Sunce se, eno, kao vreteno nad gradom vrti i glavom klima. Sve je u meni danas šareno.
I u tebi je možda šareno. U nama svima šarenog ima. Bila je zima. Prošla je zima…
Tu negde, blizu al’ ne znam gde je, vetar se topli vrti i smeje, čupka nam kosu i krošnje njiše.
Bile su kiše. Prošle su kiše…
Mika Antić “Proleće”
Radimo, planiramo, jurimo i žurimo da što brže dosegnemo imaginaciju svojih htenja koja nam zasigurno nisu neophodna za lep i srećan život. Pravi život i sva njegova lepota su u nama u našem poimanju sreće i zadovoljstva! Nije sreća tamo... sutra... u raskoši materije, u udobnosti vidljivog... Ona je tu, tako blizu a, nažalost, tako daleko... Toliko daleko da, jureći sreću i zadovoljstvo, sutra i ne osetimo da se dan za danom bespovratno niže na beskonačnu vremensku nit. I tako, u svom vratolomnom nizu ponavljanja, ne okrenuvši se, dani pobegoše iz ledenog zagrljaja gospođe zime i zatvoriše još jedan niz od 365 dana. U nama i oko nas, u drhtavim krošnjama, među pupoljcima oko kojih se pletu tanjušne paučine, u spletovima grančica… lagano oživljava proleće. April u punom kalendarskom bljesku odoleva zimskoj okoštalosti. Je l’ nam to proleće pompezno otvara svoje životne kapije, razgrćući ostatke sivila i hladnoće ledene kraljice, koja se samopozvano zadržava i jače i duže no što smo očekivali i no što smo želeli?! Ma Sunce nas hoće, ali još škilji, jer „gospođa“ se ne da! Ipak, vrelinom svoje moći nadire i razgrće sivilo, čineći još hladna i rosna jutra sve toplijim i milijim. „Topli točak nebo ore i otvara sve prozore a zavese, te neveste, gledaju u bele ceste... i čekaju, lepe, mirne, da ih topli vetrić dirne.“Ovako naš veliki i dragi Dobrica Erić besedi o proleću! No, zasad je sve prilično oskudno. Krajolik još nema tešku punoću koju proleće donosi. Zelenilo drveća još se ukazuje, tek kao blagi sjaj, jer takav je april... pupoljci, izdanci, neizvesnost, oklevanje... April stoji između velikog snevanja i velikog skoka. April je čežnja za nečim drugim kada to drugo još nije poznato.
Izlivajući se iz svoga korita, život se razliva u mnoštvo rukavaca. Teško je unapred odrediti kojim će rukavcem uputiti svoj verolomni i lukavi tok. Tamo gde je život danas oplićao kao rečica u leto, toliko oplićao da mu se vidi pravo dno - sutra će poteći narasla, velika i opasna reka. Pa šta je onda lepše od tihe prolećne večeri dok hodamo, iščekujući novo sutra koje obećava, a u isti mah ne zapostavljajući nijedan sadašnji tren, jer sve što čini život, JE SAMO SAD! Upravo vođeni ovom formulom, od sutona misli, do zore novog buđenja, osvanuo je i ovaj 110 –ti prolećni buket, našeg i Vašeg časopisa „Medici.com“, sa bogatom lepezom najbujnije idejnosti, ali i ostvarenja.
Završiću stihovima pesme “Proleće”, našeg dragog Mike Antića “Već dugo stojim i dugo ćutim pod vetrom toplim i suncem žutim, a u glavu mi nebo stalo i još malo! Čega malo? Svega pomalo! Ako se setim, ja ću ti reći i – uteći … ! A Vi, Vi, ipak, ostanite sa nama i po volji razgrćite ovaj naš prolećni buket!
Vaš „Medici.com“!
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
