Jeseni moja, pozdravljam te!... Hodi i pođi sa mnom preko rodnih strana,
Po lijepijem mjestima me vodi, gdje šume čežnje mojih davnih dana.
Onamo ima ruža zavičajnih, što nisu svele od studena inja
i vrela živih i putanja sjajnih, gdje duša ljuta još rudi i tinja… (“Jeseni moja” - Aleksa Šantić)
Ovi zlatni oktobarski dani bacaju nas u naručje jesenjih čari, pred čijom ornamentikom zastaje dah. Čitavi pejzaži emocionalnog sklada i harmonije boja. Priroda funkcioniše u savršenom ritmu svojih procesa. U narodu poznato Miholjsko leto u punoj snazi opravdava svoje prisustvo. No, tiho, poput sazrevanja ploda, grandiozno kao paun u kraljevskom vrtu, a smelo poput nadošle planinske reke, jesen je ušetala u naše živote. Bogata i raskošna, arogantna i tajanstvena, kreativna i zanosna... Pred očima čitave bujice prekrasne harmonije boja i pejzaži emocionalnog sklada pred čijom ornamentikom zastaje dah! Obgrlivši svu prirodu i njeno potomstvo, vešto podešava ritam i muziku veselom balu oblaka, kiša, magle i razigranog sunca, koje još nije spremno da prepusti nebeski svod. Po krošnjama drveća kao da je skakutao Pikaso u svojim kreativnim zanosima i čarobnim umećem oslikavao svaki list posebno. Zato i ne čudi što narodi Japana često odlaze u “lov na boje jeseni” (njihov izraz za jesenje izlete u prirodu), kako bi se divili prirodnoj umetničkoj koloniji u kojoj su boje u svojoj punoj dominaciji, do halucitivnog nivoa. Ali, Sunce polako izdaje snaga. Vetrovi u izlivima ljubomore, bez imalo milosti trgaju sa grana prekrasne šarenolisne odore u silnoj želji da ih ogole i svuku do sivila. „ Ona je tu! U tuzi kiše, po poljanama tiho hoda. I kuda stiže, u vis diže, usplahirena jata roda”(Dobriša Cesarić -“Jesen”). Orkestrirana harmonija mirisa jesenjih delicija, voća, povrća te bogate zimnice vrednih domaćica, neprikosnoveno kazuju da je ona tu. Duša i oči pune su nam njene raskoši. “A kada livadama dune njen vjetar, uzbune se travke! U strnjištima tiho šušti: To polja slute snijeg i čavke”…(D. Cesarić -“Jesen”).
I naša ekipa, širom je otvorila vrata bogatoj jeseni i u 113-u košaricu časopisa „Medici.com“ poslagala pregršt sadržaja, sa željom da Vam budu blagodatni i razgalni, baš kao i sva lepota jeseni. Pa da počnemo: U današnjoj civilizaciji srce nadilazi svoju samo biološko-fiziološku ulogu. Ono predstavlja slojevitu stvarnost duhovnog i moralnog, životnih navika i intuitivnih naslućivanja. Ima važnih uticaja u slutnjama i poimanju različitih shvatanja i opredeljenja. “Ti znaš da si moje srce malo i da mi u mraku svetlucaš. Mnogo mi je znaj do tebe stalo jer znam, samo za mene kucaš…Osluškujem i tvoje tonove pratim, jer neprestano poruke meni daješ, koje čitam dušom i poneku shvatim! Molim te, kucaj i nemoj da staješ…”(“Malo srce”, Zlatko Knežević). Srce počinje da kuca četiri nedelje nakon začeća i ne zaustavlja svoj rad sve do smrti. Stoga, čuvajmo svoje srce. Obećajmo sebi radi sebe, ali i radi naših najmilijih, da ćemo se uhvatiti u koštac sa faktorima rizika i čuvati zdrvlje svoga srca koliko god možemo, a možemo! U tom smislu, Svetski dan srca ove godine je obeležen 29. septembra brojnim aktivnostima, usmerenim ka prevenciji srčanih bolesti, a pod motom “Koristi srce za čovečanstvo, za prirodu i sebe”!
I još mnogo delicija naći ćete u našoj bogatoj jesenjoj „košarici“! Zavirite!
Živi nam i zdravi bili i do novog čitanja u decembru, u priči o zdravlju i životu, koju ćemo po 114-ti put, u istoriju trajanja ispisivati perom iskrenosti i znanja.
Vaš „Medici.com“
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
