подршку коју пружамо пацијентима који су ту на лечењу месецима, а неки и годинама. Никада нисмо имали већи број посета установама културе (позоришта, биоскопи, изложбе, сајмови), одлазака у природу и обилазака културно-историјских споменика, уз сарадњу са великим бројем културних институција.
У сектору Падинска Скела смо отворили сликарску, вајарску, керамичку радионицу и веома смо поносни на изложбу наших пацијената у кући Ђуре Јакшића у Скадарлији, Културном центру у Обреновцу, свечаном холу РТС-а као и сарадњом са осталим културним институцијама у граду.
Изражавамо велику захвалност за подршку коју нам пружа јавни сервис, где смо имали заједнички наступ наших пацијената са Биг Бендом, и то на Светски дан менталног здравља у Дневној болници у Београду. То би могао да буде добар пример дестигматизације психијатријских болесника.
Такође, у оквиру Клинике постоји и Клуб лечених алкохоличара и апстинената „Скела“ који је почео са радом пре више од 40 година.
Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ је отворила и Одељење за адолесценте, шта нам можете рећи о томе?
Уз велику подршку Владе РС, Министарства здравља и свих запослених, увели смо нове процедуре и делатности у рад установе. Отворено је Амбулантно и клиничко одељење за адолесценте узраста од 12 до 18 година, које функционише као одвојена ургентна психијатријска служба за пацијенте ове животне доби са територије целе Србије и региона. То значи да се пријем обавља 24 сата 365 дана годишње и да се на лечење примају малолетни пацијенти. Посебно смо поносни на услове за боравак ове младе популације, са малим бројем кревета и великим бројем сарадника који свакодневно раде са децом. Обезбеђујемо осмишљену радно-окупациону терапију, психосоцијалну подршку и обезбеђујемо прихват по истеку болничког лечења. И у ранијим периодима Клинике је радило Одељење за адолесценте, али сада по први пут имамо у свакој смени специјалисту дечје и адолесцентне психијатрије, којих је у Србији, иначе, веома мало.
Клиника у оквиру своје делатности обавља и психијатријска вештачења, а по први пут ту се спроводе мере безбедности лечења и чувања?
Клиника „Др Лаза Лазаревић“ је кроз Одсек за судску психијатрију активна и у области психијатријских вештачења на захтев правосудних органа и лечења форензичких пацијената. Наиме, по први пут у историји Клинике отворена су форензичка одељења, мушко и женско, за меру безбедности обавезног лечења и чувања у здравственој установи. У наредних неколико месеци отварамо још једно мушко одељење, чиме ће бити попуњен планирани капацитет од 120 постеља. На тај начин смо обезбедили да београдски регион и централни део Србије по први пут након времена Лазе Лазаревића добију адекватно збрињавање психијатријских пацијената који су починили одређено кривично дело. Са овом осетљивом групом пацијената обезбедили смо мултидисциплинарни рад, индивидуални план лечења и велики труд око прихвата по истеку мере у средину из које су дошли. Сматрамо да је то огроман бенефит како за самог пацијента, тако и за друштво у целини. Такође смо проширили сарадњу са свим основним и вишим тужилаштвима и правосудним системом у целини.
Да ли је у Клиници могуће урадити електроенцефалографију?
Поново смо отворили ЕЕГ кабинет где раде лекари са супспецијализацијом из клиничке неурофизиологије, обученим медицинским сестрама, са могућношћу заказивања спољних пацијената, који се не лече у нашој установи. Напор који смо уложили је резултовао у томе да Клиника нема листе чекања.
Какви су Вам просторни капацитети за кориснике ваших услуга?
За пацијенте који дуго бораве у нашој установи обезбедили смо смештај у двокреветним и трокреветним собама, са засебним тоалетом. У току је комплетна реконструкција одељења за продужено лечење, где пацијенти најдуже и бораве. Такође, урађен је комплетно и спољни простор, постављено је 10 летњиковаца за боравак и рад са пацијентима на отвореном.
У оквиру Клинике постоји Центар за ментално здравље, шта нам можете рећи о раду тог центра и на којим адресама се налази, какве услуге се могу добити у Центру?
Заокружујемо очување и унапређење менталног здравља становништва - поред Центра за ментално здравље на адреси Теразије 3 отворен је још један центар у заједници у Влајковићевој 23 у Београду. Велику захвалност дугујемо Дому здравља Стари град на уступљеном простору који користимо у заједничком интересу. Центар је основан у потпуности у складу са Акционим планом за спровођење програма о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019-2026. године. У Центру ради мултидисциплинарни тим стручњака, пружајући амбулантне и психотерапијске услуге заинтересованим грађанима - специјалисти психијатрије, психолози, дефектолози-специјални педагози, социјални радници који су едуковани психотерапеути различитих модалитета, медицинско особље... Такође, пацијентима након отпуста омогућава комфорнију контролу опоравка, примање терапије у ванболничком окружењу, уз бржи повратак у породично и социјално окружење. Центар поседује комплетно уређене лекарске ординације, собу за интервенције, као и простор за индивидуални и групни рад са пацијентима. Пацијентима кроз ЦМЗ пружамо најшири број услуга, много више него што стандардни клинички рад дозвољава.
За крај, можете ли нам рећи који су циљеви и планови Клинике у будућности и чиме можете да се похвалите у досадашњем раду?
Један од најзначајнијих циљева Клинике јесте смањење броја дана болничког лечења, дестигматизација пацијената, доступност психијатријских служби, отвореност према заједници и стална борба да психијатријске клинике не смемо да претварамо у психијатријске азиле. Надамо се да ће први центар за ментално здравље у Београду бити подстрек нашим колегама из других психијатријских установа да на својим територијама отварају сличне центре јер заправо то и јесте будућност лечења најтежих психијатријских пацијената.
Можемо да се похвалимо великим бројем лекара на супспецијалистичким и докторским студијама, као и великим бројем медицинских техничара са високим струковним школама.
Постали смо наставна база за више факултета и виших струковних школа, уз редовно слање свих запослених на стручно усавршавање. Такође, у нашој установи се одвија и део специјалистичког стажа за специјализанте психијатрије Медицинског факултета у Београду за стицање вештина, нарочито из ургентне психијатрије, као и осталих обавезних поглавља током обављања специјалистичког кружења.
У Клиници је створена клима да нам прилази велики број здравствених радника и сарадника. Можемо да се похвалимо да смо, уз велику подршку нашег оснивача, богатији за 160 новозапослених, за велики број лекара специјалиста, медицинских техичара, као и лекара који су тренутно на специјализацији.
Нарочито смо поносни на почетак обележавања славе прошле године, светог Нектарија Егинског, уз благослов патријарха српског Порфирија. Ове године смо славу прославили у сектору у Падинској Скели, где нам је велику част својим присуством учинио епископ бачки Никанор. Поносни смо на многобројне госте, а посебно на то да нам је славска трпеза место од великог значаја за окупљање и повезивање запослених и пацијената.
Поштовани директоре, збиља сам више него позитивно изненађен успесима које сте постигли за релативно кратко време, на чему вам искрено честитам у име часописа „Медици.цом“ и желим да се ови успеси, под Вашим тако успешним руковођењем, и убудуће нижу и шире на свим пољима.
Не само Град Београд, већ и целокупни здраствени систем Србије, треба да се поноси оваквом установом, а ми грађани да будемо срећни, што „злу не требало“ имамо сигурну кућу којој се у свако доба можемо обратити за помоћ.
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
