Intervju sa dr Markom Jovaševićem, porodičnim psihoterapeutom
Nasilja u porodicama
Povoda za razgovor sa dr Markom Jovaševićem ima više, počev od, maltene, svakodnevnih vesti, vrlo često i na naslovnim stranama svih pisanih medija, a i udarnih na elektronskim, ne samo o porodičnim nasiljima, već i o ubistvima, verovatno najčešće žena i nad ženama, pa sve do masovnih ubistava, ne samo odstrane odraslih osoba, već i od maloletnih lica.
Nažlost, sve ove pojave se ne dešavaju samo kod nas, već svuda u svetu, a naročito u najrazvijenim zemljama.
Eksluzivno za čitaoce časopisa „Medici.com“ sa dr Markom Jovaševićem razgovor vodio Rade-Radenko Karalić.
Poštovani dr Jovaševiću, koliko mi je poznato, sve veća je učestalost nasilja u porodicama. Kako to objašanjavate?
Nasilje je najčešće posledica emocionalne nepismenosti. Ljudi ne znaju da prepoznaju, izraze i kanališu emocije, pa ono što ne umeju da izgovore završi kao udarac, agresija ili kontrola. Danas živimo u vremenu konstantnog stresa i frustracija, pa mnogi nemaju kapacitet da obrade sopstvene strahove i nesigurnosti te ih nesvesno izbacuju na najbliže ljude. Porodica je prva linija udara kada društvo postane nestabilno i zato pucanje u porodici često govori više o društvu nego o pojedincu.
Kakva je situacija sa brakovima na ovim prostorima danas?
Brakovi danas nisu lošiji, već su drugačiji, jer se više ne zasnivaju na društvenoj obavezi već na emocionalnom smislu. Ljudi očekuju da odnos ispuni njihove unutrašnje praznine, umesto da ga shvate kao prostor zajedničkog rasta. Kada jedan partner počne da se razvija, a drugi ostaje u mestu, odnos se prirodno “zategne” i počne da puca. Brak opstaje onda kada partneri uče da rastu jedno pored drugog, a ne jedno protiv drugog.
Šta je ono što Vi kao psihoterapeut najčešće radite na terapiji?
Najčešće radimo na odnosima, sa sobom, sa partnerom i sa roditeljima, jer ispod svake anksioznosti ili besa stoji neka neispričana porodična priča. Ljudi veruju da ih muče problemi današnjice, ali zapravo ih muče rane iz detinjstva koje i dalje upravljaju njihovim izborima i reakcijama. U terapiji učimo da razumemo svoje emocije, a ne da od njih bežimo. Terapija nije donošenje rešenja, već učenje kako da čovek sam postane rešenje za svoj život.
Kako moderne tehnologije utiču na ljude i odnose?
Tehnologija samo pojačava ono što već postoji u čoveku, ako smo usamljeni, bićemo usamljeniji, ako smo radoznali, bićemo znatiželjniji. Digitalni svet nam nudi komunikaciju, ali ne i povezanost, pa umesto razgovora imamo reakcije, umesto bliskosti imamo dostupnost. Dugoročno, to utiče na našu sposobnost da budemo prisutni i strpljivi jedni sa drugima. Tehnologija nas nije oštetila, već nas je ogolila, pokazala je koliko nam nedostaje prisutnost.
Mladi danas – kakvi su i koji je Vaš savet za njih?
Mladi su danas izuzetno informisani, ali često duboko zbunjeni, jer žive u svetu gde svako ima mišljenje, a malo ko ima smernice. Znaju mnogo o spoljašnjosti sveta, ali nedovoljno o unutrašnjem svetu. Moj savet je da nauče da se ne plaše procesa, da ne žure sa odgovorima i da svoju vrednost ne mere lajkovima i validacijom. Ne moraju da budu posebni, dovoljno je da budu stvarni, prisutni i spremni da upoznaju sebe.
Koliko je emocionalno zdravlje danas ugroženo?
Emocionalno zdravlje danas je ugroženije nego ikada, jer živimo u kulturi koja traži funkcionalnost, a ignoriše osećanja. Ljudi nose terete predugo, ćute predugo i brinu se previše sve dok ne puknu. Emocionalna iscrpljenost postala je norma, a mir luksuz. Nije problem što ljudi brinu, problem je što su ostavljeni da brinu sami.
Da li se gube tradicionalne vrednosti i da li je to nužno loše?
Ne gube se vrednosti, već oblici kroz koje se te vrednosti izražavaju. Ljubav, pripadnost i odgovornost i dalje su tu, samo u drugačijim formama nego pre 30 godina. Ljudi danas traže više smisla, autentičnosti i emocionalne istine. Promene u vrednostima nisu znak propadanja, već znak tranzicije, tj. prilike da kao društvo definišemo šta zaista želimo da sačuvamo.
Zahvaljujući dr Jovaševiću, što je i pored velike zauzetosti odvojio vreme za naš razgovor, smatram da bi, u najkraćem, naši čitaoci trebalo da budu upoznati sa svestranim aktivnostima ovog mladog po mnogo čemu interesantnog čoveka.
Naime, dr Marko Jovašević je lekar, sistemski porodični psihoterapeut i pisac. Više od deset godina bavi se psihoterapijskim radom sa pojedincima, parovima i porodicama, sa preko 15.000 sati kliničkog iskustva. Stručni interes mu obuhvata emocionalnu pismenost, partnerske odnose, transgeneracijske obrasce i uticaj savremenog digitalnog okruženja na mentalno zdravlje.
„Ono što čini ovaj posao lepim, zanimljivim i kreativnim je to što ne postoje dva ista klijenta. Svaki klijent predstavlja individuu za sebe sa svojom jedinstvenom i specifičnom životnom pričom. Iz tog razloga smatram najbolje za praksu korišćenje integrativnog pristupa u psihoterapiji, tj. primenu više različitih psihoterapijskih pravaca i tehnika i njihovo prilagođavanje jedinstvenom slučaju koji svaki pacijent donosi sa sobom na seansu“, ističe dr Jovašević.
Autor je romana „Slučajnosti ne postoje“, koji je u kratkom roku zainteresovao veliki broj stručnjaka i običnih čitalaca, kao i mnogobrojnih medija u kojem spaja elemente psihologije, filozofije i savremenog života. Kao predavač i gost brojnih televizijskih programa i podkasta, prepoznatljiv je po jasnom, dostupnom i duboko empatičnom objašnjavanju složenih psiholoških tema.
Na društvenim mrežama okuplja veliku zajednicu kojoj svakodnevno približava teme emocionalnog zdravlja, roditeljstva i savremenih odnosa. Živi i radi u Beogradu sa suprugom Draganom i sinovima Mihailom i Bogdanom.
Razgovor vodio: Rade-Radenko Karalić
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
