Gle krasote, gle ljepote, Što se sada stvori! Gle kako se ljupka, mila, Tica pjesma hori.
Pupoljci nam sa svih strana Svoje glave dižu, A mirisi raznog cv’jeća U grudi nam stižu.
Ljubičica krasna, mila, Širi liste svoje, A slavujak kod nje stao, Umiljato poje.
‘Čelica nam laka, hitra, Oko cv’jeća l’jeće, Proljeće je milo došlo, Mirovati neće.
Zabruj’o je već i potok Studeni i ‘ladni, Vesel’te se sada i vi, Siromasi jadni…
(“Proljeće” - Aleksa Šantić)
April u punom kalendarskom bljesku odoleva zimskoj okoštalosti. Je l’ nam to proleće pompezno otvara svoje životne kapije, razgrćući ostatke sivila i hladnoće Gospođe Idile?! Ma Sunce nas hoće, ali još škilji! Ipak, vrelinom svoje moći nadire, čineći još hladna i rosna jutra sve toplijim i milijim. U nama i oko nas, u drhtavim krošnjama, među pupoljcima…, oživljava proleće. Čovek je deo prirode i svi njeni procesi mame ga da se prepusti uživanju koje ona nudi na svom repertoaru. Nepreglednom lepezom svoje najdublje mašte i idejnosti, kroz najdivnije boje i procese rađanja i uobličavanja, pokazuje svu svoju dominaciju nad njim. Nas koji perom i pisanijem oslikavamo one „grublje“ stranice života, posebno razgale viđenja i pisanja naših najmlađih. “Osećam kako kroz naš kraj putuje rano proleće. Njegovi koraci postaju sve krupniji i sigurniji. Ono sa sobom vodi i svoje vredne pomoćnike. To su: probuđeno Sunce, topliji vetar, sveže zelenilo, raznobojno cveće, veseli leptirići, razigrane ptice, razbaškareni insekti... Svako od njih se trudi da bez greške uradi svoj deo posla. Priroda je savršena dama i zaslužuje najbolje. Sunce se svojski potrudilo da istopi sneg, otera hladnoću i sve probudi i podstakne na rast i razvitak. Lagani vetrić nežno sređuje frizure tek izrasloj mladoj travi i raskošnim krošnjama drveća. Sa mnoštvom belih ili roze cvetića u kosi, drveće liči na prelepe neveste. Šareni leptirići i oduševljene ptičice lete okolo kako bi probudile svaki kutak prirode. Sve žagori, žubori, zuji, bruji... peva pesmu proleću, najlepšem i najveselijem godišnjem dobu. Sa ovakvim pomoćnicima brzo će proleće zavladati čitavom prirodom i svima doneti radost, jer nema ničeg lepšeg i veselijeg od rađanja novog života” (učenik III razrda osnovne škole čije ime nije poznato redakciji). Ovako naši najmlađi, naši vesnici bujne i pametne mladosi, doživljavaju dolazak proleća svojom čistom dušom i neoptrećenom maštom! Genijalnost prirodne volje vodi nas do ushićenja. Predivan je osećaj strahopoštovanja pred celom armijom lepote, sazdane od boja, mirisa i svežine. Dragi prijatelji, uživajući u besprekornim potezima prirode nismo ni trepnuli, a opet smo tu, ponovo i svi zajedno! Sa još jednim prolećem, rodio se i 116. broj, našeg i Vašeg „Medici.com“-a. I opet se nismo štedeli. S obzirom na to da su u toku brojni naučni skupovi, simpozijumi i kongresi, donosimo sjajne tekstove i publikacije. Svakako da zdravlje predstavlja obilje čovekovih potencijala, punoću ljudskoga postojanja, a bolest sa sobom uvek donosi osipanje snage i narušavanje same ličnosti. Stoga, ovogodišnja odrednica Svetske zdravstvene organizacije a povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja (dan kada je 1948. godine osnovana Svetska zdravstvena organizacija), je: „Zdravlje za sve“i stavlja u focus angažovanje i osnaživanje pojedinca, porodice i zajednice za povećanje učešća u brizi o zdravlju! I još toga ima, za svakoga ponešto…
Pa Vi ostanite sa nama i po volji razgrćite ovaj naš prolećni buket!
Vaš “Medici.com”
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju