Samo da dočekam jun, sve je drugo pod razno…
Samo je još mesec pun, sve je ostalo prazno.
Samo da dočekam leto, sve mirno i ćutke…
Samo je još mesec pun, na trenutke...
Đorđe Balašević – „Samo da dočekam jun“
Šireći svoja krila do inspirativnih granica neba, tamo gde tajne spavaju u spokoju, ispraćamo još jedno proleće. Koračajući tako stazama vremena, stopala života nas lagano uvode u novo leto. Još jedna godina prepolovljena je na pola. Gospođa priroda, kao da je na rulet stavila sve svoje ćudi i svoje moći, pa kako se kome i kako se gde kuglica zaustavi na tom „đavoljem točku“. I kod nas i u belom svetu, ovo nadolazeće leto se joguni, otima i prkosi i uporno hoće da bude ono što nije, da se otrgne njemu namenjenoj ulozi u univerzumu. Porađa se u jutrima, ispunjenim visokim maglovitim zavesama, rosnim parkovima, vlažnim trotoarima... Boje sunčeve svetlosti i njegova toplina, čežnja su nam i nada da nas bar koji put i pomiluju. Kiše ne prestaju. Vetrovi ne miruju. Udruženi, jaki i moćni, opominju „maloga čoveka“ na njegov položaj „praha“ u nepreglednom lavirintu univerzuma na to da je i u svojoj „praškastoj“ formi nemaran, bahat, surov i neposlušan! Da ne poštuje prirodu i da je obezvređuje! A ona, ljuta i povređena, nemilosrdno uzvraća svojom silinom! Poplave, bujice, rušilački vetrovi... za tren satru i u crnu muku pretvore rad i trud čoveka mučenika. Zgrčena i ukočena lica, suze, vapaji i beznađe nesrećnika koji su imali bliski susret sa tim pošastima, duboko se urezuju u naše oči, naše duše i naša sećanja! Je l’ nas to gura u kaveze „pakla“ iz kojih kao da odjekuje: „Rovite, kopate, potkopavate, gradite i gde treba i gde ne treba, presecate prirodna rečna korita, kidate mi brda i drobite, bacate u moju utrobu, u moju dušu sve i svašta i očekujete moj blagoslov...?“. Mislim da nam šalje poruku: „Vi niste nužni! Voda, zemlja, vazduh i nebo, bez vas su sasvim dobro. Mračite mi Sunce...Kada se vratite zapamtite da ste moji gosti, a ne moji gospodari... biće još gore!“ Odjednom shvatimo da su moć, vlast i novac bezvredni i da ne mogu da nam osiguraju, kapital, komfor i blagostanje za koje se bezglavo i bezočno, često i nepošteno, borimo!
Uprkos prirodnim nepogodama, kišama, vetrovima i od vode nabreklim oblacima, prelepi pejzaži prkose i bujaju u svoj svojoj savršenosti. Vremenskim makazama sečemo godinu na pola. Sumiramo dobro i loše i zbrajamo rezultate rada. Uskoro ćemo zasluženo odložiti radna odela, ostaviti alat kojim kujemo svoja dela, te zaboraviti svoje obaveze, bar nakratko. Oslobodićemo volju i maštu i krenuti putem godišnjih odmora. Treba odmoriti telo, reinkarnirati dušu i svest! Treba resetovati sopstveno biće da bismo ponovo, sa novim idejama, stigli na peron vere, nade i novih iščekivanja. Da bismo uskočili u brzi vagon budućnosti i odlepršali na oblacima među sopstvene snove i ciljeve. No, pre nego što krenemo da odmaramo svoja mentalna dvorišta, Medici.com, kao teleskop, kao morska karta, ucrtao je nove, kvalitetne naslove uz koje ćete, baš kao uz osvežavajući koktel, moći lagodno da se opustite. Verujemo da će svako okusiti ono što mu najviše prija, a sastojaka je mnogo. Pa, u zdravlje! Živi bili i još dugo trajali i mi sa Vama i Vi sa nama. Čitamo se opet u avgustu, u novoj,118. priči o zdravlju i životu.
Vaš “Medici.com”
Vera Pušac, direktorka
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
