Eh, što se magla zgusnuti ume, zavila polja, reku i šume,
zbrisala klanac, pokrila selo, čitavom svetu obukla belo.
Kroz maglu samo, putnik zanesen, berući lišće, prolazi jesen…
Pred zoru magle nestade sinje, pokri se zemlja mrazom i injem,
cakle se okca neravna druma, biserom blista nevesta šuma,
pa čak i mesec odozgo gleda, okružen poljem prozirna leda…
(“Zima” Branko Ćopić )
Decembar, hladan i maglovit... Vuče se pogrbljeno k’o oronuli starac. Tovari svih godišnjih dana pritisli ga, umorili, savili, a on bi, ipak, da stigne do cilja, da zaokruži ovu 2022. da popuni i ove poslednje dane pa da štafetu preda Novoj 2023. kako bi i ona, sa tovarom prepunim neizvesnosti i iznenađenja, istrčala svoj puni krug. Prebirajući po danima iza, kroz paučinu sećanja, svaka nam pora govori da je bilo šaroliko, mozaično, izdržljivo, često i neizdržljivo. Svakome je godina donela ponešto, ali i bolnu podsetnicu da je sve prolazno. „Uvek je potrebno znati kada prestaje jedna etapa u životu! Ako uporno nastojiš da je sačuvaš duže no što je neophodno, gubiš radost i smisao onoga što ti predstoji i izlažeš se opasnosti da te Bog poljulja...“. Ove crtice iz dela Paula Koelja mogu da nam pomognu da prihvatimo prolaznost kao sreću što smo je, ipak, doživeli, a lekcije i gradivo koje nam servira, tkaju nam neophodnu životnu zrelost, kako bismo svaku sledeću godinu mudrije i lakše proživeli! Nalazeći se na kraju novog početka, možemo malo i da odahnemo, da se osvrnemo i sagledamo koliko je visoka pramida koju smo do sada sazidali. A visoka je! Visoka je već 114 dragulja, brušenih dubokim emocijama i posebnim željama da Vam svaki zasija punim sjajem i po Vašoj meri i potrebi. Nije dovoljno samo želeti i imati snove da biste ostvarili ideje. Najvažnije je odabrati svoj put, a još veće je umeće znati hodati njime, udahnuti život ideji i učiniti je stvarnom! Upravo pod tim snopom esencijalnog svetla, ispisivali smo svako slovo, svaki red, zarez i tačku! Brusili smo svaki slog i svaku reč kako bismo Vam bili što jasniji i što sjajniji! Potvrda tome su i reči kojima je obojila naš dugogodišnji neimarski poduhvat, naša uvažena prof. dr Dana Grujičić, neurohirurg i odnedavno ministarka zdravlja u Vladi Srbije, koja od samog početka, svojim savetima, sugestijama, ali i stručnim tekstovima, daje veliki doprinos koncepciji i kvalitetu časopisa. „Raduje me, što me niste zaboravili i da sam zajedno sa mojom koleginicom prof. dr Ljiljom Vujotić od samog početka izlaženja časopisa „Medici.com“, dala, bar mali doprinos da se on i posle dvadesetak godina održava i pored svih finansijskih i drugih poteškoća. Časopis je po svom sadržaju, raznovrsnosti i kvalitetu štampe zbilja jedinstven na prostorima bivše Jugoslavije. Da nije bio i jeste kvalitetan, ne bi mogao opstati i dalje biti u svakom pogledu prepoznatljiv. Da me vaši mnogobrojni čitaoci pogrešno ne shvate, da reklamiram časopis “Medici.com”, ali ga zbilja od srca preporučujem ne samo lekarima i zdravstvenim delatnicima uopšte, već svim građanima, jer je pisan razumljivim jezikom, tako da svako u njemu može da pronađe nešto za sebe iz svih oblasti zdravstva”. Hvala poštovana profesorko!
Dragi prijatelji, živi nam i zdravi bili i neka su Vam srećni predstojeći praznici. Radujte se Novoj godini i Božiću! Volite se i poštujte! Čuvajte mir u svojoj duši! Čuvajte svoje zdravlje i čuvajmo naše veze i u 2023. godini.
Vaš „Medici.com“!
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
