Ploveći u svojim barkama raširenih jedara, na talasima uzburkanog života koji je nepredvidiv kao svaka kap okeana kojeg se istovremeno i plašimo i kojem se divimo iznad razuma, ispraćamo lepote maja u dvorište zaborava. I poslednje ruine proleća, lenjo i nevoljno, tope se i nestaju. Dani prepuni sunca i omamnog mirisa lipe, svečano otvaraju široka vrata toploga juna, uvodeći nas u sasvim drugu magiju životnih boja i mirisa, koji očaravaju i rađaju najdivnije osećaje. Koračajući tako stazama vremena, stopala života lagano nas uvode u novo leto. Leto je vreme kada noć, topla kao ljudska usta, polako i sigurno osvaja predele. U ponoć, na svih devet nebesa, razapinje svetle i sigurne zastave pobede - zvezde, čija opora glatkost obasjava gradske kupole i krovove. Grad se okreće na stranu, pod ljubavnim teretom tame, ne prestajući da sanja o severu, velikim sokovima leta i sirovoj lepoti mora. Pred svitanje, sa same periferije, izdiže se grimizno lice zore, nežnih i pospanih kapaka. Škrto jutarnje sunce polako plazi po zidovima raskošnih brda, uronjenih u paletu junskih boja. A brda obeharala. Procvetale avlije. Kažu da ljudska bića u leto sanjaju da lete. To su muzikalni i treperavi snovi. Kažu da pod mesečevom svetlošću zanosno zamirišu lipe, kruneći gusto zlato. U poljima se budi strasna lavanda. Za letnjih noći otvaraju se svi prozori, razmiču nemirne zavese i bude se letnje haljine od svile, čežnje, svetlosti i želje... krune se oblaci od vreloga sna... vreme polako prestaje da postoji. Ono, opijeno lepotom makova, spava sanjajući ljubavnu vatru jula. O strastima letnjih noći, maestralno, u pesmi „San julske noći“, pevala je i Tereza Kesovija: “Bila je noć od srebra i mi u noći toj, a jedna gitara je svirala k’o meki šapat tvoj. Bila je noć za ljubav na plavom žalu tom, k’o struna sam nježno zadrhtala u naručju tvom. Sve noći mog života u noći su bile toj, sve vatre mojih čežnja svoj plamen su našle u njoj...Bila je noć u julu u punom sjaju svom...“!
Gledajući u nebo, u strastveno sunce, u ples oblaka, veselimo se nadolazećem letu koje asocira na odmor, na more, na planine, na bilo šta gde se možemo skloniti daleko od posla, obaveza i briga. Sa njim, na istim točkovima, u dugačkom karavanu godišnjih doba, dolazi i novi, 111. broj časopisa Medici.com, koji, kao i uvek, sa sobom nosi s pažnjom pripremljen osvežavajući koktel novih i značajnih informacija iz sveta medicine.
Okruženi najdivnijim bojama prirodnih pejsaža, vremenskim makazama sečemo godinu na pola, sumiramo dobro i loše i zbrajamo rezultate rada. Uskoro ćemo zasluženo odložiti radna odela, ostaviti alat kojim kujemo svoja dela te zaboraviti svoje obaveze, bar nakratko. Oslobodićemo volju i maštu i krenuti putem godišnjih odmora. Treba odmoriti telo, reinkarnirati dušu i svest! Treba resetovati sopstveno biće da bismo ponovo, sa novim idejama, stigli na peron vere, nade i novih iščekivanja. Da bismo uskočili u brzi vagon budućnosti i odlepršali na oblacima među sopstvene snove i ciljeve. No, pre nego što krenemo da odmaramo svoja mentalna dvorišta, Medici.com, kao teleskop, kao morska karta, ucrtao je nove, kvalitetne naslove, uz koje ćete, baš kao uz osvežavajući koktel, moći lagodno da se opustite. Verujemo da će svako okusiti ono što mu najviše prija, a sastojaka je mnogo. Pa uzdravlje! Živi bili i još dugo trajali i mi sa Vama i Vi sa nama. Čitamo se opet u avgustu, u novoj priči o zdravlju i životu.
Vaš „Medici.com“! Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
